Šnabel nagovestila dalje povećanje kamatnih stopa

Evropska centralna banka (ECB) smatra da borba protiv inflacije nije završena i da će kamatne stope verovatno morati dodatno da rastu, uprkos smirivanju situacije na Bliskom istoku i padu cena nafte. Članica Izvršnog odbora ECB Izabel Šnabel (Isabel Schnabel) izjavila je da je osnovni cilj i dalje vraćanje inflacije na dva procenta u srednjem roku, zbog čega su nova povećanja kamata i dalje vrlo moguća.

Prema njenim rečima, odluke o daljem zaoštravanju monetarne politike zavisiće od razvoja sukoba na Bliskom istoku, kretanja evropske privrede i novih podataka o inflaciji. Iako su sporazum između SAD i Irana i niže cene nafte donekle popravili izglede, Šnabel smatra da to nije dovoljno da ECB odustane od opreza, prenosi Reuters.

Ona upozorava da su energetski troškovi i dalje visoki u poređenju sa periodom pre rata, dok dugoročniji ugovori za energente ukazuju da bi pritisci na cene mogli da potraju. Dodatni rizici dolaze od mogućih problema u transportu kroz Ormuski moreuz, viših troškova osiguranja brodova, oštećene energetske infrastrukture, kao i potrebe da evropske zemlje obnove gasne rezerve pred zimu.

ECB posebno brine mogućnost takozvanih sekundarnih inflatornih efekata. Šnabel ističe da se rast cena energije već preliva na druge proizvode i usluge, jer kompanije sve više prenose veće troškove na potrošače. To bi kasnije moglo da podstakne i zahteve za većim platama, što bi dodatno otežalo obaranje inflacije. Podsetimo, ključna kamatna stopa ECB trenutno iznosi 2,25 odsto.

Ona je branila nedavno povećanje kamata, ocenjujući da je takav potez bio opravdan čak i u scenariju u kojem bi se cene nafte brzo normalizovale. Po njenom mišljenju, blagovremena reakcija ECB pomaže da privremeni energetski šok ne preraste u dugotrajan inflatorni problem. Istovremeno je odbacila tvrdnje da je monetarna politika već dovoljno restriktivna, naglasivši da sadašnji nivo kamata još ne guši potražnju u meri koja bi snažno usporila ekonomiju.

Kada je reč o privrednom rastu, Šnabel ocenjuje da je ekonomija evrozone pokazala veću otpornost nego što se očekivalo. Državna potrošnja, infrastrukturni projekti, povećani izdaci za odbranu i globalni investicioni talas povezan sa veštačkom inteligencijom podržavaju ekonomsku aktivnost. Međutim, upravo ta kombinacija snažnije tražnje i fiskalnih podsticaja mogla bi da postane novi izvor inflatornih pritisaka, zbog čega ECB za sada zadržava jasan kurs ka daljem podizanju kamata ukoliko inflacija ostane uporno visoka.