Mladi najradije uzimaju subvencije za pokretanje posla i stručne obuke

Stopa nezaposlenih mladih osoba u Srbiji iznosi 16,8 odsto i iako poslednjih godina beleži tenedenciju pada nezaposlenost u ovom delu populacije i dalje je značajno veća nego u Evropskoj uniji, gde je prosek 11,4 procenta.

Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2026. godinu, koji je nedavno objavila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), a koji obuhvata mlade uzrasta od 15 do 30 godina, pokazuje da više od polovine mladih u Srbiji nema sopstvene prihode, dok među onima koji rade značajan deo zarađuje manje od 130.000 dinara.

Istovremeno, 15 odsto zaposlenih mladih radi „na crno“, dok većina i dalje živi u porodičnom domu.

Kako bi omogućila mladim osobama uspešniji ulazak na tržište rada, država je pre nekoliko godina pokrenula pilot projekat Garancija za mlade, koji će od 2027. biti proširen na celu zemlju, a budžet od skoro 40 miliona evra trebalo bi da omogući sprovođenje više mera podrške u zapošljavanju.

Ovaj program osmišljen je sa ciljem da se svim mladima starosti od 15 do 29 godina koji nisu zaposleni, nisu u sistemu obrazovanja niti na obuci (NEET) obezbedi kvalitetna ponuda za zaposlenje, nastavak obrazovanja, šegrtovanje ili stručna praksa u roku od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti ili napuštanja formalnog obrazovanja.

U okviru priprema za ovu nacionalnu reformu, tokom 2023. godine sprovedene su početne zakonodavne i infrastrukturne aktivnosti, dok je 1. januara 2024. godine otpočelo pilotiranje programa u tri odabrane filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) – Sremska Mitrovica, Kruševac i Niš.

Arhitektura samog programa oslanja se na četiri glavne operativne faze koje vode mlade od trenutka kada su identifikovani do pronalaženja adekvatnog angažmana. Sve počinje fazom mapiranja i rane intervencije, koja podrazumeva prepoznavanje potreba mladih i unapređenje sistema obrazovanja kroz razvoj Nacionalnog okvira kvalifikacija, dualnog obrazovanja i procesa priznavanja prethodnog učenja.

Sledi faza dosezanja, čiji je zadatak da kroz saradnju sa organizacijama civilnog društva pronađe i aktivira one mlade koji se uopšte ne nalaze na evidenciji službe za zapošljavanje.

Nakon toga stupa se u fazu pripreme, gde savetnici kroz individualne planove zapošljavanja i karijerno vođenje pripremaju korisnike za tržište rada, da bi se ceo ciklus zaokružio konačnom fazom kvalitetne ponude, odnosno konkretnim uključivanjem u mere zapošljavanja, obuke ili nastavak školovanja.

Sve ove korake prati i sistemsko unapređenje prikupljanja podataka prema evropskim standardima, mobilisanje partnerstava i optimalno korišćenje dostupnih finansija. 

Prvi rezultati pilot projekta

Prvi rezultati iz pilot filijala tokom 2024. godine pokazuju značajan odziv. Oblik podrške kroz Garanciju za mlade zatražilo je 8.706 mladih, što čini čak 76,4 odsto od ukupnog priliva mladih na evidenciju u ovim regionima. Najzastupljeniji su bili mladi od 25 do 29 godina, a prema obrazovanju oni sa završenom srednjom školom činili su dve trećine. 

Tokom iste godine iz programa je izašlo nešto više od 4.900 mladih, pri čemu je više od tri četvrtine njih ostvarilo pozitivan izlaz u vidu zaposlenja ili nastavka obrazovanja, pokazuje izveštaj o realizaciji plana implementacije ovog programa za 2023. i 2024. godinu, koji je jedini dostupan na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja.

Posebno je važan podatak da je većina pozitivnih ishoda ostvarena upravo u planiranom roku od četiri meseca, što potvrđuje operativnost sistema u pilot sredinama. Međutim, pojedini statistički pokazatelji ukazuju i na to da deo korisnika ostaje u pripremnoj fazi duže nego što je predviđeno, što će zahtevati dodatno prilagođavanje procedura, piše u dokumentu. 

Analiza šireg makroekonomskog okvira pokazuje pozitivna kretanja na tržištu rada, gde je stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji zabeležila pad, a ukupna stopa neaktivnih mladih obuhvata oko 153.000 osoba. Ipak, podaci otkrivaju i izražene rodne razlike, posebno u starosnoj grupi od 25 do 29 godina, gde je procenat neaktivnih žena znatno viši u odnosu na muškarce.

