Većina kredita poskupela, a dva od tri nova zajma su gotovinski

Cena zaduživanja građana i privrede dodatno je povećana u drugom tromesečju ove godine jer su poskupele skoro sve vrste zajmova, dok je ceo nemonetarni sektor povećao zaduživanje sa akcentom na rast gotovinskih kredita građana.

Privredi je u periodu od marta do jula skuplje bilo zaduživanje po osnovu svih kredita u evrima, dok su kod dinarskih pojeftinili samo investicioni zajmovi. Kada je reč o sektoru stanovništva, pojeftinili su jedino stambeni krediti u dinarima, kao i keš zajmovi u evrima.

Kreditna aktivnost nastavila je da beleži visok međugodišnji rast tokom drugog kvartala, koji je po isključenju efekta promene deviznog kursa u junu iznosio 16,6 odsto i bio je blago niži nego u martu.

Rast je bio vođen kreditiranjem stanovništva koje je tek blago usporilo međugodišnji rast na 20 odsto, za kojim sledi kreditiranje privrede – u junu je bilo više za 11,7 odsto nego godinu dana ranije, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).

Ukupni domaći plasmani banaka nemonetarnom sektoru koji, pored potraživanja po osnovu kredita, obuhvataju i potraživanja po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti, kamata i naknada, kao i ostala potraživanja, takođe su blago usporili međugodišnji rast na 17 odsto u junu.

Krediti privredi, isključujući efekat promene deviznog kursa, tokom drugog tromesečja povećani su za 67,5 milijardi dinara ili 3,5 odsto, pre svega pod uticajem visoke realizacije u junu. Rast kredita se u potpunosti odnosio na zaduženje privrednih društava i bio je gotovo podjednako vođen odobravanjem kredita za likvidnost i obrtna sredstva i investicionih kredita.

Posmatrano po delatnostima, tokom drugog tromesečja najviše su se zaduživala preduzeća iz oblasti građevinarstva, poslovanja nekretninama i trgovine, dok je pad zaduženja zabeležen jedino kod preduzeća iz saobraćaja i energetike, navodi se u izveštaju.

Veći deo prirasta u drugom tromesečju (65 odsto) odnosio se na kredite mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima, što je uticalo na to da učešće kredita odobrenih ovom segmentu u ukupnim kreditima privredi bude povećano na 60,7 odsto u junu, a njihov međugodišnji rast ubrzan na 12,6 odsto.

Krediti stanovništvu, bez efekta promene deviznog kursa, povećani su tokom drugog tromesečja za 4,7 odsto ili 95 milijardi dinara, vođeni rastom gotovinskih i stambenih kredita.

Pored ranije ublaženih kreditnih standarda, relativno povoljnih kamatnih stopa i promotivnih ponuda banaka, visokoj realizaciji kredita stanovništvu doprinose mere koje omogućavaju povoljnije uslove zaduživanja građana s nižim primanjima, a rastu stambenih kredita doprinosi i odobravanje kredita iz programa za mlade.

Pritom, pod uticajem visoke baze, gotovinski i stambeni krediti počeli su da usporavaju međugodišnji rast tokom drugog tromesečja.

Preduzeća zajme više po nepovoljnijim uslovima

Drugi kvartal doneo je povećanu tražnju i pooštrene kreditne standarde za privredu, pa je međugodišnji rast zajmova po isključenju efekta promene deviznog kursa u junu iznosio 11,7 odsto i bio je tek nešto niži nego u martu kada je iznosio 12 odsto.

Stanje kredita privredi u junu bilo je 1.977,1 milijardi dinara, što je 47 odsto ukupnih kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora.

Krediti privredi povećani su u periodu od aprila do jula za 67,5 milijardi dinara, a rast se u potpunosti odnosio na zaduženje preduzeća (89,8 milijardi dinara) i bio je gotovo podjednako vođen odobravanjem kredita za likvidnost i obrtna sredstva (40 milijardi dinara) i investicionih kredita (38 milijardi dinara).

