Izbori donose nove rizike za srpsku privredu – Od fiskalnih stimulansa do pada konkurentnosti

Parlamentarni izbori u Srbiji biće održani 25. oktobra. To je petnaesto glasanje za poslanike u Narodnoj skupštini od obnove višestranačja 1990. godine, a ujedno je reč o vanrednim izborima, s obzirom na to da su redovni bili očekivani krajem 2027. godine. Poslednji izbori za narodne poslanike održani su 17. decembra 2023.

Kratkoročni efekti predizbornih fiskalnih izdvajanja, prema oceni profesora Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojka Arsića, ogledaće se u povećanju domaće tražnje, uz moguće ubrzanje inflacije i rast spoljnog deficita, a privreda sa dodatnim oprezom prati politička dešavanja i njihove moguće posledice po investicije, poslovne aranžmane i odnose sa stranim partnerima.

Kako u razgovoru za Biznis.rs ističe profesor Arsić, prvi i najneposredniji efekat predstojećih izbora na privredu biće posledica relativno velikih fiskalnih stimulansa koje je Vlada Srbije primenila uoči izbora „kako bi pridobila naklonost birača“.

“Bez obzira na motiv tog stimulansa, on će imati relativno značajne, privremene efekte na privredu. Taj stimulans, koji iznosi gotovo milijardu evra, dovešće do povećanja domaće tražnje, što će imati određeni pozitivan uticaj na privrednu aktivnost, ali će uticati i na određeno ubrzanje inflacije i na povećanje spoljnotrgovinskog bilansa”, navodi Milojko Arsić.   

Dugoročno, međutim, prema njegovoj oceni, ova izdvajanja neće imati značajniji efekat na privredu, osim kroz povećanje javnog duga, budući da je reč o jednokratnim davanjima koja će se relativno brzo potrošiti.

Kako napominje, reč je o izdvajanjima koja se finansiraju zaduživanjem države, a ne iz ostvarenih ušteda u državnom budžetu. Država se za tu namenu zadužila početkom maja ove godine.

„To se nesporno može reći za ovo povećanje fiskalnog deficita sa tri na 3,5 odsto – za tih pola procentnog poena više ćemo se zadužiti. Ali, takođe, da nije bilo ovog paketa fiskalnih stimulansa fiskalni deficit bi bio manji od plana. Umesto tri, bio bi negde 2,2-2,3 odsto, tako da, u stvari, povećanje u odnosu na ono što bi se dogodilo da nije bilo ovog stimulansa iznosi više od jedan odsto BDP-a, što će sigurno imati uticaj na privredu”, objašnjava profesor Arsić.

Mnogo neizvesnije pitanje, prema njegovom mišljenju, jeste da li će nakon izbora uslediti period političke stabilnosti ili nestabilnosti, kao i da li će doći do unutrašnjih konflikata.

„To bi moglo da dovede do određene neizvesnosti ako bi, recimo, nakon izbora došlo do političke krize, ako se u relativno kratkom periodu ne bi formirala nova Vlada i, naravno – zavisi od toga kakva bi bila ekonomska politika te Vlade“, zaključuje naš sagovornik.

Privreda sve više zavisi od političkog kursa zemlje

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da privreda predstojeće izbore dočekuje sa najvećim stepenom nestabilnosti od 2000. godine, imajući u vidu visok uticaj politike na poslovanje i neizvesnost u pogledu budućeg ekonomskog i spoljnopolitičkog kursa zemlje.

„U Srbiji je društvo duboko politizovano i uticaj politike na privredu je ogroman. On se ogleda, pre svega, u tome da celokupan poslovni imidž svih kompanija u zemlji, kao i zemlje, zavisi od toga koji će se potezi vući. Mi nismo zemlja za koju se zna da je, na primer, ušla u EU i onda se zna gde ta zemlja pripada, ko su njeni partneri, po kojim direktivama, zakonima i pravilima igre radimo“, kaže Rajić.

Kako dodaje, dodatnu neizvesnost stvara činjenica da Srbija održava odnose sa različitim ekonomskim partnerima, dok je njen odnos sa Rusijom u međuvremenu značajno oslabljen.

