Promet na tržištu nepokretnosti dostigao 4,2 milijarde evra, stanovi čine 61 odsto vrednosti

Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine dostigla je 4,2 milijarde evra, što je 10,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok je broj kupoprodajnih ugovora gotovo nepromenjen.

U prvih šest meseci ove godine zaključena su 61.343 kupoprodajna ugovora, što predstavlja neznatan rast od 0,2 odsto u odnosu na prvo polugodište 2025. godine, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Najveći deo tržišta i dalje čine stanovi. Njihova ukupna prometovana vrednost porasla je 11,4 odsto međugodišnje, iako je broj kupoprodajnih ugovora smanjen za 1,9 odsto.

Istovremeno, poslovni prostori beleže još izraženiji rast vrednosti prometa – od 30 odsto, uz povećanje broja ugovora od 6,4 odsto. Kod garažnih prostora vrednost prometa povećana je 16,8 odsto, a broj ugovora 9,6 odsto.

Rast aktivnosti zabeležen je i na tržištu građevinskog zemljišta, gde je broj kupoprodajnih ugovora povećan za 14,9 odsto, dok je vrednost prometa porasla 3,2 odsto.

Na tržištu kuća vrednost prometa povećana je 7,5 odsto, uz pad broja ugovora od 2,2 odsto. Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, broj ugovora smanjen je 14,1 odsto, ali je njegova ukupna prometovana vrednost porasla 18,8 odsto.

Stanovi odneli 2,5 milijardi evra

Od ukupno 4,2 milijarde evra vrednosti prometa nepokretnosti, čak 2,5 milijardi evra, odnosno 61 odsto, odnosilo se na stanove. Za kupovinu kuća izdvojeno je 328 miliona evra, što predstavlja 8 odsto ukupne vrednosti tržišta, dok je promet građevinskog zemljišta iznosio 282,8 miliona evra, odnosno 7 odsto.

Poslovni prostori učestvovali su sa 212,9 miliona evra ili 5 odsto, dok je za poljoprivredno zemljište izdvojeno 125,6 miliona evra, odnosno tri odsto ukupne vrednosti prometa.

Beograd je zadržao dominantnu poziciju kada je reč o prometu većine vrsta nepokretnosti. Na teritoriji glavnog grada realizovano je 55 odsto ukupne vrednosti prometa stanova, 68 odsto prometa garažnih prostora, 51 odsto poslovnih prostora i 50 odsto građevinskog zemljišta.

Vojvodina, s druge strane, prednjači u prometu poljoprivrednog zemljišta, sa udelom od 69 odsto ukupne vrednosti. Ovaj region ima najveće učešće i u prometu kuća, sa 43 odsto, kao i vikendica, sa 57 odsto.

Najviše ugovora u Novom Sadu, najveći novčani promet u Beogradu

Najveći broj kupoprodajnih ugovora u prvom polugodištu 2026. godine dostavljen je od strane javnih beležnika na području Osnovnog suda u Novom Sadu – ukupno 5.543 ugovora. Istovremeno, najveći obim novčanih sredstava ostvaren je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu, gde je vrednost prometa dostigla 841,3 miliona evra.

Kreditno finansiranje zabeleženo je u 14 odsto svih ugovora o prometu nepokretnosti, što je za jedan procentni poen više nego u istom periodu prošle godine.

Kod kupovine stanova kreditno finansiranje bilo je zastupljeno u 33 odsto kupoprodajnih ugovora, što predstavlja povećanje od tri procentna poena na međugodišnjem nivou.

Kada je reč o najvišim cenama prometovanih nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine, najveći iznos novčanih sredstava izdvojen za stan je na teritoriji gradske opštine Stari grad (Grad Beograd) i iznosi 2,6 miliona evra, što je ujedno najskuplji kvadrat prodat po ceni od 12.000 evra.

Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 2,1 milion evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 77.000 evra na Starom gradu.