MMF najavio procenu Vučićevog paketa mera: Šta očekuju ekonomisti?

Međunarodni monetarni fond saopštio je da će posebno analizirati novi paket mera za poboljšanje životnog standarda građana, koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio krajem juna, vredan oko 600 miliona evra.

Šef Kancelarije MMF-a za Srbiju, Lev Ratnovski, izjavio je da će ova institucija proceniti najavljeni paket u kontekstu obaveza i ciljeva definisanih u okviru PCI aranžmana – savetodavnog programa saradnje koji Srbija ima sa Fondom od decembra 2024. do kraja 2027. godine.

Ratnovski je podsetio da se fiskalna politika u okviru PCI-ja zasniva na poštovanju limita od tri odsto budžetskog deficita u odnosu na BDP, kao i na fiskalnom pravilu za penzije, koje podrazumeva uzdržavanje od vanrednih, ad hoc isplata penzionerima. Iako je, kako je naveo, javni dug Srbije relativno nizak, a najavljeni paket skroman posmatrano iz ugla fiskalne održivosti, očuvanje kredibilne fiskalne politike i dalje ostaje ključno.

Predsednik Vučić predstavio je paket koji bi, prema njegovim rečima, trebalo da obuhvati više od tri miliona građana, a čija je ukupna vrednost procenjena na oko 600 miliona evra – odnosno oko 11 odsto sredstava koja se trenutno nalaze na računu države. Isplate bi trebalo da počnu do kraja septembra ili početkom oktobra, u roku od 90 dana od najave, a ministar finansija Siniša Mali najavio je da bi novac mogao stići i mesec dana ranije zbog boljih od očekivanih budžetskih prihoda.

Najveći deo paketa, oko 377,2 miliona evra, namenjen je jednokratnoj pomoći za 1.663.438 penzionera, podeljenih u tri kategorije prema visini primanja – od 20.000 do 35.000 dinara. Predviđena je i jednokratna pomoć korisnicima socijalne pomoći, dečjeg i boračkog dodatka. Paket dodatno obuhvata smanjenje doplate za lekove (sa raspona od 10-90 na 10-50 odsto, za 742 leka), uvođenje novih lekova na recept za srčane bolesti i prevenciju tromboze, produženje subvencija za energetski ugrožene kupce, kao i podelu 30.000 turističkih vaučera penzionerima čija primanja ne prelaze 80.000 dinara. Vučić je najavio i da bi, ukoliko privredni rast do kraja godine premaši tri odsto, usledilo dodatno, značajnije povećanje plata i penzija.

Reakcije domaćih ekonomista na paket su podeljene. Profesor Dragan Đuričin ocenio je da mere neće predstavljati opterećenje za budžet niti narušiti fiskalna pravila, navodeći da se, prema projekciji prihoda, jednokratne isplate mogu pokriti bez ugrožavanja limita od tri odsto deficita i oko 40 odsto učešća duga u BDP-u.

Drugi analitičari upozoravaju da paket dolazi neposredno pred najavljene izbore i da postoji rizik da vlada, ukoliko dođe do rebalansa budžeta, probije dogovoreni fiskalni okvir sa MMF-om. Podseća se i da je Vlada Srbije, u izveštaju o trećoj reviziji PCI aranžmana usvojenom sredinom juna, izričito obećala da će se uzdržati od vanrednih povećanja plata i penzija i vanrednih jednokratnih isplata – obećanje koje je novi paket, prema oceni pojedinih sagovornika, doveo u pitanje svega nekoliko nedelja kasnije.

Ekonomista Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw) ocenio je u razgovoru za Biznis.rs da će MMF za sada ostati uzdržan, ali da bi ubuduće mogao biti konkretniji u oceni mera.

„Ono što smo do sada čuli od MMF-a je da će proceniti implikacije mera. Mislim da će uskoro reagovati i malo konkretnije. Zvanično će to verovatno biti nešto diplomatski – da vlada mora da pazi da deficit ne premaši tri odsto BDP-a, da netargetirane mere ne daju rezultate i slično. Iza vrata, verovatno će biti malo stroži – da mere nisu bile dogovorene i da se pred izbore ne usvajaju ovakvi paketi. Ali, ne očekujem da će ići dalje od toga, odnosno da će tražiti da se mere odmah revidiraju ili da će dovesti u pitanje sam aranžman“, smatra naš sagovornik.

Jovanović objašnjava da je razlog za takvu, relativno blagu reakciju to što nije izvesno da će mere zaista narušiti dogovoreni fiskalni okvir.

„Prema našim projekcijama, deficit će biti tu negde, ne puno iznad. Osim toga, aranžman koji Srbija ima sa MMF-om nema finansijsku stranu. MMF nema mogućnost da sada uslovi Srbiju u smislu – ako ne zaustavite mere, nećete dobiti novac od nas. Ono što MMF može je da kaže da mere nisu u skladu sa aranžmanom, da pri sledećoj reviziji traži korektivne mere, i da tek ako do toga ne dođe, prekine aranžman. Ali za sve to je potrebno vreme i zato za sada ne očekujem ništa ozbiljnije“, zaključuje stručnjak Bečkog instituta za Srbiju i Severnu Makedoniju.

Ključna razlika u odnosu na klasične stend-baj aranžmane jeste da PCI program, koji Srbija trenutno ima sa MMF-om, nema finansijsku komponentu – Fond ne isplaćuje sredstva Srbiji, pa samim tim nema ni direktan finansijski instrument pritiska. To ostavlja MMF-u ograničen prostor za reagovanje.

Za sada ni ekonomisti ni predstavnici MMF-a ne najavljuju dramatičnije posledice po fiskalnu politiku Srbije, ali svi sagovornici se slažu da će konačna ocena zavisiti od toga koliko će novi paket mera, zajedno sa mogućim rebalansom budžeta, uticati na ostvarenje dogovorenog cilja od maksimalno tri odsto deficita u odnosu na BDP.