„Ne zna se ni gde mi pripadamo, iako održavamo dobre odnose sa Kinom i Arapima, sa Rusijom sada mnogo manje zato što Rusija više nije u mogućnosti da u toj meri ovde bude aktivan ekonomski akter. Mi ovde izuzetno zavisimo od tih političkih odluka“, navodi on.

Prema njegovim rečima, najveći deo domaće privrede i dalje je usmeren ka tržištu zapadne Evrope, dok je saradnja sa Kinom, uprkos njenom rastu, i dalje relativno mala u odnosu na ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu Srbije.

„Sve te kompanije dosta gledaju šta će politički da se desi. Imamo zastoj u pregovorima o pristupanju EU i dolazi sve više negativnih vesti iz Brisela. Vidi se da je Evropa polarizovana i sve zavisi od toga koja je zemlja u kakvim odnosima sa našom trenutnom vlašću i na osnovu toga dolaze određeni signali“, kaže Rajić.

Pritisci i neizvesnost dodatno otežavaju poslovanje

On ukazuje da politička neizvesnost direktno utiče i na odnose domaćih kompanija sa evropskim partnerima, koji, kako navodi, sve više razmatraju rizike poslovanja sa firmama iz Srbije.

Kao dodatne probleme za privrednike iz Srbije navodi EES sistem, koji usporava izvoz i plasman robe, kao i CBAM, odnosno mehanizam prekograničnog oporezivanja ugljenika, koji dodatno utiče na konkurentnost domaćih proizvoda na evropskom tržištu, budući da se ova taksa plaća u znatno većoj meri nego u drugim evropskim zemljama.

„To direktno utiče na cenu po kojoj će proizvod iz naše zemlje biti izvezen na evropsko tržište. Naravno, ima i dosta pitanja koja se odnose na to zašto naša zemlja ima takav politički tretman, jer se ona pominje kao saveznik Rusije na Balkanu, odnosno kao potpuno okrenuta Kini. I to su sada neka pitanja koja su nezaobilazna“, kaže on.

Rajić navodi da neizvesnost postoji i među kompanijama koje posluju sa kineskim i arapskim tržištima, jer strahuju od eventualne promene političkog kursa nakon izbora. Upravo zbog različitih političkih scenarija kompanije teško mogu da planiraju dugoročno.

„Da li su privrednici lično proevropski orijentisani, to je, naravno, privatna stvar i njihova odluka. Ima i onih koji su bliski sa vlašću i koji slede kurs ekonomske politike koji vlast sve ove godine razvija. Ali politika u toj meri kod nas igra mnogo veću ulogu nego svuda drugde“, smatra Rajić.

Poseban faktor neizvesnosti, prema njegovim rečima, predstavlja struktura finansijskog sistema, s obzirom na to da najveći deo banaka koje posluju u Srbiji pripada zapadnoevropskom kapitalu.

„Banke u Srbiji od kojih zavise kreditiranje privrede i finansijska stabilnost uglavnom su banke koje pripadaju zapadnoj Evropi i zapadnom kapitalu. Da, imamo kinesku državnu banku, ali ona je tu uglavnom da prati kapital svoje države, jer je nivo i obim privatnih kineskih investicija bez podrške države ovde izuzetno mali“, kaže Rajić.

On ocenjuje da je dodatni problem pritisak koji osećaju privrednici koji javno kritikuju vlast ili podržavaju političke aktere koji joj nisu bliski.

Prema njegovim rečima, zbog straha od mogućih posledica deo privrednika izbegava javno političko angažovanje, čak i kada smatra da određene odluke negativno utiču na njihovo poslovanje.

Rajić kao primer navodi kompanije iz sektora kulture i audio-vizuelnih sadržaja, tvrdeći da su pojedine firme ostale bez mogućnosti da konkurišu za državna sredstva zbog svojih javnih istupa. Kao ilustraciju šireg problema navodi i odlazak festivala EXIT iz Srbije, ocenjujući da je to negativan signal za poslovno okruženje.

Sutra: Neizvesnost usporava privrednike – projekti, investicije i reforme na čekanju