Lagard očekuje usporavanje inflacije u evrozoni, ali ostaje oprezna

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) ocenila je da bi smirivanje tenzija na Bliskom istoku i približavanje SAD i Irana mogli da doprinesu usporavanju inflacije u evrozoni. Ipak, upozorila je da ECB ostaje oprezna zbog i dalje prisutnih domaćih inflatornih pritisaka.

Njene izjave pokazuju da rukovodstvo ECB sporazum između Vašingtona i Teherana vidi kao pozitivan razvoj događaja. Poslednjih meseci tržišta su strahovala da bi zatvaranje Ormuskog moreuza izazvalo dugotrajan rast cena energenata, što bi se prelilo i na druge proizvode i usluge u evrozoni, prenosi Investing.

„Ako ove vesti budu potvrđene događajima u narednim danima i potpisivanjem memoranduma o razumevanju, onda je to dobra vest. Možemo samo da je pozdravimo“, rekla je Lagard. Ipak, ona je upozorila da kriza još nije u potpunosti rešena. „Još nismo završili ovu priču“, ocenila je Lagard, dodajući da pitanje obogaćivanja uranijuma tek treba da bude predmet daljih pregovora i da na kraju bude regulisano formalnim sporazumom.

Upravo je taj rizik bio jedan od glavnih razloga zbog kojih je ECB nedavno povećala kamatnu stopu na depozite za 0,25 procentnih poena, na 2,25 odsto. Cilj je bio da se spreči da rast cena energije izazove širi talas poskupljenja i dodatno podstakne inflaciju.

Iako bi pad cena nafte i gasa nakon američko-iranskog sporazuma mogao da smanji pritisak na ukupnu inflaciju, Lagard smatra da je prerano govoriti o konačnoj pobedi nad rastom cena. Ona je upozorila da su već počeli da se pojavljuju takozvani „efekti drugog kruga“, kada se prvobitni rast cena energenata prenosi na plate, usluge i cene koje formiraju preduzeća.

Posebnu zabrinutost ECB izaziva sektor usluga, gde inflacija ostaje uporno visoka. Za razliku od roba, na cene usluga mnogo više utiču zarade zaposlenih nego kretanje cena sirovina, pa postoji bojazan da bi inflacija mogla da ostane povišena čak i ako energenti pojeftine.

S druge strane, normalizacija plovidbe kroz Ormuski moreuz mogla bi da smanji troškove transporta i ublaži poremećaje u lancima snabdevanja, čime bi se smanjila potreba za daljim povećanjem kamatnih stopa. Ipak, ECB smatra da rizici nisu nestali i da će buduće odluke zavisiti od kretanja plata, bazne inflacije i cena usluga.

Finansijska tržišta su nakon sporazuma između SAD i Irana smanjila očekivanja o daljem zaoštravanju monetarne politike ECB. Investitori sada procenjuju da će do kraja godine ukupno povećanje kamata iznositi oko 0,31 procentni poen, dok su pre objave sporazuma očekivali rast od oko 0,52 procentna poena.