Referentna kamata na raskrsnici – NBS čuva stabilnost, ali kamatni jaz raste

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) u junu je zadržao referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto, a nepromenjene su ostale i kamate na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto). I dok srpska centralna banka već gotovo dve godine ne menja ključni instrument kojim utiče na cenu zaduživanja, u Evropi se nastavlja diskusija o daljem zaoštravanju monetarne politike.

Naime, Evropska centralna banka u junu je podigla ključne kamate za 25 baznih poena, a pojedine najave signaliziraju da bi u julu moglo da usledi dodatno povećanje.

Stručnjaci ocenjuju da će odluka NBS i ovog puta najviše zavisiti od domaćih inflatornih kretanja, ali i geopolitičkih rizika, dok se istovremeno postavlja pitanje koliko referentna kamatna stopa danas zaista utiče na uslove zaduživanja privrede i građana, s obzirom na sve veći raskorak između nje i tržišnih kamatnih stopa banaka.

Profesor dr Branko Živanović, šef Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije, u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da će Narodna banka Srbije i ovog puta ići u pravcu očuvanja utiska o monatarno-finansijskoj stabilnosti.

“Trenutak da se podigne ključna kamatna stopa bio je nekako više tokom prethodna dva sastanka, u praskozorje potencijalnih kriznih talasa, nego što je to danas. Tada bi to bio odmeren i odgovoran potez, imajući u vidu da zadržavanje repo stope na nepromenjenom nivou od prethodnih sednica nije davalo, pre bih rekao željene nego očekivane rezultate”, smatra Živanović.

On ističe da je tadašnji pokušaj regulatora da zadrži monetarnu stabilnost bio za razumevanje, ali da se već tada osećalo da će se komercijalne kamatne stope sve više udaljavati od referentne kamate.

“Istrajavanje na ovakvom kursu samo je dodatno proširilo kamatni jaz i dovelo u pitanje stvarnu ulogu reperne kamatne stope”, navodi naš sagovornik.

Zbog toga profesor Živanović tvrdi da zadržavanje reperne stope na trenutnom nivou svakako ne bi bilo prvoklasno iznenađenje, imajući u vidu da su ključni udari sa geopolitičke scene, bar na trenutak, utihnuli i utišali potencijalne inflatorne sekvence.

Podizanje kamata ECB-a u julu sve manje izvesno

Šef Katedre za ekonomiju i finansije BBA ocenjuje da i dalje postoje nagoveštaji unutar same Evropske centralne banke da bi u julu moglo da dođe do dodatnog povećanja ključne kamatne stope, ali smatra da su poslednje poruke sa ovogodišnjeg Foruma ECB-a u Sintri promenile očekivanja.

Kako navodi, “iznenadni flert” između ECB-a i američkih Federalnih rezervi (FED) prevazišao je uobičajeni nivo diplomatske kurtoazije i ukazuje na mogućnost usklađenijeg pristupa budućim potezima dve najvažnije centralne banke u svetu.

“Naime, guverneri Kevin Vorš (Kevin Warsh) i Kristin Lagard (Christine Lagarde) sa dosta stila su nagovestili i prilično koordinisani takt u pogledu nagoveštenih i ‘gotovo sigurnih’ budućih kolebanja dve ključne kamatne stope u svetu. Posebno eksplicitna bila je Lagard, ističući da ne postoji projektovana visina njihove reperne stope, već da će je ECB kalibrirati u skladu sa promenljivim geopolitičkim prilikama, ne ustežući se i od davanja prioriteta drugim i čak nekonvencionalnim instrumentima u cilju amortizovanja inflatornih udara i zadržavanja stabilnosti na tržištu rada”, ukazuje Branko Živanović.

Zato je, prema njegovom mišljenju, već viđeno podizanje ključne monetarne stope postalo sve manje izvesno.

Evro jeste reper, ali inflacija ostaje glavni kriterijum

Profesor Živanović ocenjuje da NBS u osnovi prati poteze Evropske centralne banke, imajući u vidu značaj evra za domaći monetarni sistem. Ipak, odluke domaće centralne banke ne zavise isključivo od poteza ECB-a, već pre svega od domaćih inflatornih kretanja i ekonomskih okolnosti.

„Evro nam je reperna valuta, kontrolisano plivamo prema njemu. Iako nema ulogu monetarnog sidra, već je načelni cilj monetarne politike targetirana inflacija, njegovu ulogu iz senke nikako ne treba zanemariti“, navodi naš sagovornik.

Kako dodaje, uprkos očiglednoj činjenici da će ECB u junu povećati svoju kamatnu stopu, NBS tada nije posegnula za istim potezom, iako su okolnosti išle u prilog takvoj odluci. Naknadno usklađivanje sa potezima ECB-a ima smisla, ali je manje verovatno, imajući u vidu da dve ekonomije imaju različite, pre svega taktičke ciljeve koji su povezani i sa širim društveno-političkim okolnostima.

“Ukoliko pak NBS posegne za promenom referentne kamate podići će je za 0,25 procentnih poena i poslaće jasne signale u dva smera – monetarne discipline ka EU, odnosno potvrde porasta cena finansijskih resursa domicilnim bankama”, smatra Živanović.

Gde je danas stvarna cena zaduživanja?

Profesor Beogradske bankarske akademije ocenjuje da su uslovi zaduživanja za privredu i građane trenutno prilično paradoksalni. Kako navodi, depozitne kamatne stope koje banke nude korporativnim klijentima često su premašivale sedam odsto, iako je reč o formalno oročenim sredstvima koja se u praksi često ponašaju kao sredstva po viđenju.

“To su de jure oročena sredstva, a de facto su na a vista režimu, i ovo nije usamljen slučaj. Među njima su i sistemski značajne banke. Na drugoj strani kreditni plasmani istih u dobroj meri su ispod ili oko ovog procenta”, napominje naš sagovornik i dodaje da će se ukupni kreditni uslovi vremenom sve više pooštravati, ali će za privredu veći problem predstavljati smanjena dostupnost finansiranja i otežano odobravanje novih kredita, a ne njihova cena.

“Takođe i sektor bankarstva na malo se budi, pa stope na štednju građana dostižu donedavno nezamislivih pet odsto. Rast kamatnih stopa kod ovih kredita u dobroj meri plafonira odluka NBS o njihovom ograničenju. Stanovništvu oni jako prijaju, i ono ih anticipira kao jeftine. Posebna navala je na potrošačke zajmove čija realna cena bi aproksimativno trebalo da bude oko 12 odsto u ovom trenutku. To dodatno vrši pritisak na maloprodajne cene i dodatno podstiče inflaciju”, ukazuje Živanović.

U celokupnom kontekstu važnu ulogu ima i referentna kamatna stopa NBS, koja bi trebalo da bude signalni instrument za uspostavljanje ravnoteže u kamatnim odnosima na tržištu.

Zbog toga bi, kako zaključuje profesor Živanović, odnosi i relacije između različitih kamatnih stopa trebalo da budu jedan od ključnih faktora prilikom određivanja visine ključne kamate, što će regulator pre ili kasnije morati da uzme u obzir.