Vaučeri pune banje, seoski turizam sve više cilja goste veće platežne moći

Već prvog dana prijavljivanja za turističke vaučere za odmor u Srbiji stigao je veliki broj zahteva. Za ukupno 30.000 vaučera, vrednosti po 10.000 dinara, pristiglo je više od 25.000 prijava, pa bi raspoloživi kontingent veoma brzo mogao biti iskorišćen.

Pravo na subvencionisani odmor imaju penzioneri čija mesečna penzija ne prelazi 80.000 dinara, a vaučeri mogu da se koriste isključivo za usluge smeštaja u trajanju od najmanje pet noćenja, van mesta prebivališta korisnika, u objektima koji učestvuju u programu i evidentirani su u sistemu e-Turista. Korisnici vaučer mogu iskoristiti lično, uz prethodno obezbeđenu rezervaciju smeštaja, najkasnije do 1. novembra.

Iako subvencija od 10.000 dinara može da pokrije deo troškova boravka, posebno u pristupačnijim kategorijama smeštaja, pitanje je koliko ona danas utiče na izbor destinacije i koje delove domaćeg turizma najviše podstiče.

Vladimir Ivanović, osnivač projekta Selo.rs i direktor Turističke organizacije Ljig, za Biznis.rs kaže da su turistički vaučeri poslednjih godina imali pozitivan uticaj na promet u domaćem turizmu, ali da njihovi efekti nisu podjednako raspoređeni na sve vrste smeštaja.

Prema njegovim rečima, najveći deo tražnje usmeren je ka banjama, dok se seoska turistička domaćinstva u manjoj meri oslanjaju na goste koji dolaze sa vaučerima.

„Realno je da su vaučeri tokom više godina uticali na povećanje prometa u turizmu i to je pozitivna stvar. Oni su uglavnom ostali vezani za banje i deo seoskog turizma koji je namenjen gostima sa manjom platežnom moći. Ima i onih koji doplaćuju ili produžavaju boravak, ali najveći deo potražnje ipak ide ka pristupačnijim opcijama“, navodi Ivanović i dodaje da bi u narednom periodu trebalo razmišljati o tome kako da se interesovanje korisnika vaučera proširi i na druge vidove turizma, posebno na kvalitetnije i luksuznije smeštajne kapacitete u seoskim sredinama.

Naš sagovornik ističe da je ponuda u ruralnom turizmu Srbije poslednjih godina značajno unapređena. Broj registrovanih seoskih turističkih domaćinstava povećan je sa oko 800-900 na približno 1.800-1.900 objekata.

„Veliki doprinos tome imale su mere podrške za razvoj seoskog turizma. Ponuda je danas mnogo kvalitetnija nego ranije. Novi objekti uglavnom nisu namenjeni socijalnom turizmu, već gostima koji traže viši standard“, kaže Vladimir Ivanović i navodi da je sve više domaćinstava koja nude bazene, sadržaje za decu, terene za sport, jahanje konja i druge dodatne sadržaje.

„To više nisu samo tradicionalna domaćinstva gde gost dođe da prespava i uživa u gastronomskoj ponudi i domaćoj hrani. Danas imamo ozbiljne turističke komplekse na selu“, ističe Ivanović.

Od 1.200 dinara po krevetu do nekoliko stotina evra po objektu

Kada je reč o cenama, Ivanović navodi da je raspon veoma širok i zavisi od kategorije smeštaja, lokacije i dodatnih sadržaja. Ako se posmatra samo noćenje po krevetu, cene se kreću od 1.200 do 3.000 dinara. Međutim, apartmani se izdaju po objektu i tu je raspon mnogo veći – od oko 30 do čak 300 evra po noći. Najskuplji su objekti sa dodatnim sadržajima, poput bazena, sauna, mini-teretana ili sportskih terena, naročito na atraktivnim lokacijama uz reke.

„Imamo sve više luksuznih objekata koji se izdaju za više stotina evra po noći. Posebno su traženi oni uz Savu, Drinu i druge atraktivne lokacije“, navodi Ivanović.

On ukazuje i na promenu strukture ponude u ruralnom turizmu – tradicionalna seoska domaćinstva koja nude domaću hranu i autentičan doživljaj sela postaju ređa, pa bi takva ponuda u budućnosti mogla predstavljati svojevrsni ekskluzivitet.

