ECB spremna na novo povećanje referentne kamatne stope

Kako se i moglo predvideti, nažalost, inflacija u evrozoni raste. U avgustu je bila 3,3 odsto, tako da su očekivanja da će Evropska centralna banka (ECB) morati da povisi kamatne stope sasvim realna. Čim inflacija pređe tri procenta to je već znak za uzbunu. To je opasan indikator da inflacija ide izvan kontrole, nakon što je u julu bila 2,9 odsto, ocenio je za Biznis.rs ekonomista Danilo Šuković povodom predstojećeg zasedanja ECB u četvrtak.

„To je prva stvar. A druga stvar je stanje u domenu geopolitike. Cene nafte skaču. Kraj ratovima se ne vidi, ni onom na Bliskom istoku, ni ovom u Ukrajini, jer jednostavno oni koji su se uvalili u te ratove izgleda ne znaju kako da izađu odatle. To je nešto što smo, nažalost, gledali dugo u istoriji. Kreće se rat koji će brzo da završe, pa posle decenijama ostaju tamo, u Vijetnamu i tako dalje. Da ne dužim priču, kako su ekonomija i politika ekonomije upletene, to onda proizvodi energetsku krizu, energetska kriza indukuje inflaciju i onda dolazi do povećanja kamatnih stopa. To je shema koja je poznata, scenario koji nije nepredvidiv“, rekao je Šuković.

Najžešći sukobi u američko-iranskom ratu u poslednjih nekoliko nedelja ponovo su rasplamsani, što je cene nafte poslalo naglo naviše i dodatno ugasilo nade da će transport energenata kroz Ormuski moreuz uskoro biti normalizovan. Za Evropu, koja u velikoj meri zavisi od uvoza energije, posledice su već vidljive, jer je inflacija u evrozoni od 21 zemlje u avgustu najviša u poslednje tri godine i znatno iznad cilja ECB od dva odsto, prenosi France24.

Zbog straha da bi poskupljenja mogla da se nastave, ECB bi u četvrtak trebalo da poveća referentnu kamatnu stopu drugi put ove godine.

„Savеt ECB-a gotovo sigurno će podići depozitnu stopu sa 2,25 na 2,5 odsto“, ocenio je Endrju Keningen, glavni ekonomista za Evropu u Capital Economics.

ECB je prvo povećanje, nakon pauze koja je trajala od 2023. godine, sprovela u junu, dok je u julu odlučila da sačeka i vidi kako će se razvijati rat između SAD i Irana. Podsetimo, glavna refinansirajuća stopa ostala je na 2,40 odsto, dok je kamatna stopa na granične kreditne olakšice zadržana na 2,65 odsto.Međutim, budući da su Vašington i Teheran sada praktično u pat-poziciji, članovi Saveta ECB-a Izabel Šnabel (Isabel Schnabel) i Joakim Nagel (Joachim Nagel) poslednjih dana signalizirali su da bi povećanja kamatnih stopa mogla biti nastavljena.

Dilema za ECB je, međutim, mnogo složenija od samog podatka o rastu inflacije. Privreda evrozone pokazala se otpornijom nego što se očekivalo i u drugom tromesečju rasla je brže od prognoza, što centralnoj banci ostavlja prostor za skuplje zaduživanje bez velikog udara na ekonomiju. Ali deo ekonomista smatra da bi novo povećanje kamate bilo pogrešno, jer je sadašnji inflacioni talas gotovo u potpunosti posledica skuplje energije, a ne pregrejane tražnje.

„Šok na strani ponude ne možete rešiti restriktivnijom monetarnom politikom“, upozorio je Feliks Šmit (Felix Schmidt) viši ekonomista banke Berenberg.

„Ako vi povećavate potrošnju u bilo kom domenu, a nemate odgovarajuću ponudu, onda je to inflacija. To (povećanje kamatnih stopa) mogu da preduzmu da bi inflaciju držali pod kontrolom. To će sigurno raditi, mada će negativno uticati na rast BDP-a, ali u poslednjem periodu taj rast BDP-a u evrozoni je na sreću bio nešto viši nego što je očekivano, premda je nizak“, naveo je Danilo Šuković.

Feliks Šmit smatra da ECB zapravo strahuje da ponovo ne zakasni sa reakcijom, imajući u vidu iskustvo iz 2021. i 2022. godine, kada je centralna banka bila kritikovana zbog presporog odgovora na nagli rast inflacije. Tada su probleme najpre izazvali poremećaji u lancima snabdevanja nakon pandemije, a potom energetski šok izazvan ruskim napadom na Ukrajinu. Sada se, međutim, ponavlja slična dilema, više kamate mogu da smanje potrošnju i tražnju, ali ne mogu da obore cenu nafte i gasa ako je problem u prekidu ili ograničavanju snabdevanja.

Ipak, većina analitičara očekuje da će ECB nakon ovog povećanja napraviti pauzu. Predsednica ECB-a Kristin Lagard (Christine Lagarde) verovatno će, kao i ranije, izbeći najavu budućih poteza i ponoviti da će odluke zavisiti od novih ekonomskih podataka. Nagel, koji je istovremeno i predsednik Bundesbanke, ove nedelje je rekao da nerado daje smernice za buduću politiku.

„Cene nafte i gasa stalno idu gore-dole. Finansijska tržišta su veoma nestabilna. Mnogo je neizvesnosti“, rekao je Nagel listu Le Monde, dodajući da je situacija „neprijatna“ i sa stanovišta monetarne politike, ali da se pristup odlučivanja na svakom sastanku posebno pokazao dobrim i da bi trebalo da funkcioniše i ubuduće.

„Mogu da preduzmu i neke druge mere, da ograniče kredite i uslove za kredite i tako dalje i da se odreknu nekih investicija. To i da neke druge vidove potrošnje skrešu, sve ono što utiče na inflaciju, ali neizvesnost ostaje. Stvara se novi svetski poredak. Stari se urušio. Umesto da popušta, ti odnosi Evrope i Rusije se i dalje zaoštravaju, što je veoma opasno. Prema tome, to je džungla na planeti, a tu su još klimatske promene i sve ostalo“, zaključio je Šuković.