Lagard: Privremen uticaj rata u Iranu na evropsku ekonomiju

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) ocenila je da je rat Sjedinjenih Američkih Država protiv Irana imao značajan, ali verovatno privremen uticaj na evropsku ekonomiju. Govoreći pred poslanicima Evropskog parlamenta, ona je istakla da je skok inflacije izazvan sukobom bio dovoljno ozbiljan da opravda prvo povećanje kamatnih stopa ECB od 2023. godine, ali da za sada nema znakova dugotrajnijeg poremećaja.

Lagard je objasnila da ECB nije mogla da ignoriše rast cena energenata i inflacije, jer bi to ugrozilo ciljanu inflaciju od dva odsto. Ipak, prema njenim rečima, nema dokaza da je došlo do takozvanih „efekata druge runde“, odnosno situacije u kojoj kompanije zbog skupljih sirovina dodatno podižu cene, a radnici traže veće plate, što bi moglo da izazove dugotrajan inflatorni ciklus, prenosi Euractiv.

Prema njenoj proceni, rat je izazvao privremeno prekoračenje inflacionog cilja, zbog čega je ECB reagovala „umerenim prilagođavanjem“ monetarne politike. Ona je naglasila da će centralna banka nastaviti da prati ekonomske pokazatelje i da će svoje odluke prilagođavati razvoju situacije, vodeći računa da odgovor bude srazmeran promenama u privredi.

Tržišta su njene izjave protumačila kao signal da ECB neće agresivno povećavati kamatne stope. Prinosi na nemačke dvogodišnje obveznice su pali, a investitori su donekle smanjili očekivanja o daljem zaoštravanju monetarne politike. Ipak, većina analitičara i dalje računa da će do kraja 2026. godine uslediti još najmanje jedno povećanje kamatnih stopa za 0,25 procentnih poena.

Njene izjave dolaze u trenutku kada se tenzije između Vašingtona i Teherana smiruju. Predstavnici SAD i Irana sastali su se u Švajcarskoj kako bi razradili memorandum o razumevanju potpisan prošle sedmice i pokušali da ponovo otvore Ormuski moreuz, čije je zatvaranje izazvalo velike poremećaje na svetskom tržištu energije. Posrednici iz Pakistana i Katara saopštili su da je tokom razgovora ostvaren „ohrabrujući napredak“, uključujući dogovor o mehanizmu za sprečavanje sukoba u Libanu.

Ipak, Lagard upozorava da je prerano za optimizam. Ona smatra da je svaki napredak ka miru na Bliskom istoku dobrodošao, ali ističe da situacija ostaje krhka i da postoji rizik od novih zastoja ili ponovne eskalacije sukoba, što bi moglo ponovo da ugrozi evropsku ekonomiju i izazove nove poremećaje na energetskim tržištima.