Najpopularniji kredit privredi u maju najskuplji u poslednje dve godine

Preduzeća u Srbiji plaćala su u maju dinarske kredite za obrtna sredstva najskuplje u poslednje dve godine zbog naglog rasta Belibora, referentne kamatne stope po kojoj vodeće banke u zemlji jedna drugoj pozajmljuju dinarska sredstva bez obezbeđenja.

Zajmovi za likvidnost i obrtna sredstva najzastupljeniji su bankarski proizvod za privredu, a prema podacima za prvi kvartal skoro svaki drugi kredit koji su preduzeća uzimala od banaka bio je za ove namene. Najveći rast kreditiranja od 24 milijarde dinara ostvarile su u tom periodu upravo ove pozajmice.

Cena ovih kredita u poslednjih nekoliko godina kretala se između šest i sedam odsto, uz nekoliko iskakanja preko sedam procenata. Poslednje je bilo upravo u maju kada je cena ovog zajma sa 6,69 porasla na 7,61 odsto, odnosno skoro za ceo procentni poen.

Pre toga, ovi zajmovi bili su skuplji u junu 2024. godine kada su ih preduzeća plaćala 8,2 odsto.

Direktan razlog za ovako nagli skok kamatnih stopa na kredite za obrtna sredstva bio je rast tromesečnog Belibora sa 7,37 odsto u martu na 8,01 u aprilu, pa na 8,29 odsto u maju. Interesantno je da je u tom periodu došlo do pada šestomesečnog Belibora, odnosno banke su manje naplaćivale dugoročnije pozajmice.

S obzirom na to da Narodna banka Srbije (NBS) u ovom periodu nije menjala visinu kamatne stope, do ovako naglog skoka tromesečne kamate moglo je da dođe zbog trenutnog nedostatka dinara na tržištu ili povećanih potreba koje nisu mogle da budu zadovoljene redovnim izvorima finansiranja.

Kako su zajmovi za obrtna sredstva kratkoročni plasmani, na njihovu cenu najviše utiču međubankarske pozajmice kraće ročnosti, pa je i rast tromesečnog Belibora tako uticao na rast cene ovih kredita.

Kamata i u junu najviša od jula 2025.

Dobra vest za privredu je što su se u junu stvari uglavnom vratile na svoje mesto. Tromesečni Belibor je sa 8,29 odsto u junu pao na 6,86 odsto u junu, što je skoro 1,5 p.p manje. Ovaj pad je uticao, mada se nije u potpunosti preslikao, i na pad kamatnih stopa za pozajmice za obrtna sredstva za 0,8 p.p, pa su ovi zajmovi odobravani po prosečnoj kamati od 6,8 odsto.

To je, međutim, i dalje skuplje nego u bilo kom mesecu u prethodnih godinu dana, sa izuzetkom maja. U julu prošle godine je kamata na ove zajmove bila viša i iznosila je 6,9 odsto.

Zahvaljujući ovom padu kamata na zajmove za obrtna sredstva u junu je snižena i ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi, i to za 0,4 p.p. i iznosila je 7,1 odsto.

U odnosu na jun 2024. godine, kada je započeto ublažavanje monetarne politike NBS, kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi je niža za jedan procentni poen.

Ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite u junu je ostala nepromenjena u odnosu na maj i iznosila je 5,1 odsto, navodi Centralna banka u izveštaju o kretanjima kamatnih stopa na kredite. Cena ovih novoodobrenih pozajmica je u odnosu na jun 2024. godine niža za 1,6 p.p.

Blagi pad stambenog kreditiranja

Kada je reč o zajmovima stanovništvu, ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite neznatno je povećana za 0,03 p.p. u odnosu na maj i iznosila je 8,5 odsto.

Kamatna stopa na najzastupljenije, gotovinske kredite, u junu je iznosila 8,4 odsto, što je za oko 0,8 p.p. niže u odnosu na avgust prošle godine. To je rezultat supervizorskih očekivanja NBS da se troškovi zaduživanja građana sa nižim primanjima učine povoljnijim. 

NBS podseća da je u odnosu na jun 2024. godine, kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu niža za 3,2 p.p.

Kako se navodi, ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite stanovništvu u evrima i evroindeksirane kredite je povećana za 0,1 p.p. u odnosu na maj i iznosila je 4,8 odsto, što je posledica smanjenja učešća stambenih kredita, čija je kamatna stopa (4,5 odsto) ispod prosečne stope na evroindeksirane kredite. Kada se uporedi sa cenom zaduživanja od pre dve godine, kamatna stopa na novoodobrene kredite u evrima i evroindeksirane kredite stanovništvu je niža za 1,4 p.p.

Podaci pokazuju da su kamate na dinarske depozite privrede i stanovništva blago porasli u junu.

Tako je prosečna ponderisana kamatna stopa na nove dinarske depozite privrede u junu povećana za 0,1 p.p. u odnosu na maj i iznosila je 5,4 odsto, dok je u deviznom znaku nepromenjena i iznosila je 2,9 odsto.

Podaci pokazuju da srpska preduzeća kod banaka štede uglavnom u evrima jer je udeo ovih depozita u ukupnim deviznim depozitima privrede u junu iznosio oko 95 odsto.

Ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novopoložene dinarske depozite stanovništva je u odnosu na maj neznatno povećana za 0,03 p.p. na 4,9 odsto i za 0,04 p.p. na 3,4 odsto u deviznom znaku.

Udeo depozita u evrima i evroindeksiranih depozita u ukupnim deviznim depozitima stanovništva još je veći nego kod privrede i u junu je iznosio oko 97 odsto.