U kojim delatnostima ima najviše rizičnih poslovnih partnera?

Provera poslovnih partnera u velikim kompanijama odavno je deo redovne poslovne prakse. Takva preduzeća raspolažu timovima koji analiziraju finansijsko stanje i administrativne podatke potencijalnih saradnika, pa je mogućnost da uđu u posao sa firmom koja ima ozbiljne probleme znatno manja.

Ipak, početnici u biznisu neretko zanemare ovu proveru i sklope ugovor sa preduzećem koje je već u stečaju ili likvidaciji.

Ekonomista Milan Kovačević upozorava da saradnja sa kompanijom koja se nalazi u stečajnom postupku nosi ozbiljne finansijske rizike, jer postoji velika verovatnoća da takav partner neće moći da izmiri svoje obaveze.

„Preduzeće može izgubiti deo ili čak celokupna potraživanja, što direktno ugrožava njegovu likvidnost, gotovinski tok i finansijsku stabilnost. Poseban problem nastaje ako firma u stečaju obezbeđuje ključne sirovine, inpute ili usluge, jer tada može doći do prekida lanca snabdevanja, usporavanja proizvodnje ili čak potpunog zastoja u poslovanju“, kaže Kovačević u razgovoru za Biznis.rs.

Osim finansijskih posledica, problemi poslovnog partnera mogu se odraziti i na ugled kompanije. Prema njegovim rečima, saradnja sa firmom koja ulazi u stečaj ili likvidaciju može izazvati nepoverenje drugih poslovnih partnera, klijenata i investitora, što dodatno otežava sklapanje novih poslova.

Kako prepoznati „problematičnog“ partnera

Kovačević smatra da danas postoji dovoljno javno dostupnih registara koji omogućavaju proveru osnovnih podataka o preduzećima i tako smanjuju rizik poslovanja sa nelikvidnim partnerima. Međutim, upozorava da najveći problem predstavlja zastarelost finansijskih podataka.

„Konsolidovani finansijski izveštaji često postaju dostupni tek posle devet meseci ili gotovo godinu dana, pa je teško steći realnu sliku o trenutnom poslovanju kompanije. Krajnje je vreme da akcionarska društva i veća preduzeća češće objavljuju finansijske pokazatelje. Likvidnost je najbolji pokazatelj trenutnog stanja firme, ali je važno proceniti i njenu buduću perspektivu pre nego što se uđe u poslovni odnos“, navodi Kovačević.

On ističe da su provere posebno važne kod poslova u kojima se roba isporučuje odmah, dok se naplata očekuje kasnije. Ukoliko partner završi u stečaju, naplata potraživanja često se pretvara u dugotrajan i skup sudski postupak sa neizvesnim ishodom.

„Ako je poslovanje preduzeća u velikoj meri oslonjeno na partnera koji ulazi u stečaj, posledice mogu biti mnogo šire od nenaplaćenih potraživanja. Takva situacija može dovesti do problema sa isplatom zarada zaposlenima, servisiranjem kredita, finansiranjem investicija i izmirivanjem drugih obaveza, čime se stvara rizik od lančanih problema u poslovanju“, upozorava naš sagovornik.

Zbog toga Milan Kovačević savetuje, posebno onima koji tek ulaze u poslovni svet, da pre sklapanja ugovora detaljno provere osnovne finansijske pokazatelje partnera – promet, prihode, rashode, dužinu poslovanja, kao i podatke o zakonskim zastupnicima. Takođe, u registru Narodne banke Srbije moguće je proveriti da li je račun firme u blokadi, dok dodatne informacije o vlasnicima i rukovodstvu mogu da se pronađu i kroz javno dostupne izvore na internetu.

Koje delatnosti imaju najviše ugašenih preduzeća od početka 2026. godine?

Podaci bonitetne kuće CompanyWall o likvidacijama preduzeća u Srbiji tokom 2026. godine pokazuju da se najveći broj ugašenih firmi i dalje beleži u delatnostima u kojima je ulazak na tržište relativno jednostavan, konkurencija izuzetno jaka, a profitne marže male.