Veliki broj ovih žena navodi da ne traži posao zbog porodičnih obaveza i brige o članovima domaćinstva, što predstavlja poseban izazov za fazu dosezanja i zahteva specifične mere podrške za njihovu aktivaciju.

Šta mladi najviše koriste?

Izveštaj pokazuje da je najveće interesovanje bilo za stručnu praksu, koja podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u zanimanju za koje je stečeno najmanje srednje obrazovanje, bez zasnivanja radnog odnosa, u trajanju od najduže šest meseci.

U ovaj oblik podrške zapošljavanju uključeno je 197 mladih što predstavlja izuzetno visoku realizaciju od skoro 200 odsto, s obzirom na to da je program predviđao da kroz stručnu praksu prođe 100 osoba.

“Zbog veoma visoke zainteresovanosti poslodavaca i mladih, deo sredstava je preusmeren sa mera za koje je zabeleženo manje interesovanje. Dodatno, u stručnu praksu uključeno je i 80 mladih sa visokim obrazovanjem u trajanju dužem od šest meseci, po redovnim javnim pozivima iz sredstava finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje, piše u dokumentu.

Mladi nezaposleni bili su jako zainteresovani i za subvencionisano samozapošljavanje, pa se u 2024. godini uz jednokratnu subvenciju mladoj osobi bez posla za otpočinjanje sopstvenog posla zaposlilo 338 osoba, što je 112 odsto u odnosu na planiranih 300.

Ova mera finansirana je iz budžeta, ali je zbog interesovanja i visoko ocenjenih biznis planova dodatno finansiran iz sredstava finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje. Za korisnike ove mere predviđena je i realizacija dodatne eksterne mentorske podrške u oblasti knjigovodstva, marketinga i prodaje.

Sa druge strane, najmanje interesovanje iskazano je za program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u koji je uključeno samo 13 nezaposlenih mladih, što predstavlja realizaciju od 16,3 odsto u odnosu na plan da kroz ovu obuku prođe 80 mladih.

“Izrazito niska motivisanost osoba uzrokovana nepovoljnim životnim prilikama, niskim finansijskim stimulansom i istovremeno dugim trajanjem programa, uzrok je slabe realizacije mere. U narednom periodu zajedno sa Ministarstvom prosvete biće razmatrane mogućnosti da se omogući fleksibilniji ulazak u program funkcionalnog osnovnog obrazovanja u skladu sa individualnim potrebama i mogućnostima”, ocenjeno je u izveštaju.

Ključni izazovi implementacije

Sprovođenje ovih reformi pratili su i određeni izazovi u dinamici realizacije, te odstupanja od prvobitnih planova. Iako su uspešni zakonodavni koraci napravljeni u oblasti dualnog obrazovanja i Nacionalnog okvira kvalifikacija tokom 2023. godine, usvajanje ključnih izmena Zakona o zapošljavanju i Zakona o Nacionalnoj standardnoj klasifikaciji zanimanja pomereno je za 2026. godinu zbog kompleksnosti materije.

Slično tome, zbog dužine postupka javnih nabavki, terenske aktivnosti dosezanja neaktivnih mladih putem civilnog sektora, kao i kratkih obuka, umesto tokom 2024. godine otpočinju početkom 2025.

Digitalni sistemi za onlajn predregistraciju i statističko profilisanje takođe su razvijeni tokom 2024. godine. 

Celokupan sistem finansira se kombinovanjem sredstava iz državnog budžeta, međunarodnih donacija i IPA fondova Evropske unije. Završni izveštaji ukazuju da su za pojedine segmente, poput razvoja Portala za karijerno vođenje i savetovanje, širenja trening centara i nastavak pilotiranja modela dosezanja, identifikovani određeni finansijski jazovi koje je potrebno premostiti u narednom periodu. 

U susret 2027. godini i potpunom širenju programa na čitavu Srbiju, glavni prioriteti institucija ostaju pokretanje svih terenskih usluga, kapacitetno jačanje organizacija za obrazovanje odraslih, zaokruživanje pravnog okvira i stabilno finansiranje, kako bi svaki mladi čovek u Srbiji dobio spremnu i kvalitetnu priliku za rad ili dalje usavršavanje, piše u dokumentu.