Manji trošak i blaži uslovi za zapošljavanje novih radnika do kraja 2027. godine

Poslodavci u Srbiji moći će da koriste poreske olakšice za zapošljavanje novih radnika i za zarade isplaćene do kraja 2028. godine, ali će od početka te godine morati da ispune dodatne uslove.

Izmene obuhvataju olakšice iz članova 21v i 21d Zakona o porezu na dohodak građana, koje se odnose na zapošljavanje novih radnika. Njihovo važenje produženo je do 31. decembra 2028. godine, ali će poslodavci koji planiraju da ih koriste morati da obrate pažnju na različite uslove koji će važiti u narednom periodu.

Za poslodavce koji tokom 2027. godine budu zapošljavali nove radnike neće biti promena u načinu ostvarivanja olakšica. Nastaviće da se primenjuju postojeći uslovi, uključujući kriterijume koji se odnose na status novozaposlenog lica i povećanje broja zaposlenih.

Olakšica za zapošljavanje novozaposlenih lica odnosi se na poslodavce koji povećavaju broj zaposlenih u odnosu na propisani referentni period. Pravo na olakšicu imaju poslodavci koji zapošljavaju lica sa evidencije NSZ, najmanje šest meseci za nezaposlene, odnosno tri meseca za pripravnike.

Poslodavci mogu ostvariti povraćaj od 65 odsto poreza i doprinosa za zapošljavanje od jednog do devet radnika, 70 odsto za 10 do 99 radnika i 75 odsto za najmanje 100 novozaposlenih. Olakšica se odnosi na pravna lica i preduzetnike, uključujući paušalce i poljoprivrednike

Poreski savetnik Jovan Pavlović kaže da se zadržava i uslov zapošljavanja najmanje dva nova radnika.

„Poslodavac može najpre da zaposli jedno lice, a zatim da u propisanom roku zaposli i drugo, čime ispunjava uslov za korišćenje olakšice“, kaže Pavlović.

Od 2028. presudan stvarni rast zaposlenosti

Najvažnija promena odnosi se na način utvrđivanja povećanja broja zaposlenih. Dosadašnji sistem koji se oslanjao na poređenje sa određenim istorijskim datumima biće zamenjen praćenjem prosečnog broja zaposlenih tokom prethodnih 12 meseci.

„Do sada su se, između ostalog, koristili referentni datumi poput 2014. i 2015. godine, dok se kod kasnije osnovanih poslodavaca uzimalo u obzir stanje na kraju prve godine poslovanja. Od 2028. godine takvo poređenje više neće biti osnov za utvrđivanje povećanja zaposlenosti. Umesto toga posmatraće se da li je novo zapošljavanje dovelo do stvarnog neto rasta broja radnika u odnosu na prethodnih godinu dana“, objašnjava naš sagovornik.

To znači da će se prilikom provere uzimati u obzir i zapošljavanja i odlasci zaposlenih. Ukoliko zaposli jednog radnika, a drugom zaposlenom istovremeno prestane radni odnos, ukupan broj zaposlenih ostaje nepromenjen. U takvoj situaciji, po pravilu, ne postoji neto povećanje zaposlenosti.

„Ipak, postoje izuzeci. Popunjavanje upražnjenog radnog mesta može se priznati kao povećanje zaposlenosti ako je prethodnom zaposlenom radni odnos prestao zbog dobrovoljnog odlaska, invaliditeta, odlaska u penziju ili zakonitog otkaza zbog povrede radne obaveze. Zbog toga će poslodavci morati da vode računa ne samo o broju zaposlenih, već i o razlozima zbog kojih je prethodnim radnicima prestao radni odnos“, navodi Pavlović.

Olakšice ograničene visinom troškova zarada

Od 2028. godine uvode se i dodatna ograničenja koja se odnose na iznos poreskih olakšica i uslove koje poslodavac mora da ispunjava. Pravo na olakšicu moći će da se koristi najduže 12 meseci od dana zapošljavanja, dok će novozaposleno lice morati da bude najmanje šest meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Ovaj uslov obuhvataće i pripravnike.

Ukupan iznos refundiranih poreza i doprinosa neće moći da bude veći od 50 odsto troškova zarada zaposlenih za koje se olakšica ostvaruje. Takođe, godišnji limit pomoći iznosiće 5,5 miliona evra po poslodavcu.

„Provera više neće biti ograničena na status novozaposlenog, trajanje prijave na evidenciji NSZ i ispunjenost uslova o broju zaposlenih. Biće potrebno utvrditi i stvarne troškove zarada, udeo ukupnih olakšica za poreze i doprinose u tim troškovima, kao i da li poslodavac ispunjava uslove koji se odnose na državnu pomoć. Posebna pažnja moraće da se posveti prethodno primljenoj pomoći, eventualnim obavezama njenog povraćaja i ukupnom iznosu podrške koju poslodavac ostvaruje“, kaže poreski savetnik.

Kada je reč o zapošljavanju osoba sa invaliditetom od 2027. godine oslobođenje će se koristiti u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći.

Poslodavci će zato, pored poreskih odredbi, morati da uzmu u obzir i pravila koja uređuju državnu pomoć namenjenu zapošljavanju osoba sa invaliditetom.