Gubitak posla najčešći razlog za traženje olakšica pri otplati kredita

U prvom tromesečju 2026. godine banke su odobrile olakšice za otplatu 1.825 kredita, što predstavlja 79 odsto svih obrađenih zahteva, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Ukupan dug po kreditima za koje su odobrene olakšice iznosio je 1,9 milijardi dinara.

Pored zahteva građana, banke su samoinicijativno ponudile olakšice za još 913 kredita, nakon što su kroz sistem praćenja prepoznale prve znake poteškoća u otplati. Time je obuhvaćen dug od gotovo 874 miliona dinara, dok je ugovorena vrednost kredita bila oko 968 miliona dinara.

Od ukupno 496 odbijenih zahteva za olakšice, banke su odbile 310, dok u 186 slučajeva korisnici nisu prihvatili ponuđene mere.

Posmatrano po vrstama kredita, najveći broj rešenih zahteva odnosio se na gotovinske zajmove koji su činili 76 odsto svih obrađenih predmeta. Slede dozvoljena prekoračenja sa sedam odsto, krediti za obrtna sredstva i kreditne kartice sa po šest odsto, dok su stambeni krediti činili tri odsto zahteva. Kod stambenih kredita olakšice su odobrene u 81,5 odsto slučajeva.

Najčešći razlog za traženje pomoći bili su gubitak posla (53,7 odsto zahteva), zatim značajno smanjenje prihoda (19,2 odsto), ostale životne okolnosti (14,6 odsto), teška bolest (8,7 odsto), teške porodične prilike (2,3 odsto), teške povrede (jedan odsto) i razvod braka (0,6 odsto).

Banke su najčešće odobravale produženje roka otplate kredita, samostalno ili u kombinaciji sa drugim olakšicama poput smanjenja kamatne stope, odloženog plaćanja ili promene vrste ugovora. Veliki broj korisnika koristio je i mogućnost privremenog odlaganja u otplati kredita u određenom periodu, pri čemu se na dospele, a neizmirene obaveze nije obračunavala kamata, kao i odloženo plaćanje celokupnog iznosa duga.

Podsetimo, olakšice za otplatu kredita uvedene su novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga u martu 2025. godine, kako bi građani koji se nađu u teškim životnim okolnostima dobili mogućnost da prilagode svoje obaveze i lakše nastave redovnu otplatu.

Pravo da zatraže olakšice imaju korisnici kredita koji se tokom otplate suoče sa okolnostima koje značajno utiču na njihovu finansijsku situaciju. Među tim okolnostima su pre svega gubitak posla, značajno smanjenje prihoda, teška bolest ili povreda koja umanjuje radnu sposobnost, porodične prilike, poput teške bolesti ili smrti supružnika ili deteta, kao i razvod braka kada su supružnici zajednički dužnici ili je jedan od njih bio jemac.

Koje olakšice banke nude klijentima

Odlukom Narodne banke Srbije predviđeno je više modela pomoći, a banke su obavezane da klijentima koji se nađu u ovakvoj situaciji ponude olakšice koje bi im omogućile da nastave redovnu otplatu kredita, odnosno da svoje obaveze lakše izmiruju.

To može biti produženje roka otplate, smanjenje kamatne stope, odloženo plaćanje celokupnog iznosa kredita, glavnice, kamate ili pojedinih rata. Takođe, banka dužniku može ponuditi i privremeni zastoj u otplati, bez obračuna zatezne i redovne kamate, promenu vrste ugovora ili valute kredita, delimičan oprost i konsolidaciju obaveza.

Kod dugovanja po kreditnim karticama i dozvoljenom ili nedozvoljenom minusu banka može ponuditi otplatu duga u 12 mesečnih rata uz kamatnu stopu koja iznosi polovinu ugovorene kamatne stope.

