Fiskalni savet: Neopravdano povećanje deficita na 3,5 odsto BDP-a podstiče inflaciju

Fiskalni savet Republike Srbije ocenio je da rebalans budžeta za 2026. godinu donosi primetno i ekonomski neopravdano povećanje fiskalnog deficita kojim se planirani deficit republičkog budžeta povećava sa tri na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno za 59 milijardi dinara.

Pritom, dosadašnja kretanja prihoda i rashoda ukazuju na to da bi bez rebalansa deficit u ovoj godini iznosio između dva i 2,5 odsto BDP-a, zbog čega rebalans suštinski pogoršava fiskalni rezultat za više od jedan p.p. BDP-a, navodi se u oceni Predloga rebalansa budžeta.

“Ovakva vanredna fiskalna ekspanzija bila bi ekonomski opravdana u slučaju naglog pogoršanja privrednih kretanja, kad se budžetskom intervencijom privremeno podstiče tražnja i privredna aktivnost i tako ublažava kriza. Međutim, u 2026. takvih okolnosti nema. Naprotiv, najnovijom projekcijom vlade prognoza privrednog rasta povećana je sa tri na 3,3 odsto”, upozorava Fiskalni savet.

Kako ističu, u situaciji u kojoj je očekivani privredni rast Srbije blizak svom potencijalu, dodatno podsticanje tražnje fiskalnom ekspanzijom ne može doprineti održivom privrednom rastu, ali može pojačati inflatorne pritiske. 

Snažan rast rashoda

Glavni razlog povećanja deficita jeste snažan rast rashoda, pre svega za jednokratna davanja stanovništvu. Rebalansom se republički rashodi povećavaju za oko 172 milijardi dinara, dok prihodi rastu za 112 milijardi dinara.

Najznačajnija nova politika su jednokratne isplate građanima u ukupnom iznosu od skoro 100 milijardi dinara, pri čemu će 71 milijarda biti finansirana iz budžeta, a oko 28 milijardi iz Akcionarskog fonda.

“Iako su isplate penzionerima diferencirane prema visini penzije, veliki deo programa isplata stanovništvu ostaje neselektivan, izvan sistemskih okvira i privremenog  karaktera. Ovo implicira veoma ograničene efekte na smanjenje siromaštva, nejednakosti i na privredni rast, a u aktuelnim makroekonomskim uslovima može čak dodatno podstaći inflaciju”, navodi se u oceni.

Takođe, bez ovih diskrecionih davanja deficit bi ostao ispod tri odsto BDP-a, odnosno u granicama koje propisuju opšta fiskalna pravila koja su trenutno suspendovana. Fiskalni savet je ranije upozoravao da nepotrebna suspenzija ovih pravila do 2029. otvara prostor za ‘ad hoc’ vođenje fiskalne politike i narušava njen kredibilitet, a ovogodišnji rebalans predstavlja upravo primer takvog rizika. 

Povećanje prihoda u rebalansu u osnovi je realistično, ali se velikim delom oslanja na vanredne neporeske prihode. Ukupni prihodi povećani su za 112,5 milijardi dinara, od čega poreski za oko 28 milijardi, prvenstveno usled većih prihoda od PDV-a i poreza na dobit.

Povećanje planiranih prihoda od PDV-a zasniva se na boljoj naplati u dosadašnjem delu godine i pretpostavci da će se sličan trend nastaviti do kraja 2026. Prihod od PDV-a u periodu od januara do jula beleži međugodišnji rast od približno 10 odsto, što je osetno iznad rasta od 8,2 odsto na kome je zasnovan inicijalni budžetski plan.

Pod pretpostavkom da se slični trendovi nastave, do kraja godine prihodi od PDV-a mogli bi da dostignu oko 1.112 milijardi dinara, odnosno 28 milijardi dinara više od prvobitnog planiranog iznosa.

Najveća promena odnosi se na neporeske prihode, koji su povećani za skoro 80 milijardi dinara, uglavnom zbog očekivanih uplata dobiti i dividendi državnih preduzeća i Narodne banke Srbije. Ovi prilivi su po prirodi volatilni i ne mogu se smatrati trajnim izvorom za finansiranje javne potrošnje, a njihovo poreklo u obrazloženju rebalansa nije dovoljno transparentno prikazano, ocenjuje Fiskalni savet.

