Novo povećanje kamatnih stopa ECB verovatno tek u septembru

Iako ECB po svemu sudeći neće menjati ključnu kamatnu stopu na sastanku 23. jula, jasno je da su globalni rizici prisutni. Oni prvenstveno idu iz energetskog sektora i neizvesnosti u vezi sa kretanjem cene energenata i to je taj inflacioni pritisak preko troškovne komponente, rekao je za Biznis.rs dekan Beogradske bankarske akademije (BBA) Zoran Grubišić.

„Kao i neke druge centralne banke, ECB je bila oprezna i nije odmah korigovala kamatne stope, ali u skladu sa aktuelnim informacijama i projekcijama, očekivanjima i scenarijima, kojima se ona ozbiljno bavi, očigledno je da se daje veća verovatnoća da neće doći do brzog smirivanja situacije, da postoje novi faktori neizvesnosti i rizika, i ECB ih je ukalkulisala. To je klasična reakcija restriktivne monetarne politike – ograničavanje potražnje“, naveo je Grubišić.

Inflacija u evrozoni u junu je, prema konačnim podacima Eurostata, iznosila 2,8 odsto, što predstavlja prvi pad ove godine i moglo bi da pruži Evropskoj centralnoj banci dodatni razlog da na sutrašnjoj sednici zadrži depozitnu kamatnu stopu na 2,25 odsto. Godišnja inflacija usporila je sa 3,2 odsto u maju, neposredno uoči odluke ECB o daljoj monetarnoj politici, prenosi Euronews.

Detaljni podaci ukazuju na slabljenje inflatornih pritisaka. Bazna inflacija, koja isključuje cene energije, hrane, alkohola i duvana, smanjena je sa 2,6 na 2,4 odsto. Rast cena energije usporio je sa 10,8 na 8,5 odsto, dok je inflacija u sektoru usluga pala sa 3,5 na 3,2 odsto. Ukupna inflacija smanjena je u 22 od 27 članica Evropske unije.

Među najvećim ekonomijama evrozone, inflacija je u junu iznosila 2,4 odsto u Nemačkoj, dva odsto u Francuskoj, tri odsto u Italiji i 3,6 odsto u Španiji. Ovi podaci dolaze nakon što je ECB u junu prvi put posle skoro tri godine povećala kamatne stope (za 0,25 odsto), reagujući na rast inflacije izazvan skokom cena energije usled sukoba između SAD i Irana.

Međutim, situacija na energetskom tržištu ponovo se komplikuje. Nakon privremenog primirja krajem juna, cena nafte pala je sa gotovo 120 na oko 72 dolara po barelu, ali je obnova sukoba između Vašingtona i Teherana ponovo podigla cenu nafte Brent iznad 90 dolara po barelu. Dve zemlje razmenile su nove vojne udare, Iran je napao trgovačke brodove i zapretio energetskom izvozu iz regiona, dok su SAD pooštrile sankcije i vojno prisustvo. Prema rečima Grubišića, ECB će izneti analizu na bazi koje će obrazložiti sutrašnju odluku i nagovestiti postupanje u narednom periodu.

Analitičari banke ING ocenjuju da bi novi rast cena nafte mogao da poveća pritisak na ECB i čak otvori mogućnost iznenadnog povećanja kamatnih stopa već na julskom zasedanju. Ipak, očekuju da će centralna banka ovog puta zadržati postojeći nivo kamata, dok bi eventualno novo povećanje moglo da usledi u septembru.

Dodatni razlog za oprez jeste činjenica da julska sednica nije namenjena objavljivanju novih makroekonomskih projekcija, pa kreatori monetarne politike imaju vremena da sačekaju ažurirane procene pre donošenja novih odluka.

Predsednica ECB Kristina Lagard (Christine Lagarde) nedavno je poručila da junsko povećanje kamata nije bilo preventivna mera, već odgovor na stvarni inflatorni problem. Prema projekcijama ECB, inflacija bi mogla da se vrati na cilj od dva odsto tek krajem 2027. godine, i to uz dalje zaoštravanje monetarne politike. Lagard je naglasila da će odluke i ubuduće biti donošene od sednice do sednice, na osnovu pristiglih ekonomskih podataka.

Evropska centralna banka za sada ostaje jedina velika zapadna centralna banka koja je ove godine povećala kamatne stope. Američke Federalne rezerve zadržale su referentnu kamatu nepromenjenu, kao i Banka Engleske, dok je Banka Japana povećala svoju ključnu kamatnu stopu na najviši nivo u poslednjih 31 godinu.