Obim novoodobrenih kredita privredi u drugom tromesečju ove godine iznosio je 436 milijardi dinara, što je za 27,2 odsto više nego u istom periodu 2025. Tome je najviše doprinela veća realizacija investicionih kredita i kredita za likvidnost i obrtna sredstva, objavila je Centralna banka.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi povećana je na 7,1 odsto sa 6,8 odsto u prva tri meseca pod uticajem rasta kamatnih stopa na kredite za likvidnost i obrtna sredstva na sedam odsto i ostale nekategorisane kredite na 6,9 procenata.

S druge strane, kamatne stope na investicione kredite smanjene su na 8,1 odsto.

Posmatrano po veličini preduzeća, povećana je cena zaduživanja malih, srednjih i velikih, dok su se mikropreduzeća zaduživala po nižim kamatnim stopama nego ranije. Prosečna kamatna stopa kretala se od 6,6 odsto za velika preduzeća, preko 7,3 odsto za srednja do 8,1 procenta za mala i mikropreduzeća.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite povećana je na 5,1 odsto sa 4,9 procenata. Povećane su kamatne stope na sve vrste kredita. Prosečna kamatna stopa na kredite u evro znaku kretala se u rasponu od pet odsto za srednja preduzeća, preko 5,1 odsto za velika i 5,2 procenta za mala preduzeća, do 5,7 odsto za mikropreduzeća.

Stanovništvo zaduženije od privrede

Krediti stanovništvu nastavili su da beleže visok međugodišnji rast tokom drugog kvartala koji je u junu po isključenju efekta promene deviznog kursa iznosio 20,0 odsto, što je tek nešto manje nego u martu kada je bio 20,9 odsto.

Stanje kredita stanovništvu u junu iznosilo je 2.101 milijardi dinara, što čini polovinu ukupnih kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora.

Krediti stanovništvu povećani su u ovom periodu za 95 milijardi dinara, vođeni rastom gotovinskih (51 milijarda dinara) i stambenih kredita (30 milijardi dinara). Povećano je i zaduživanje građana po potrošačkim kreditima, kreditnim karticama i po tekućim računima.

Visoka realizacija gotovinskih kredita uticala je na to da učešće ovih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu bude povećano za 0,3 p.p. na 48 odsto u junu, dok je učešće drugih po zastupljenosti stambenih kredita smanjeno za isto toliko, na 37,8 odsto.

Obim novoodobrenih kredita stanovništvu iznosio je 311 milijardi dinara i bio je za 15 odsto viši nego u istom periodu 2025, najviše zahvaljujući većem iznosu novoodobrenih gotovinskih i stambenih kredita.

Gotovinski krediti su bili najzastupljeniji i činili su 68 odsto novih kredita stanovništvu, ali se deo ovih kredita odnosi na kredite za refinansiranje odobrenih građanima s nižim primanjima u skladu sa supervizorskim očekivanjima NBS, a za njima slede stambeni krediti, sa učešćem od 19 odsto.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu povećana je u drugom tromesečju ove godine za 0,1 p.p, na 8,4 odsto, pre svega pod uticajem rasta kamatne stope na najzastupljenije gotovinske kredite (na 8,4 odsto).

Kamatna stopa na stambene kredite smanjena je na 10,7 odsto.

Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene evroindeksirane kredite stanovništvu bila je 4,7 odsto i nije promenjena u odnosu na prethodno tromesečje. Pri tome, kamatne stope na stambene kredite (4,4 odsto) i potrošačke kredite (5,4 procenata) nisu promenjene, dok je kamatna stopa na gotovinske kredite smanjena (na 3,3 odsto), a stopa na ostale nekategorisane kredite povećana (na 6,3 odsto).

Rast kreditne aktivnosti, uz očuvanje kvaliteta aktive banaka, uticao je na to da se učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spusti na novu najnižu vrednost od dva odsto u junu. 

Izraženiji rast dinarskih od devizno indeksiranih plasmana doprineo je da dinarizacija stanja ukupnih plasmana privredi i stanovništvu bude povećana na 40,7 procenata u junu (sa 39,7 odsto u martu), što je njen najviši nivo do sada.