Raiffeisen banka podigla prognozu privrednog rasta Srbije sa 2,8 na 3,3 odsto

Raiffeisen banka podigla je prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za ovu godinu sa 2,8 na 3,3 odsto međugodišnje pod uticajem niske baze u drugoj polovini prošle godine, snažne lične potrošnje i najavljenog paketa pomoći građanima u iznosu od 980 miliona evra.

Istovremeno, analitičari ostavljaju mogućnost da rast bude i viši od revidirane projekcije, navodi se u poslednjem ekonomskom izveštaju ove banke.

“Uprkos turbulentnim geopolitičkim kretanjima i nastavljenom padu priliva stranih direktnih investicija (SDI), domaća privreda pokazala se otpornijom nego što su prvobitno očekivali i tržišni učesnici i kreatori ekonomske politike. Kao rezultat toga, rast BDP-a ubrzao je na 3,8 odsto međugodišnje u drugom kvartalu nakon rasta od 3,2 odsto u prvom kvartalu”, piše u analizi.

Rast u drugom kvartalu bio je podržan snažnom domaćom tražnjom podstaknutom rastom zarada, penzija, doznaka iz inostranstva i kreditne aktivnosti, dobrom poljoprivrednom sezonom i rastom izvoza električnih vozila kompanije Stellantis i nastavkom javnih investicija povezanih sa infrastrukturnim projektima za EXPO.

Lična potrošnja je ostala glavni pokretač ekonomskog rasta, iako je njen rast usporio na četiri odsto međugodišnje u drugom kvartalu sa 4,9 odsto u prvom tromesečju.

Državna potrošnja je takođe zabeležila umereno usporavanje na 2,5 odsto međugodišnje nakon rasta od 5,1 odsto u prva tri meseca ove godine, što je verovatno odraz efekta ranije realizovanog povećanja plata u javnom sektoru i penzija koje je stupilo na snagu u januaru.

Posmatrano sa proizvodne strane, najveći doprinos privrednom rastu dali su poljoprivreda, koja je porasla za dvocifrenih 12,1 odsto međugodišnje nakon isto tako visokog rasta od 11,6 procenata u prvom kvartalu i građevinarstvo koje je posle pada od 9,7 odsto u prva tri meseca zabeležilo rast u drugom kvartalu od 9,1 odsto međugodišnje.

Poljoprivreda se trenutno suočava sa periodom povišenih temperatura i nedostatkom padavina, što će verovatno dovesti do nižih prinosa kukuruza i soje. Ipak, još je prerano za konačnu procenu, budući da žetva jesenjih kultura još nije završena, ocenjuje se u izveštaju.

“S obzirom na to da poljoprivreda učestvuje sa svega oko tri odsto u BDP-u, očekujemo da će suša imati samo umeren jednokratni negativan uticaj na ekonomski rast u trećem kvartalu, nakon čega bi trebalo da usledi oporavak u četvrtom kvartalu”, dodaje se.

Analitičari Raiffeisen banke upozoravaju, međutim, da dugoročno gledano održivost postojećeg modela rasta BDP-a Srbije ostaje jedno od ključnih pitanja, obzirom na to da se rast sve više oslanja na ličnu potrošnju i investicije države, dok priliv stranih direktnih investicija ostaje relativno slab.

Po završetku investicionog ciklusa povezanog sa projektom EXPO 2027 i infrastrukturnim ulaganjima, srednjoročni potencijal rasta Srbije mogao bi da uspori na dva do tri odsto godišnje, osim ukoliko rast produktivnosti, investicije privatnog sektora i izvoz ne preuzmu ulogu pokretača rasta.

Posledično, rizici rasta BDP-a u srednjem roku su pre svega strukturne, a ne ciklične prirode, ocenjuje se u analizi.

Kada je reč o rastu potrošačkih cena, stručnjaci ove banke ostaju pri ranije projektovanon rastu od 5,1 odsto na kraju godine.

Inflacija je u avgustu porasla za 0,5 odsto na mesečnom nivou nakon pada od 0,2 procenata u julu, prvenstveno podstaknuta rastom cena hrane i bezalkoholnih pića od 0,4 odsto, kao i rastom cena u kategoriji transporta od 1,7 odsto usled poskupljenja goriva.

Rast cena u avgustu doprineo je ubrzanju godišnje inflacije na 2,2 odsto međugodišnje sa 1,9 odsto u julu. Ipak, inflacija ostaje relativno niska, uz podršku povoljnog efekta baze i pada cena hrane i bezalkoholnih pića od 6,3 odsto međugodišnje.

S druge strane, rast cena i dalje je izražen u kategorijama stanovanja, vode, električne energije, gasa i drugih goriva sa 9,9 odsto, transporta 9,3 procenta, rekreacije i kulture 9,6 odsto, zdravstva 7,8 odsto i alkoholnih pića 6,9 odsto međugodišnje. Cene roba porasle su za 1,1 odsto, dok su cene usluga zabeležile značajno snažniji rast od 5,9 procenata.

Kako se ukazuje, bazna inflacija ubrzala je rast u avgustu na 4,7 odsto međugodišnje,  nakon što je prethodna dva meseca bila stabilna na nivou od 4,5 procenata.

“Od septembra očekujemo postepeno ubrzanje inflacije, što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije i tržišnim projekcijama. Glavni faktor biće efekat baze, s obzirom na to da je u septembru 2025. godine uvedeno ograničenje marži u maloprodaji i veleprodaji, što je tada značajno usporilo rast cena”, procena je analitičara.

Takođe, očekuju i nastavak rasta cena mesa usled suše i smanjenih prinosa žitarica važnih zastočnu ishranu, kao i da cene nafte ostanu volatilne i na relativno povišenim nivoima na globalnom tržištu, što će se odraziti i na cene energenata.

Pored toga, značajan rast cena gasa na međunarodnim tržištima mogao bi da generiše dodatne inflatorne pritiske, iako će njihov efekat verovatno biti ograničen ukoliko dođe do produženja važećeg gasnog aranžmana sa Rusijom, koji ističe krajem septembra. Dodatni faktor predstavlja i povećanje projekcija inflacije u evrozoni usled viših cena energenata, što će se preliti na domaću inflaciju kroz rast uvoznih cena.

Kada je reč o monetarnoj politici, osnovni scenario ostaje da referentna stopa ostane na nivou od 5,75 odsto tokom 2026. godine, pri čemu trenutni rizici više podržavaju duže zadržavanje restriktivne politike, a ne njeno ublažavanje.

Ti rizici uključuju volatilnost cena nafte i energenata usled neizvesnosti oko prekida rata u Iranu, snažniji rast zarada i domaće tražnje zbog novog paketa mera pomoći građanima od 980 miliona evra, kao i nestabilno globalno okruženje, navodi se u ekonomskom izveštaju Raiffeisen banke.