Suprotstavljeni stavovi evropskih centralnih bankara o kamatnim stopama

Nepune tri nedelje nakon što je Evropska centralna banka jednoglasno povećala kamatne stope kao odgovor na posledice rata sa Iranom, među njenim zvaničnicima više ne postoji jedinstven stav o daljim potezima monetarne politike.

Dok deo članova Upravnog saveta smatra da će biti potrebno novo povećanje kamata kako bi se inflacija vratila na ciljana dva odsto, drugi veruju da bi pad cena nafte i usporavanje inflacije mogli da otklone potrebu za dodatnim zaoštravanjem politike, piše Bloomberg.

Tržišta su u međuvremenu umanjila očekivanja da će do novog povećanja kamata doći već ove godine.

Glavni ekonomista ECB Filip Lejn upozorava da se inflatorni pritisci izazvani ratom još nisu u potpunosti ispoljili i da bi mogli da se preliju na rast zarada, kao i na više cene hrane i usluga.

Nasuprot tome, pojedini zvaničnici ističu da je nagli pad cena nafte, usled napretka mirovnih pregovora, značajno ublažio inflatorne rizike. Tome u prilog idu i najnoviji podaci prema kojima je inflacija u evrozoni u junu usporila na 2,8 odsto sa majskih 3,2 procenta, što je manje od očekivanih tri odsto, dok su oslabili i bazna inflacija, kao i rast cena usluga.

Prema proceni Bloomberga, inflacija je najverovatnije dostigla svoj vrhunac.

Najizraženije razlike u stavovima pokazali su guverner centralne banke Estonije Ulo Kasik, koji smatra da je još jedno povećanje kamata „razumna opcija“, i guverner Banke Grčke Janis Sturnaras, koji ocenjuje da bi bilo najbolje zadržati kamatne stope na sadašnjem nivou određeno vreme.

Predsednica ECB Kristin Lagard priznala je da su se okolnosti poslednjih sedmica brzo promenile i ocenila da su rizici po inflaciju i privredni rast sada znatno uravnoteženiji nego pre samo nekoliko nedelja. Većina zvaničnika, uključujući predstavnike Finske, Austrije, Slovenije, Letonije i Belgije, ne vidi potrebu za promenom kamata na sastanku u julu, dok se septembar smatra znatno izglednijim terminom za eventualnu novu raspravu.

Iako su niže cene nafte iznenadile mnoge članove Saveta ECB, uključujući i predsednika Bundesbanke Joahima Nagela, centralna banka i dalje ostavlja sve opcije otvorenim zbog rizika da bi dosadašnji rast inflacije mogao da podstakne veće zahteve za povećanjem zarada i tako produži inflatorne pritiske.

Glavni ekonomista ECB Filip Lejn poručio je da institucija ne želi unapred da se obaveže ni na jedan pravac monetarne politike.

Ekonomisti Bloomberga ocenjuju da će poboljšanje inflatornih izgleda dodatno produbiti razlike unutar Upravnog saveta i smanjiti hitnost novog povećanja kamata, iako i dalje smatraju da je još jedno povećanje do kraja godine najizgledniji scenario.