„Pre pandemije ste mogli da nađete paket za 20-30 evra koji uključuje pun pansion – doručak, ručak, večeru i spavanje u pravom seoskom domaćinstvu. Danas je takva ponuda sve ređa. Sve više imamo investitore koji naprave objekat, gost dobije ključ i koristi smeštaj, ali nema domaćina koji sprema hranu i predstavlja tradiciju“, kaže Ivanović.

Prema njegovim rečima, upravo ta autentičnost mogla bi u budućnosti postati luksuz.

Zapadna Srbija i dalje najtraženija, ali raste interesovanje za istok zemlje

Kada je reč o najtraženijim destinacijama, direktor Turističke organizacije Ljig kaže da nema jedne dominantne lokacije, ali da prednjače područja sa prirodnim atrakcijama. Zapadna Srbija ima najveći broj registrovanih seoskih turističkih domaćinstava – Bajina Bašta, Zlatar i Zlatibor su među prepoznatljivijim destinacijama. Međutim, veoma su interesantni i istočni delovi Srbije, poput Stare planine, Pirota, Knjaževca i Dimitrovgrada.

Dodaje da interesovanje raste i za Vojvodinu, naročito zbog manifestacionog i gastronomskog turizma, kao i salaša.

„U turizmu generalno važi pravilo da su najatraktivnije lokacije uz reke, jezera, planinske vrhove i prirodne atrakcije. Ali ruralni turizam Srbije ima prednost jer je veoma raznovrstan – od luksuznih objekata do autentičnih domaćinstava“, zaključuje Ivanović.

Banje i dalje prvi izbor korisnika vaučera

Kako za Biznis.rs objašnjava generalni sekretar Udruženja banja Srbije Vladan Vešković, banje su i dalje među najtraženijim destinacijama za domaći turizam, nezavisno od toga da li se koriste turistički vaučeri ili se boravak plaća iz sopstvenih sredstava.

Prema njegovim rečima, veliki broj korisnika vaučera odlučuje se upravo za banjske destinacije, ali je teško precizno utvrditi koliko je vaučera iskorišćeno u pojedinačnim banjama, jer pored specijalnih bolnica i rehabilitacionih centara postoji i veliki broj privatnih smeštajnih kapaciteta.

Kada je reč o ponudi rehabilitacionih centara, Vešković ističe da cene boravka značajno variraju u zavisnosti od kategorije smeštaja i obima usluga i kreću se od 4.000 do 7.000 dinara dnevno.

„Raspon cena je veliki. U nekim banjama, poput Sijarinske i Bujanovačke, kompletan dnevni aranžman može da se nađe za oko 4.000 dinara, dok u Vrnjačkoj Banji ili Banji Koviljači cena u rehabilitacionim centrima uglavnom ne može da bude niža od 6.500 dinara“, kaže on, uz objašnjenje da u to ulaze smeštaj, ishrana, deo dijagnostike i terapije.

„To nije samo noćenje, već kompletna usluga koja traje tokom celog dana“, navodi Vladan Vešković.

Kada je reč o potražnji, naš sagovornik ističe da je interesovanje za boravak u rehabilitacionim centrima veće od raspoloživih kapaciteta, posebno imajući u vidu da se pored korisnika vaučera veliki broj penzionera u banje upućuje i preko RFZO-a, dok sa druge strane mnogi centri nude i dodatne popuste ili mogućnost plaćanja na rate.

Zbog toga smatra da vrednost vaučera nije presudan faktor za interesovanje građana.

„Velika gužva je bila i kada su vaučeri iznosili 5.000 dinara. Dakle, sama vrednost ne određuje tražnju“, ističe on.

Među najtraženijim banjama, prema rečima generalnog sekretara Udruženja banja Srbije, nalaze se i one koje imaju dugu tradiciju lečilišnog turizma.

„U Vojvodini je veoma tražena Kanjiža, u Ribarskoj Banji i Banji Koviljači se gotovo uvek traži krevet više, čak i kada gosti sami plaćaju boravak. Tu su i Sokobanja i Vrnjačka Banja, dok se Niška Banja dosta traži zbog programa vezanih za kardiovaskularna oboljenja“, navodi on.

Među traženim destinacijama je i Zlatibor, posebno zbog vazdušnog lečilišta Čigota, dok je Sijarinska Banja, kako kaže, posebno popularna. Kada je reč o kapacitetima, u Srbiji postoje 23 rehabilitaciona centra sa ukupno oko 7.500 ležajeva. Od toga je približno polovina kapaciteta tokom cele godine rezervisana za korisnike koji dolaze preko RFZO-a, odnosno o trošku države.