Minus zbog smanjenja akciza oko 30 milijardi dinara

Istovremeno, privremeno smanjenje akciza na naftne derivate umanjuje prihode za oko 30 milijardi dinara. Budžetom za 2026. godinu planirani su prihodi od akciza na naftne derivate u iznosu od 244 milijardi dinara. Viša naplata akciza u 2025. godini, kao i rast potrošnje naftnih derivata u prvoj polovini 2026. godine ukazivali su da bi pri nepromenjenim iznosima akciza, naplata u ovoj godini mogla biti i nešto veća od predviđene budžetom.

Međutim, nagli rast cena nafte na svetskom tržištu od početka marta doveo je do uvođenja privremenog smanjenja akciza na naftne derivate, kako bi se ublažilo prelivanje spoljnih cenovnih pritisaka na domaće maloprodajne cene goriva, navodi se u analizi.

Mera je uvedene sredinom marta sa inicijalnim umanjenjem od 20 odsto, a njen intenzitet je tokom narednih nedelja i meseci više puta prilagođavan kretanjima na svetskom tržištu, u rasponu od pet do 25 odsto. Nakon privremenog smanjenja stope na pet procenata i naznaka da bi mera mogla da se okonča do kraja jula, ponovni rast cenovnih pritisaka na svetskom tržištu doveo je do njenog povećanja na 20 odsto, koliko i trenutno iznosi.

Fiskalni trošak umanjenja akciza od 20 odsto procenjuje se na oko četiri milijarde dinara mesečno. Imajući u vidu dosadašnju primenu mere i pod pretpostavkom da se trenutni nivo umanjenja zadrži do kraja godine, procenjen ukupni fiskalni trošak u 2026. godini mogao bi da dostigne oko 30 milijardi dinara, navodi se u izveštaju.

Rebalans istovremeno donosi značajne i nedovoljno razjašnjene promene strukture javne potrošnje. Pored jednokratnih davanja, povećavaju se investicije u sektoru odbrane za oko 41 milijardu dinara i subvencije javnim putarskim preduzećima za više od 22 milijarde dinara, bez jasne veze sa novim strateškim dokumentima ili precizno definisanim prioritetima.

“Istovremeno se kapitalni rashodi Republike u drugim oblastima smanjuju za oko 20 milijardi dinara, uključujući pojedine važne saobraćajne i ekološke projekte. Deo dodatnih rashoda predstavlja i ispravljanje slabosti inicijalnog budžetskog planiranja, naročito kod socijalne zaštite. Ipak, s obzirom na to da su najveća povećanja rashoda privremenog karaktera, rebalans ne predstavlja neposrednu pretnju makrofiskalnoj stabilnosti, a javni dug bi tokom 2026. trebalo da ostane ispod 45 odsto BDP-a”, piše u dokumentu.

Fiskalni savet ističe da se rebalans i ovog puta priprema i usvaja uz nedovoljnu transparentnost i vrlo kratke rokove. Rebalans donosi krupne promene u strukturi budžeta i uvodi nove, fiskalno izdašne mere čija su ekonomska opravdanost, kriterijumi i očekivani efekti u brojnim slučajevima nedovoljno obrazloženi.

Posebno zabrinjava to što se ovako obimne izmene, koje po svom značaju daleko prevazilaze tehničko prilagođavanje budžeta, ponovo razmatraju u izuzetno kratkom roku – od usvajanja Predloga na Vladi do početka plenarne sednice Skupštine Srbije protiču svega tri dana, pri čemu se rebalans nalazi na dnevnom redu zajedno sa još 58 tačaka iz složenih i uglavnom tematski raznorodnih oblasti.

Takva praksa ostavlja nedovoljno prostora za temeljnu parlamentarnu raspravu i stvara utisak da se rebalans tretira pre svega kao formalni korak, umesto kao prilika da Vlada parlamentu i javnosti detaljno obrazloži razloge, prioritete i efekte najbitnijih promena u načinu trošenja javnih sredstava, zaključuje Fiskalni savet.