Kamatne stope ECB ostale nepromenjene

Evropska centralna banka (ECB) zadržala je u četvrtak ključne kamatne stope na nepromenjenom nivou, nakon što ih je u junu prvi put posle gotovo tri godine povećala. Depozitna kamata ostala je na 2,25 odsto, glavna refinansirajuća stopa na 2,40 odsto, dok je kamatna stopa na granične kreditne olakšice zadržana na 2,65 odsto.

U obrazloženju odluke ECB navodi da su cene energenata i dalje veoma nestabilne zbog sukoba na Bliskom istoku. Iako su trenutno približno u skladu sa junskim projekcijama centralne banke, i dalje su znatno više nego pre početka sukoba. Upravni savet ECB ističe da ostaje neizvesno koliki će uticaj novi rast cena energije imati na inflaciju u evrozoni.

Odluka o zadržavanju kamata usledila je nakon što je potvrđeno da je inflacija u evrozoni u junu usporila sa 3,2 na 2,8 odsto, što predstavlja prvi pad ove godine. Istovremeno je bazna inflacija, koja isključuje cene energije i hrane, usporila na 2,4 odsto, prema podacima Eurostata, što je dalo kreatorima monetarne politike dodatno vreme da sačekaju sa novim potezima.

Predsednica ECB Kristina Lagard (Christine Lagarde) ranije je naglasila da junsko povećanje kamata nije bilo preventivna mera, već odgovor na stvarni inflatorni pritisak. Ona je ponovila da centralna banka neće unapred obećavati buduće poteze, već će odluke donositi od sednice do sednice, u zavisnosti od novih ekonomskih podataka.

Ipak, mogućnost novog povećanja kamata već na jesen i dalje ostaje otvorena. Nakon privremenog smirivanja sukoba krajem juna, obnovljene borbe između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, novi napadi na tankere i pooštravanje sankcija ponovo su podigli cenu nafte Brent iznad 90 dolara po barelu, što povećava rizik od novog talasa inflacije kroz više troškove energije.

Analitičari smatraju da bi ECB mogla da sačeka septembar, kada će biti objavljene nove makroekonomske projekcije, pre nego što odluči o eventualnom novom povećanju kamata. Produženi rast cena energenata mogao bi da se prelije na račune domaćinstava i šire cene u privredi, što predstavlja jedan od glavnih rizika za monetarnu politiku.

Lagard je na konferenciji za novinare izjavila je da najnoviji podaci pokazuju postepeno poboljšanje privredne aktivnosti u evrozoni, ali da oporavak ostaje ograničen. Prema njenim rečima, ekonomija je u drugom tromesečju ostvarila izvestan napredak, dok se sektor usluga delimično oporavio nakon početnog energetskog šoka. Istovremeno je upozorila da sukob na Bliskom istoku i dalje predstavlja značajnu prepreku privrednom rastu.

„Nedavni podaci ukazuju na određeno poboljšanje ekonomske aktivnosti. Aktivnost u sektoru usluga delimično se oporavila, dok su digitalne usluge snažne, delom zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Pokazatelji ipak sugerišu da će privredna aktivnost ostati skromna“, rekla je Lagard.

Ona je ocenila da bi rast mogao da bude snažniji ukoliko se privreda i energetska tržišta brže prilagode poremećajima izazvanim sukobom na Bliskom istoku ili ukoliko dođe do njegovog okončanja. Kao glavne pokretače privrede izdvojila je rast privatne potrošnje, ulaganja u digitalne tehnologije, veću državnu potrošnju za odbranu i infrastrukturu, kao i postepeni oporavak izvoza.

„Energetski šok preliva se na više cene. Kompanije očekuju dalji rast prodajnih cena, dok je bazna inflacija pod kontrolom, ali njen puni efekat tek treba da se ispolji. Inflacija izazvana cenama energenata verovatno će ostati iznad cilja tokom prve polovine 2027. godine, nakon čega će početi da opada. Sukob na Bliskom istoku ostaje glavni izvor neizvesnosti. Rizici po privredni rast i dalje su pretežno usmereni naniže, jer će više cene energije smanjivati realne prihode domaćinstava“, rekla je šefica ECB:

Evropska centralna banka za sada ostaje jedina velika zapadna centralna banka koja je u ovom ciklusu povećala kamatne stope. Američke Federalne rezerve i Banka Engleske o svojoj monetarnoj politici odlučivaće naredne sedmice, a tržišta za sada očekuju da će obe institucije zadržati postojeći nivo kamata.