MMF uslovljava zajmove sa sve više štednje i sve manje socijalne zaštite

Međunarodni monetarni fond (MMF) u poslednjoj deceniji od zemalja koje su uzimale njegove zajmove tražio je višestruko veće mere štednje, dok je istovremeno smanjivao zaštitu socijalne potrošnje u svojim programima, pokazuje nova analiza organizacije Oxfam. Prema toj analizi, prosečni godišnji zahtevani rezovi u javnim finansijama povećani su četiri puta, sa 0,21 odsto BDP-a u periodu od 2012. do 2017. na 0,85 odsto BDP-a između 2018. i 2025. godine.

Oxfam navodi da je od 2018. do 2025. godine MMF od gotovo polovine zemalja obuhvaćenih programima, odnosno od 25 od ukupno 54, tražio da tokom trajanja programa smanje javnu potrošnju za više od dva odsto BDP-a. U prethodnom periodu takav zahtev postojao je kod svega 12 od 42 zemlje.

To je posebno značajno za siromašnije države, koje u proseku izdvajaju svega 0,8 odsto BDP-a za socijalnu zaštitu, dok je potrošnja na obrazovanje i dalje ispod četiri odsto BDP-a, navedeno je u analizi međunarodne konfederacije nevladinih organizacija Oxfam.

Analiza dolazi uoči završetka MMF revizije načina oblikovanja programa i uslova za odobravanje zajmova za 2026. godinu. Oxfam upozorava da bi MMF mogao da uvede takozvano „frontloaded“ fiskalno prilagođavanje, odnosno da od vlada traži da najveći deo smanjenja javne potrošnje sprovedu odmah na početku programa, umesto da se mere rasporede na nekoliko godina. Organizacija strahuje da bi takav pristup predstavljao povratak politici strukturnog prilagođavanja karakterističnoj za osamdesete godine 20. veka.

Istovremeno, MMF u svojim programima koristi takozvane pragove socijalne potrošnje, kojima se određuje minimalni iznos koji države moraju da izdvoje za osnovnu socijalnu zaštitu siromašnijeg stanovništva. Međutim, Oxfam tvrdi da se njihova zaštitna uloga smanjuje. Iako sve veći broj programa sadrži takve pragove, njihov medijalni nivo pao je sa 25 odsto tekuće javne potrošnje u periodu 2012–2017. na svega 11 odsto između 2018. i 2025. godine.

Nabil Abdo, viši savetnik za javne politike organizacije Oxfam International, ocenio je da MMF rizikuje povratak „u mračno doba strukturnog prilagođavanja“. Prema njegovim rečima, zahtev da se štednja sprovede odmah na početku programa podrazumeva mnogo oštrije rezove, a državama istovremeno ostavlja manje lekara, nastavnika i slabiju socijalnu zaštitu kada dođe do novog ekonomskog šoka. Oxfam smatra da se otpornost ekonomije ne može graditi slabljenjem upravo onih javnih sistema koji društvu omogućavaju da lakše podnese krize.

Organizacija zato poziva Izvršni odbor MMF-a da na sastanku 14. septembra odbaci mogućnost povratka politici strukturnog prilagođavanja kroz ubrzano fiskalno prilagođavanje i da obezbedi da programi Fonda ne povećavaju nejednakost. Umesto novih rezova, Oxfam predlaže da MMF podrži održivije izvore prihoda, pre svega progresivno oporezivanje bogatih pojedinaca i oporezivanje vanredne dobiti velikih kompanija, kako bi države povećale prihode bez dodatnog guranja stanovništva u siromaštvo.

Nalazi organizacije Oxfam zasnovani su na podacima iz baze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za praćenje aranžmana Fonda (MONA), dopunjenim podacima koje je Oxfam ručno prikupio iz izveštaja o pojedinačnim zemljama i memoranduma o ekonomskoj i finansijskoj politici MMF-a.

Prema podacima Svetske banke, državna potrošnja na obrazovanje u zemljama sa niskim prihodima, izražena kao procenat BDP-a, povećana je sa 3,2 odsto u 2018. na 3,6 odsto u 2021. godini.