Može li zaposleni da dobije otkaz ako otkrije kolegi kolika mu je plata?

Zabrana zaposlenom da otkrije kolegi koliko zarađuje na prvi pogled može delovati kao uobičajena klauzula o poverljivosti. Međutim, Zakon o radu ne sadrži posebnu odredbu kojom bi izričito bilo propisano da zaposleni ima pravo da drugim zaposlenima saopšti visinu svoje zarade, ali ne postoji ni opšta odredba koja poslodavcu daje neograničeno pravo da svaku informaciju o plati proglasi poslovnom tajnom.

Advokat Nevena Petrović kaže da se jedna od ključnih odredaba nalazi u članu 104. Zakona o radu.

„Njime je zaposlenima garantovana jednaka zarada za isti rad, odnosno rad iste vrednosti kod istog poslodavca. Zakon istovremeno precizira da se radom iste vrednosti smatra posao za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti i u kojem je ostvaren jednak doprinos uz jednaku odgovornost. Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji bi bili suprotni ovom principu su ništavi“, objašnjava Petrović.

Upravo ova odredba otvara pitanje kako zaposleni može da proveri da li se princip jednakog plaćanja zaista poštuje ako mu je istovremeno zabranjeno da razgovara sa kolegama o sopstvenoj zaradi.

Sa druge strane, Zakon o radu ostavlja poslodavcu prostor da propiše pravila ponašanja zaposlenih.

„Član 179 predviđa mogućnost otkaza zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu, kao i zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca. To znači da poslodavac može da propiše određena pravila poverljivosti, ali takva odredba sama po sebi ne rešava pitanje da li je baš svaki podatak o zaradi zaštićen kao poslovna tajna“, kaže advokat.

Prema rečima Petrović, zakon o zaštiti poslovne tajne predviđa da poslovna tajna mora ispunjavati određene uslove.

„Reč je, između ostalog, o informacijama koje nisu opšte poznate ili lako dostupne, imaju ekonomsku vrednost upravo zato što nisu poznate i koje su zaštićene odgovarajućim merama kako bi njihova tajnost bila očuvana. Među merama zaštite mogu biti interna pravila, ograničavanje pristupa dokumentima, označavanje dokumenata kao poslovne tajne i ugovori o poverljivosti. Zbog toga nije dovoljno samo napisati da je ‘svaki podatak o zaradi poslovna tajna’ i očekivati da će takva odredba automatski proizvoditi sve pravne posledice poslovne tajne“, ističe naša sagovornica.

Drugačija je situacija kada zaposleni, na primer, ima pristup celokupnoj evidenciji zarada kompanije zato što radi u računovodstvu ili ljudskim resursima. Ako takve podatke prosleđuje drugim licima bez ovlašćenja, mogu se otvoriti pitanja poverljivosti, zaštite podataka i eventualne povrede poslovne tajne.

Nasuprot tome, kada zaposleni kolegi kaže koliku platu lično prima, situacija je drugačija. Posebno ako razgovor služi tome da zaposleni uporede zarade za isti ili uporediv posao i utvrde postoje li neopravdane razlike.

„Ako bi poslodavac pokušao da zaposlenog kazni ili otpusti zbog otkrivanja zarade, morao bi da postoji konkretan pravni osnov za takvu reakciju. Kod povrede radne obaveze ona mora biti utvrđena zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu, dok kod nepoštovanja radne discipline mora postojati osnov predviđen Zakonom o radu i aktima poslodavca“, smatra Petrović.

Pored otkaza, Zakon o radu u članu 179a predviđa i blaže mere. U zavisnosti od okolnosti, poslodavac može zaposlenom izreći privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, novčanu kaznu do 20 odsto osnovne zarade u periodu do tri meseca ili opomenu sa najavom otkaza.

„U Hrvatskoj je pitanje posebno interesantno jer sindikalna pravna analiza upravo razmatra situaciju u kojoj poslodavac u ugovor o radu stavlja klauzulu da je plata tajna i zabranjuje zaposlenima da o njoj razgovaraju. Hrvatska nema jasno pravilo kojim se zaposlenom garantuje pravo da kolegi kaže svoju platu, ali ni sama činjenica da je poslodavac platu označio kao „poslovnu tajnu“ ne rešava automatski pitanje zakonitosti takve zabrane“, navodi advokat.

Mađutim, ovo pitanje bi u narednim godinama moglo da dobije dodatni značaj zbog evropskih pravila o transparentnosti zarada.

Direktiva EU 2023/970, usvojena radi jačanja principa jednake zarade za jednak rad ili rad jednake vrednosti, predviđa znatno veći nivo transparentnosti. Radnici, između ostalog, imaju pravo da traže informacije o svom nivou zarade i prosečnim nivoima zarada za kategorije zaposlenih koji obavljaju isti ili rad jednake vrednosti.