Prilikom odobravanja olakšica u otplati kredita banka ne mora ponovo da procenjuje kreditnu sposobnost klijenta ukoliko se tim merama ukupan iznos koji korisnik treba da plati ne poveća značajno. Pod tim povećanjem smatra se rast ukupne obaveze po kreditu veći od 15 odsto.

Banke su obavezne da kontinuirano prate otplatu svakog pojedinačnog kredita i prepoznaju rane znake finansijskih poteškoća kod klijenata. Kada uoče da bi korisnik mogao da zapadne u probleme, dužne su da ga u roku od deset dana kontaktiraju i upoznaju sa mogućnostima za odobravanje olakšica.

Korisnik ima mogućnost i sam da se javi banci ukoliko dođe do teškoća zbog kojih ne može na vreme da izmiruje svoje obaveze. U tom slučaju on podnosi obrazložen pisani zahtev banci, uz dokumentaciju koja potvrđuje okolnosti zbog kojih je došlo do problema u otplati. Zahtev se može predati u ekspozituri, elektronskom poštom ili putem internet stranice banke.

Banka je dužna da o zahtevu odluči u roku od 30 dana, a ako je dokumentacija nepotpuna, mora u roku od tri radna dana da obavesti klijenta šta je potrebno dopuniti. Do donošenja odluke o zahtevu banka ne može da raskine ugovor o kreditu niti da proglasi ceo dug dospelim. Ako korisnik kod iste banke ima više kredita, olakšice se primenju zasebno na svaku pojedinačnu obavezu.

U slučaju da banka odbije zahtev, korisnik ima pravo da u roku od deset dana podnese prigovor internoj komisiji banke, a nakon toga i pritužbu Narodnoj banci Srbije, koja proverava da li je banka postupala u skladu sa propisanom procedurom.

Za postupak odobravanja olakšica banka ne sme da naplaćuje naknadu niti troškove obrade zahteva. Izuzetak su samo stvarni troškovi koje može da dokumentuje, a koje ne određuje sama banka, poput troškova sprovođenja promena u vezi sa upisanom hipotekom u katastru nepokretnosti.

Kada banka može da odbije zahtev

Banka nije obavezna da odobri ponuđene olakšice ukoliko korisnik ne odgovori na ponudu u roku koji mu je ostavljen, a koji ne može biti kraći od deset dana. Takođe, ukoliko su olakšice već jednom odobrene za određeni kredit, a korisnik nakon toga ponovo zapadne u docnju dužu od 15 dana, banka nije dužna da za isti kredit odobrava nove pogodnosti.

Banka nije u obavezi da ponovo odobri mere pomoći za kredit za koji su one već bile primenjene, ali su u međuvremenu istekle, ukoliko proceni da one ne bi omogućile korisniku da nastavi redovnu otplatu kredita bez poteškoća. Osim toga, može da odbije zahtev za olakšice ukoliko proceni da finansijske teškoće korisnika ne utiču značajno, niti će uticati, na njegovu sposobnost da redovno otplaćuje kredit.

Izuzetak se odnosi na stambene kredite obezbeđene hipotekom nad nekretninom u kojoj korisnik živi. U tom slučaju, ako nastupe okolnosti koje mogu ugroziti otplatu banka je dužna da ponudi određenu olakšicu, odnosno mogućnost odlaganja plaćanja dospelih obaveza, u trajanju od najmanje dva meseca.

Banka može odbiti zahtev i kada svi raspoloživi podaci nedvosmisleno ukazuju da korisnik ni uz primenu olakšica neće moći da nastavi redovnu otplatu kredita, kao i kada bi odobravanje tih mera banku dovelo u nepovoljniji položaj u odnosu na druge poverioce. Kao primer se navodi situacija u kojoj je protiv korisnika već pokrenut izvršni postupak od strane drugog poverioca.

Zaštitne mere predviđene su i za preduzetnike i poljoprivrednike, ali banka i u tim slučajevima može odbiti zahtev ukoliko proceni da ni uz olakšice ne bi bila moguća redovna otplata kredita.