Globalna ekonomija na klackalici između rata i veštačke inteligencije

Najnovije izdanje Svetskog ekonomskog pregleda (WEO) Međunarodnog monetarnog fonda za jul 2026. godine ukazuje na to da se globalna ekonomija nalazi pod uticajem dve snažne, suprotstavljene sile: negativnog šoka izazvanog ratom na Bliskom istoku i pozitivnog tehnološkog zamajca vođenog veštačkom inteligencijom (AI).

MMF predviđa da će globalni rast u 2026. godini usporiti na 3,0 odsto, što je pad u odnosu na prosek od 3,5 odsto zabeležen tokom 2024-2025. godine. Oporavak na 3,4 procenta očekuje se tek u 2027. godini.

Kada je reč o cenama, trend dezinflacije koji je bio prisutan od početka 2024. godine praktično je zaustavljen. Globalna inflacija će u 2026. porasti na 4,7 odsto (sa 4,1 odsto u 2025. godini), prvenstveno zbog skoka cena energenata i hrane. Stabilizacija i pad na 3,9 odsto projektovani su za 2027. godinu.

Ključni nalazi za globalno tržište uključuju:

• Nafta: Prosečna cena barela (petrolejski spot indeks) projektovana je na 89 dolara za 2026. godinu, što je skok od 32 odsto u odnosu na 2025.
• Trgovina: Rast obima svetske trgovine značajno će usporiti na 3,5 odsto u 2026. godini (sa 5,0 procenata u 2025).
• Hrana: Očekuje se rast cena hrane od osam odsto usled skupljih energenata i đubriva.

Za region u koji spada i Srbija (Emerging and Developing Europe), MMF predviđa uzdržan rast od oko dva odsto. Izveštaj naglašava da su izgledi za energetski intenzivne ekonomije i one koje zavise od uvoza fosilnih goriva (što je karakteristika većine zemalja Jugoistočne Evrope) veoma izazovni.

Dok su visoke cene energenata glavni „kočničar“, delimični kontratežni faktor u ovom regionu je povećana potrošnja za odbranu, koja pruža privremenu podršku agregatnoj tražnji. Za razliku od zemalja poput Koreje ili Tajvana, koje beleže ogroman rast zahvaljujući izvozu AI hardvera (Koreja je u prvom kvartalu 2026. rasla čak 7,5 odsto), zemlje u razvoju u Evropi uglavnom nisu direktno uključene u ovaj tehnološki bum, što ograničava njihov potencijal za brzi rast.

U širem okruženju, prognoze za glavne trgovinske partnere regiona su sledeće:

• Evrozona: Rast od svega 0,9 odsto u 2026. godini
• Nemačka: Projektovan rast od 0,7 odsto u 2026. i 1,0 odsto u 2027. godini.
• Poljska: Nešto snažniji rast od 3,4 odsto u 2026.

AI kao prilika i rizik

Veštačka inteligencija se u izveštaju identifikuje kao glavni pokretač optimizma. Investicije u AI su do sada uspevale da ublaže negativne efekte geopolitičkih tenzija i fragmentacije trgovine. Ipak, MMF upozorava na opasnost od „AI hajpa“ – ukoliko očekivanja o profitabilnosti i produktivnosti ne budu ispunjena, može doći do naglog povlačenja kapitala iz tehnološkog sektora, što bi uzdrmalo globalne finansijske uslove.

Glavne pretnje su ponovna eskalacija sukoba na Bliskom istoku (što bi dovelo do novog skoka cena energenata), dalja fragmentacija globalne trgovine i erozija fiskalnih rezervi.

Što se tiče preporuka MMF-a za kreatore politika, navodi se da centralne banke moraju ostati fokusirane na stabilnost cena. Tamo gde je inflacija i dalje iznad cilja, kamatne stope će morati da ostanu visoke duže nego što se očekivalo.

Kada je reč o fiskalnoj politici, neophodno je obnoviti fiskalne rezerve i ukinuti široke subvencije za energiju koje iskrivljuju cenovne signale.

U vezi sa strukturnim reformama, potrebno je ubrzati usvajanje obnovljivih izvora energije radi energetske sigurnosti i investirati u digitalnu infrastrukturu i veštine kako bi se iskoristile prednosti AI tehnologija.