Gomilanje rizika u evrozoni, uz usporen rast i povišenu inflaciju

U konkretnoj situaciji, pri povišenoj inflaciji i uz slab privredni rast, kao što je sada slučaj u evrozoni, centralne banke koriste Tejlorovo pravilo, formulu koja im daje smernicu kako da definišu kamatnu stopu u zavisnosti od inflacije i privredne aktivnosti. Treba definisati ciljnu stopu inflacije i privrednog rasta, a formula će pokazati koja kamatna stopa će voditi privredu upravo ka tom cilju, navela je za Biznis.rs profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji Danica Popović, povodom polugodišnjeg izveštaja Evropske centralne banke (ECB) o finansijskoj stabilnosti.

“To je važno jer se tako dobija transparentan i predvidiv okvir monetarne politike, što pomaže da se izbegnu politički pritisci. Takođe, upravo ovo pravilo omogućava analitičarima da procene da li je centralna banka ‘previše labava’ ili ‘previše restriktivna’. Jasno je da je privredni rast prilično ‘labav’, kao i da bi trebalo što više smanjiti kamatnu stopu, a to se svakako neće desiti pri trenutnoj inflaciji od tri, kada je ciljna inflacija samo dva procenta. To svakako za preduzetnike nije sjajna vest, ali je dobro da je imaju”, ocenila je Popović.

Evropska centralna banka je upozorila da bi rat SAD i Izraela protiv Irana i energetski šok koji je usledio mogli ozbiljno da ugroze privredni rast evrozone, povećaju troškove zaduživanja i dodatno opterete javne finansije evropskih država. Ona smatra da se ti rizici dodatno pojačavaju zbog postojećih trgovinskih tenzija i ranjivosti finansijskih tržišta.

Prema proceni ECB, rast cena energije izazvan sukobom na Bliskom istoku mogao bi da poveća inflaciju i istovremeno uspori ekonomiju Evrope. U pojedinim scenarijima inflacija bi mogla da dostigne između tri i četiri odsto, dok bi rast privrede evrozone mogao da padne na oko 0,9 odsto. Takva kombinacija visoke inflacije i slabog rasta dodatno komplikuje vođenje monetarne politike.

ECB ističe da finansijska tržišta za sada deluju previše mirno uprkos ozbiljnim geopolitičkim rizicima. Akcije su i dalje na visokim nivoima, troškovi korporativnog zaduživanja ostaju relativno niski, a razlike u prinosima državnih obveznica među članicama evrozone nisu značajno porasle. U Frankfurtu strahuju da investitori možda potcenjuju moguće posledice produženog energetskog šoka.

Evropska centralna banka upozorava da bi dugotrajan rast cena energije mogao izazvati naglu promenu raspoloženja na tržištima državnih obveznica. U tom slučaju investitori bi mogli početi da sumnjaju u sposobnost pojedinih država da održavaju javne finansije pod kontrolom, što bi dovelo do naglog rasta kamata na državni dug. Takav scenario bi zatim pogodio i kompanije, jer bi poskupelo korporativno zaduživanje.

ECB navodi da bi mogao nastati „začarani krug“ u kojem skuplje finansiranje dodatno slabi ekonomiju, što opet povećava strah investitora i dodatno podiže troškove zaduživanja širom Evrope.

Poseban problem predstavlja činjenica da evropske vlade već imaju ogromne potrebe za finansiranjem. Države istovremeno povećavaju vojnu potrošnju, finansiraju zelenu tranziciju i pokušavaju da zaštite građane i kompanije od rasta cena energije. ECB ocenjuje da sve to smanjuje fiskalni prostor i mogućnost vlada da odgovore na novu krizu.

“Nažalost, pokazalo se da trenutna geopolitička situacija ima svoju cenu – inflaciju je nemoguće simiriti dok se ne smire političke turbulencije. Stoga se ovde ECB mnogo i ne pita. U svakom slučaju primeniće konzervativnu politiku, žrtvovaće rast da bi obuzdala inflaciju, i čekaće, kao i mi, da se politička situacija smiri. Bez toga, ECB će samo da sanira te spoljne šokove, što će po pravilu da koči privedni rast”, objasnila je Danica Popović, dodajući da su zabeležene promene prilično niskog intenziteta i da ne zahtevaju da ECB menja strategiju.

Prema rečima Ivana Nikolića, naučnog saradnika Ekonomskog instituta u Beogradu, za monetarno popuštanje ECB nema mesta.

“Treba očekivati status quo ili možda čak povećanje kamatnih stopa. Pogotovo imajući u vidu preporuku MMF-a da je bolje da se ovaj efekat prelije na cene, nego da intervenišu zemlje preko fiskalne politike. Nezahvalno je praviti procene na duži rok, a u ovom trenutku još nije kritično u toj meri da bi ECB posebno brinula. Inflacija je relativno umerena”, kazao je Nikolić za Biznis.rs.

On je ocenio da je nizak privredni rast u evrozoni delimično u vezi sa krizom na Bliskom istoku, a da su problemi dublji, kao i da ostaje pitanje da li će nizak privredni rast biti praćen visokom inflacijom.

U izveštaju ECB stoji da dodatni rizik za finansijsku stabilnost evrozone dolazi iz sektora hedž fondova i drugih nebankarskih finansijskih institucija. ECB navodi da su hedž fondovi sve prisutniji na tržištima državnih obveznica i da u normalnim okolnostima povećavaju likvidnost tržišta. Međutim, pošto često koriste visoku finansijsku polugu, nagle promene raspoloženja investitora mogu izazvati veoma oštre padove cena i destabilizaciju tržišta.

Centralna banka upozorava i na opasnosti koje dolaze od nebankarskih finansijskih posrednika, poput investicionih fondova i privatnih kreditnih fondova. Ti sektori su manje transparentni, slabije regulisani i često nose veći nivo zaduženosti. ECB smatra da bi problemi u tom delu finansijskog sistema mogli lako da se preliju i na tradicionalne banke zbog njihove međusobne povezanosti.

Evropska centralna banka takođe navodi da bi problemi sa održivošću javnog duga u SAD mogli imati globalne posledice i pogoditi Evropu. Američke državne obveznice dugo su važile za najsigurniju imovinu na svetu, ali rast zabrinutosti zbog američkog budžetskog deficita mogao bi promeniti percepciju investitora i izazvati turbulencije na svetskim tržištima kapitala.

U izveštaju se pominju i rizici povezani sa kompanijama iz sektora veštačke inteligencije. ECB primećuje da se mnoge AI firme sve više finansiraju kroz dug, što može postati problem ukoliko dođe do usporavanja tržišta ili rasta kamata.

Centralna banka zaključuje da se više međusobno povezanih rizika sada može aktivirati istovremeno, što značajno povećava opasnost po finansijsku stabilnost Evrope.