Među sektorima sa najvećim brojem likvidacija našle su se i oblasti koje su prethodnih godina bile nosioci privrednog rasta, poput informacionih tehnologija, građevinarstva i konsultantskih usluga.

Na vrhu liste nalazi se nespecijalizovana trgovina na veliko sa čak 879 likvidacija. Slede konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i upravljanjem, u kojima je ugašena 411 firma, zatim restorani i pokretni ugostiteljski objekti sa 334 likvidacije, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada sa 270, dok je u oblasti računarskog programiranja likvidirano 257 preduzeća.

Takva struktura pokazuje da su najvećem tržišnom pritisku izloženi sektori u kojima posluje veliki broj malih i srednjih preduzeća. Trgovina, ugostiteljstvo i građevinarstvo odlikuju se snažnom konkurencijom, rastom troškova poslovanja i čestim promenama tržišnih uslova, zbog čega je zatvaranje firmi znatno učestalije nego u kapitalno zahtevnijim industrijama.

Posebnu pažnju privlači veliki broj likvidacija u IT sektoru i poslovnim uslugama. Pored 257 ugašenih firmi iz oblasti računarskog programiranja, zabeležena je 91 likvidacija u IT konsultantskim uslugama, kao i više desetina zatvorenih preduzeća koja posluju u drugim informaciono-tehnološkim delatnostima. To više govori o konsolidaciji tržišta i gašenju manjih ili neaktivnih firmi nego o slabljenju samog sektora.

Veliki broj likvidacija beleži i građevinarstvo. Osim firmi koje grade stambene i nestambene objekte, značajan broj zatvaranja registrovan je i među izvođačima specijalizovanih građevinskih radova, završnih radova, projektantskim biroima, kao i preduzećima koja se bave instalacijama vodovoda, grejanja i električnih sistema. To pokazuje da se tržišni pritisci osećaju u gotovo svim segmentima građevinske industrije.

Transport i logistika takođe su među delatnostima sa velikim brojem likvidacija. Samo u drumskom prevozu tereta ugašena je 181 firma, dok značajan broj zatvaranja beleže i prateće saobraćajne delatnosti, usluge u kopnenom saobraćaju, taksi prevoz i komercijalne poštanske usluge. Rast troškova goriva, održavanja vozila i radne snage dodatno opterećuje ovaj sektor.

Kada se saberu različite trgovinske delatnosti, upravo trgovina ubedljivo prednjači po broju likvidacija. Pored veleprodaje, veliki broj zatvorenih preduzeća registrovan je u trgovini automobilima, internet prodaji, prodaji građevinskog materijala, tekstila, voća i povrća, metalne robe, odeće i obuće.

Značajan broj likvidacija zabeležen je i u ugostiteljstvu, gde su osim restorana ugašene i firme koje pružaju usluge posluživanja pića, hoteli, ketering kompanije i objekti za kraći boravak. Visoki troškovi poslovanja i hroničan nedostatak radne snage i dalje predstavljaju najveće izazove za ovaj sektor.

Među proizvodnim granama najviše likvidacija beleže pekarska industrija, proizvodnja električne energije, prerada voća i povrća, proizvodnja metalnih konstrukcija, mašinska obrada metala, tekstilna i drvna industrija, kao i proizvođači nameštaja i plastične ambalaže. Za razliku od trgovine i usluga, u proizvodnji je broj ugašenih firmi po pojedinačnim granama ipak znatno manji, što je posledica većih ulaganja potrebnih za pokretanje takvih poslova.

Na listi delatnosti sa većim brojem likvidacija nalaze se i računovodstvene i poreske usluge, reklamne agencije, inženjerske kompanije, laboratorije za tehnička ispitivanja, arhitektonski biroi i druge profesionalne usluge, što pokazuje da tržišna selekcija sve više zahvata i ovaj deo privrede.