EU i Kina traže kompromis u trgovinskim pregovorima

Evropska unija i Kina pokušavaju da pronađu kompromis u trgovinskim odnosima, ali su pregovori i dalje veoma teški. Brisel želi da smanji ogroman trgovinski deficit sa Kinom, poveća izvoz evropske robe i ograniči nagli prodor kineskih proizvoda na evropsko tržište.

Peking, s druge strane, upozorava da bi nova ograničenja kineskog izvoza ugrozila međusobnu trgovinu i mogla da izazovu kineske protivmere.

Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič rekao je za Politico da dve strane još nisu blizu konačnog dogovora, iako su višemesečni razgovori bili konstruktivni. On 8. oktobra putuje u Peking na sastanak sa kineskim ministrom trgovine Vang Ventaoom, koji smatra ključnim za nastavak pregovora. Šefčovič je rekao da oseća veliki politički pritisak evropskih lidera, koji očekuju konkretan napredak.

Evropska komisija želi da iz Pekinga donese konkretne rezultate koje bi mogla da predstavi liderima EU na sastanku 15. i 16. oktobra. Šefčovič je izdvojio tri pitanja, nagle skokove kineskog izvoza u pojedinim industrijskim sektorima, povećanje evropskog izvoza u Kinu i dugoročnu sigurnost u vezi sa kineskim ograničenjima izvoza sirovina, posebno retkih zemnih elemenata.

Prema njegovim rečima, kineska strana je prihvatila da se o svim tim pitanjima razgovara, ali još nije ponudila jasne garancije da će biti rešena.

U središtu spora nalazi se trgovinski deficit EU sa Kinom, koji je prema Šefčoviču dostigao oko milijardu evra dnevno. Evropske vlade sve teže prihvataju priliv kineske robe koji, prema njihovom tumačenju, ugrožava domaće proizvođače, dovodi do zatvaranja fabrika i gubitka radnih mesta. Smanjenje deficita može da se postigne smanjenjem kineskog izvoza u EU, povećanjem evropskog izvoza u Kinu ili kombinacijom oba pristupa.

Pregovori su podeljeni na četiri oblasti, trgovinsku i investicionu ravnotežu, kontrolu izvoza, intelektualnu svojinu i reformu Svetske trgovinske organizacije. Prema izvoru upoznatom sa pregovorima, EK razmatra rešenje koje bi kombinovalo bilateralne dogovore za pojedine grupe proizvoda sa jednostranim ograničenjima za druge.

EU je već nagovestila da bi, ako pregovori ne daju rezultate, mogla da ograniči pristup kineske robe svom tržištu.

Posebno je osetljivo pitanje mogućeg evropskog instrumenta po uzoru na američki Section 301. Taj američki mehanizam omogućava Vašingtonu da istražuje ono što smatra nepoštenim trgovinskim praksama drugih zemalja i da na njih odgovori trgovinskim merama. Kinesko Ministarstvo trgovine reagovalo je na izveštaje da neke članice EU žele da ubrzaju rad na sličnom instrumentu i upozorilo da bi takav potez predstavljao jednostrani protekcionizam.

China Daily navodi da kinesko Ministarstvo trgovine smatra da bi takva politika poremetila trgovinu između Kine i EU, ugrozila globalne lance snabdevanja i dodatno narušila međusobno poverenje. Peking ističe da se pregovori već vode kroz postojeći mehanizam konsultacija o trgovini i investicijama i da bi istovremeno pojačavanje pritiska EU potkopalo taj proces. Kina poziva Brisel da razlike rešava dijalogom i konsultacijama, umesto jednostranim ograničenjima.

Kineski istraživač Su Ćingji ocenjuje da predlog evropskog instrumenta pokazuje želju Brisela da dobije jaču pregovaračku poziciju i istovremeno zauzme tvrđi stav prema Kini. On, međutim, smatra da je malo verovatno da će takva mera biti u potpunosti sprovedena, jer bi gotovo sigurno izazvala odmazdu Pekinga. Prema njegovom tumačenju, EU ima ograničen prostor za pritisak, dok Kina raspolaže većim brojem mogućih protivmera.

Kina je već jasno stavila do znanja kakva bi bila njena reakcija ako EU uvede diskriminatorna ograničenja prema kineskim kompanijama ili proizvodima. Ministarstvo trgovine saopštilo je da bi Peking preduzeo odlučne mere radi zaštite interesa kineske industrije. Istovremeno, Kina je poručila da je spremna da nastavi bilateralne konsultacije i da očekuje od EU da se pridržava međunarodnih trgovinskih pravila.

Sa evropske strane, francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) zatražio je jače mere zaštite evropske industrije, optužujući Kinu za nepravedno subvencionisanje domaćih proizvođača. Rezultati pregovora biće predstavljeni liderima EU sredinom oktobra, koji će odlučiti da li je postignut dovoljan napredak. Do tada će ključne teme ostati kineski izvoz u EU, mogućnost povećanja evropskog izvoza u Kinu, kontrola strateških sirovina i pitanje evropskih trgovinskih instrumenata prema kineskim proizvodima.