99 najuspešnijih: Veliki sistemi, velika dobit — ali ne i jednako dobra godina za sve

Velika preduzeća u Srbiji su i tokom 2025. ostala svojevrsna okosnica srpske privrede. Njih nema mnogo u odnosu na ukupan broj firmi, ali je njihov ekonomski značaj bio nesrazmerno veći: upravo u velikim sistemima koncentrisan je veliki deo kapitala, imovine, prihoda i zaposlenosti domaće privrede.

Prema podacima Agencije za privredne registre, poslovanje privrede u 2025. godini završeno je sa ukupnim neto dobitkom od 957,5 milijardi dinara, što je gotovo 11 odsto više nego godinu ranije. Pritom, velika preduzeća su ostvarila 538,1 milijardu dinara neto dobiti (približno 4,6 milijardi evra) – odnosno više nego polovinu ukupnog neto rezultata cele privrede.

Iza tog rezultata stajalo je nekoliko veoma različitih poslovnih narativa.

Najviše novca zarađivalo se u rudarstvu, prerađivačkoj industriji i trgovini, dakle u sektorima u kojima veliki sistemi prirodno imaju najveću težinu. Na nivou cele privrede, rudarstvo je u 2025. ostvarilo oko 189,8 milijardi dinara neto dobiti, prerađivačka industrija 183,4 milijarde, a trgovina na veliko i malo 174,6 milijardi.

Veliki industrijski sistemi imali su koristi od oporavka pojedinih delova proizvodnje i izvozne tražnje, dok je trgovina profitirala od relativno stabilne domaće potrošnje.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prerađivačka industrija tokom većeg dela godine rasla, dok su informisanje i komunikacije ostali među dinamičnijim delovima ekonomije. Ipak, završnica godine donela je pogoršanje u industriji.

Iza rekordnog ili veoma visokog zbirnog profita krile su se velike razlike između pojedinih delatnosti.

Kompanije koje su bile oslonjene na rudarstvo, energetiku, trgovinu ili proizvode sa snažnom izvoznom tražnjom imale su drugačiju poziciju od onih koje su zavisile od usporavanja evropske industrije.

To se jasno videlo u automobilskom sektoru i delu proizvodne industrije, gde su pritisak činili slabija evropska tražnja, promenjena struktura automobilske proizvodnje i rast troškova.

Istovremeno, građevinarstvo je tokom prvih devet meseci bilo pod snažnim pritiskom: bruto dodata vrednost sektora bila je realno manja nego godinu ranije, naročito u drugom kvartalu, kada je pad iznosio 15,8 odsto. Tek je u četvrtom kvartalu građevinska aktivnost snažnije porasla.

Zato se poslovanje velikih preduzeća u Srbiji u 2025. možda najbolje može opisati kao godina dobre agregatne dobiti, ali veoma neujednačenih poslovnih uslova.

U takvom okruženju najveća privredna društva imala su prednost kapitala, tržišne pozicije i pristupa finansiranju, ali su istovremeno bili i izloženiji udarima na velikim tržištima.

Ko su šampioni poslovanja među velikim preduzećima?

Već petu godinu zaredom ekonomski portal Biznis.rs u saradnji sa bonitetnom kućom CompanyWall donosi rangiranje 99 najuspešnijih velikih preduzeća u Srbiji.

U 2025. godini u našoj zemlji poslovalo je 652 velikih privrednih društava, to jest za 27 više nego godinu dana ranije. Ona su zapošljavala ukupno 508.169 radnika.

U odnosu na 2024. godinu, sva velika preduzeća su uvećala svoju aktivu za 9,3 odsto, na 13.866 milijardi dinara. Njihovi ukupni prihodi porasli su za tek 5,7 odsto na godišnjem nivou, na 10.319 milijardi dinara (oko 88 milijardi evra), dok je pomenuti zbirni neto rezultat poslovanja od 538 milijardi dinara (4,6 milijardi evra) predstavljao skok od čak 21,7 odsto. Ovo dodatno podcrtava zaključak o visokoj profitabilnosti pojedinih industrija.

