Najveći rast danskog BDP-a od 2021. godine

Rast izvoza farmaceutskih proizvoda, predvođen kompanijom Novo Nordisk, trebalo bi da podstakne dansku ekonomiju na najbrži rast u poslednjih pet godina i da nastavi da podržava ekspanziju i tokom 2027. godine, smatra najveća banka u ovoj zemlji.

Danske Bank sada očekuje da će danski bruto domaći proizvod ove godine porasti za četiri odsto, u odnosu na prognozu od 3,7 odsto iz juna, navodi se u izveštaju objavljenom u četvrtak. To je treći put od decembra da je banka povećala prognozu rasta za Dansku.

„Danski BDP raste veoma snažno, ne najmanje zbog toga što se povećava obim farmaceutske proizvodnje“, rekao je Las Olsen, glavni ekonomista Danske Bank.

Njena prognoza — najviša među procenama analitičara koje je prikupio Bloomberg — značila bi najbrži rast još od postpandemijskog oporavka nordijske ekonomije, kada je BDP 2021. godine porastao 7,5 odsto.

Problemi u kompaniji Novo Nordisk podstakli su zabrinutost da bi oslanjanje Danske na ovog proizvođača lekova moglo da učini ekonomiju sa najvišim kreditnim rejtingom AAA ranjivom na šire usporavanje.

Vlada te zemlje je prošle nedelje prognozirala da će rast BDP-a naredne godine usporiti na 1,8 odsto, kako podsticaj farmaceutskog sektora bude slabio.

Međutim, Danske Bank ima optimističniji pogled i očekuje da će se zamah održati bolje nego što se ranije predviđalo. Za 2027. godinu povećala je prognozu rasta sa 2,5 na 3,0 odsto, pri čemu Olsen kaže da vidi malo razloga da očekuje zastoj u širenju farmaceutske proizvodnje.

Optimističnije prognoze odnose se i na Švedsku, gde je Danske Bank povećala procenu rasta proizvodnje ove godine sa prethodnih 2,1 na 2,8 odsto. Švedska ekonomija je tokom leta „iznenadila pozitivno“, a sada su stvoreni „uslovi za snažan rast u budućnosti“, navela je banka.

Veći rast zarada i privremeno smanjenje poreza povećavaju kupovnu moć domaćinstava, dok snažna aktivnost na tržištu nekretnina i brži rast kreditiranja ukazuju na sve ekspanzivniju ekonomsku politiku, navodi Danske Bank.

Kada je reč o Norveškoj, Danske Bank je zadržala prognozu ovogodišnjeg rasta BDP-a na 1,0 odsto, navodeći uticaj monetarnog pooštravanja na sektore koji su posebno osetljivi na kamatne stope.

Banka i dalje očekuje još jedno povećanje kamatne stope u septembru, nakon čega bi trebalo da uslede tri smanjenja tokom naredne godine, kako se očekuje da će pritisci na cene oslabiti. Očekuje se da će niži troškovi zaduživanja pomoći ubrzanju rasta na 1,7 odsto naredne godine, što je nešto više od ranije prognoziranog nivoa.

Za Finsku je Danske Bank povećala prognozu rasta u 2026. godini na 1,8 odsto, navodeći da se najsevernija ekonomija evrozone u prvoj polovini godine širila „znatno brže nego što se očekivalo“.

Banka je saopštila da je pozitivno iznenađenje rezultat manjeg nego što se strahovalo uticaja rata između Irana i Izraela, kao i oporavka privatne potrošnje.