Nekretnine u Srbiji prometovane za 2,2 milijarde evra – Starogradnja u većim gradovima prestiže novogradnju

Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji porasla je za 8,1 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, dok je broj kupoprodajnih transakcija smanjen za 5,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Ukupna vrednost prometa nepokretnosti dostigla je približno 2,2 milijarde evra, uz ukupno 30.495 zaključenih kupoprodajnih ugovora. Od ukupne vrednosti prometa, oko 369,7 miliona evra odnosi se na delimično regulisano tržište nepokretnosti.

Stanovi su i dalje ubedljivo najzastupljeniji segment tržišta, sa prometom vrednim oko 1,3 milijarde evra i učešćem od 62 odsto ukupne vrednosti. Za kupovinu kuća izdvojeno je 175 miliona evra, odnosno osam odsto ukupnog prometa, dok je građevinsko zemljište učestvovalo sa 156 miliona evra (sedam odsto).

Poslovni prostori činili su šest odsto ukupne vrednosti prometa, odnosno 119 miliona evra, dok je za poljoprivredno zemljište izdvojeno 77 miliona evra, što predstavlja četiri odsto ukupne vrednosti.

Kada je reč o načinu finansiranja, 15 odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je kreditnim sredstvima, što je isti udeo kao u drugom kvartalu 2025. godine. Kreditno finansiranje je znatno zastupljenije kod kupovine stanova, pa je u 34 odsto ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano plaćanje putem kredita, približno kao i godinu dana ranije.

Pad broja transakcija, ali rekordne cene

Broj kupoprodajnih ugovora u drugom kvartalu smanjen je u svim većim gradovima u odnosu na isti period prošle godine. U Novom Sadu je pad iznosio jedan odsto, u Beogradu 1,7 odsto, Nišu 4,3 odsto, dok je najveće smanjenje zabeleženo u Kragujevcu, gde je broj transakcija bio manji za sedam odsto.

U Beogradu je za kupovinu stanova tokom drugog kvartala izdvojeno ukupno 742 miliona evra.

Na teritoriji gradske opštine Savski venac realizovana je i najskuplja prodaja stana u Srbiji u drugom kvartalu, po ukupnoj ceni od 1,6 miliona evra. Na istoj opštini zabeležena je i najviša cena kvadrata stana – oko 9.300 evra po kvadratnom metru.

Najskuplja kuća prodata je na Voždovcu za 1,4 miliona evra, dok je najskuplje garažno mesto u Starom gradu plaćeno 54.000 evra.

Najviša ugovorena cena poslovnog prostora u drugom kvartalu 2026. godine postignuta je na teritoriji Grada Novog Sada i iznosila je 1,4 miliona evra, dok je najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan na Vračaru, po ceni od oko 7.700 evra po kvadratnom metru.

Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, najviša cena po jedinici površine za njivu zabeležena je na teritoriji Novog Sada, gde je ar plaćen 1.800 evra. Reč je o parceli površine 59,57 ari.

Istovremeno, najveća ukupna ugovorena vrednost poljoprivrednog zemljišta iznosila je 7,2 miliona evra, a ostvarena je na teritoriji gradske opštine Surčin. Toliko je plaćeno za više od 300 parcela ukupne površine veće od 583 hektara.