U isto vreme, posebno izdvojenih 99 najuspešnijih velikih preduzeća zbirno je imalo 44.217.164.748 evra prihoda uz prosečan godišnji rast od 17 odsto i neto rezultat 4.386.333.461 evro. Ovi pravni subjekti zapošljavali su ukupno 172.986 radnika u 2025.

Prva na listi uspešnosti i ove godine je Elektroprivreda Srbije (EPS AD), ujedno i sa najvećim ostvarenim prihodima (4.094.327.500 evra) i najvećim brojem zaposlenih (18.825). Najveći dobitaš na listi je pak Serbia Zijin Mining, sa 1.135.976.007 evra.

EPS je treću uzastopnu godinu završio s dobiti, kompanija je povećala proizvodnju uglja, a time i proizvodnju električne energije iz termoelektrana, što je bilo posebno važno imajući u vidu da je 2025. imala najlošiju hidrologiju na Dunavu u poslednjih 35 godina, te da domaći energetski div još uvek nema veliku alternativu u izvorima obnovljive eenrgije. Kako je objavljeno u zvaničnom kompanijskom izveštaju, drugi važan razlog leži u činjenici da su troškovi nabavke eksternog uglja bili 1,35 milijardi dinara ispod plana i značajno niži nego prethodnih godina.

Kod Zijin Mining priča je drugačija. Serbia Zijin Mining i Serbia Zijin Copper, proizveli su 2025. zajedno oko 295.600 tona bakra, dok je zlato iznosilo oko 9,1 tonu na nivou oba projekta. Sama Serbia Zijin Mining, koja upravlja rudnikom Čukaru Peki, proizvela je 172.307 tona bakra, dok je Serbia Zijin Copper, odnosno kompleks Bor, proizveo 123.286 tona. To znači da su dva srpska projekta zajedno činila veoma značajan deo proizvodnje bakra čitave Zijin Mining grupe, u trenucima kada je tražnja i cena ovog metala na svetskim berzama rasla.

Kriterijumi rangiranja

U velika pravna lica, po važećem Zakonu o računovodstvu, svrstana su pravna lica koji zadovoljavaju dva od tri kriterijuma: da imaju više od 250 zaposlenih, poslovne godišnje prihode iznad 40 miliona evra ili vrednost ukupne aktive iznad 20 miliona evra.

Preduslovi za uvrštavanje u rangiranje 99 najuspešnijih velikih preduzeća portala Biznis.rs su da ova pravna lica moraju da ispunjavaju te kriterijume dve godine zaredom, te da nisu u stečajnom ili predstečajnom postupku ili likvidaciji, niti da su imala neto gubitak u jednoj od prethodne dve godine. Takođe, ukoliko firma ima neto dug (razliku između kratkoročnih obaveza i obrtne imovine) koji prevazilazi petostruku vrednost EBITDA, ne može biti rangirana kao uspešna, jer to znači da je prezadužena i da je velika verovatnoća da će upasti u blokadu i imati probleme sa likvidnošću.

Pri samom rangiranju 99 najuspešnijih velikih preduzeća u Srbiji obuhvaćeni su ključni parametri poslovanja, izračunati na osnovu informacija iz godišnjih finansijskih izveštaja kompanija kojima raspolaže analitički partner CompanyWall. Ti parametri su ukupni prihodi, neto dobit, dodata vrednost po zaposlenom, indeks rasta prihoda u 2025. godini u odnosu na 2024. godinu, EBITDA u 2025. u odnosu na 2024. godinu, dugoročna i kratkoročna zaduženost.

Nabrojani parametri su potom uvršteni u jedinstvenu matematičku formulu, gde je svakom od njih dodeljena različita ponderska vrednost po važnosti. Recimo, kriterijum dodate vrednosti po zaposlenom imao je najjači ponder, pa potom dobit i rast dobiti, a zatim prihodi i rast prihoda. Cilj ovakvog načina izračunavanja je da se pronađe set parametara za dobijanje objektivne i sveobuhvatne slike poslovanja velikih preduzeća u Srbiji.

U nastavku pregledajte rangiranje 99 najuspešnijih velikih preduzeća u Srbiji prema podacima iz godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu: