E-otpremnica može biti obavezna i bez fakture: Novine za privatni sektor od 2027.

Elektronske otpremnice uskoro će postati nezaobilazan deo poslovanja velikog broja kompanija u Srbiji. Iako je njihova primena počela 1. januara 2026. godine, obaveza trenutno nije ista za sve privredne subjekte. Najveća promena očekuje se od 1. oktobra 2027. godine, kada će elektronsko slanje i prijem otpremnica postati obavezni u međusobnom poslovanju privatnih kompanija.

Računovođa i poreska savetnica Jelena Jelić ukazuje da privrednici ne bi trebalo da čekaju poslednji trenutak za pripremu, jer se novi sistem ne odnosi isključivo na situacije u kojima se roba prodaje.

„Kod e-otpremnica je važno na vreme utvrditi u kojim situacijama nastaje obaveza jer zakon pod kretanjem dobara ne podrazumeva samo prodaju. Izmene Zakona o elektronskim otpremnicama dodatno su promenile pojedina pravila, uvele nova izuzeća i omogućile korišćenje QR koda za prevoznike“, objašnjava Jelić.

Izmenama zakona predviđeno je i praktičnije rešenje za prevoznike koji nemaju uslove za direktan pristup sistemu elektronskih otpremnica.

U takvoj situaciji e-otpremnica može da se prikaže pomoću QR koda koji generiše sistem prilikom njenog slanja. Međutim, odgovornost tada nije samo na prevozniku. Pošiljalac je dužan da preko sistema dostavi i spoljni prikaz e-otpremnice, i to pre nego što roba krene na put. Ovo je važno zato što dokument mora biti dostupan tokom transporta, naročito u slučaju kontrole.

Istovremeno, privredi je ostavljen dodatni period za prilagođavanje sistema. Do 1. januara 2027. godine u postupcima nadzora neće se uzimati u obzir eventualne greške u podacima iskazanim na poslatim e-otpremnicama i e-prijemnicama.

Jedna od najvažnijih stvari koju će kompanije morati da promene jeste način na koji posmatraju kretanje robe. U klasičnoj poslovnoj situaciji roba ide od prodavca ka kupcu i uz nju postoji račun. Međutim, elektronska otpremnica može biti potrebna i kada prodaje uopšte nema.

„Na primer, firma može da prebaci robu iz jednog svog skladišta u drugo, da pošalje sopstvenu robu na drugu poslovnu lokaciju ili da je transportuje do gradilišta na kojem će biti korišćena. U određenim slučajevima obaveza može postojati i prilikom povrata robe ili kada kupac sam preuzima robu i organizuje njen prevoz“, objašnjava poreski savetnik Milan Radošević i dodaje da sama činjenica da nema fakture nije dovoljna da se zaključi da nema ni e-otpremnice.

Prvo treba utvrditi da li se roba fizički premešta sa jednog mesta na drugo i da li konkretno kretanje potpada pod zakon.

Od početka 2026. godine obaveze su već počele da važe za subjekte javnog sektora, međutim, ključni datum za najveći deo privatnog sektora je 1. oktobar 2027. godine. Od tada će kompanije iz privatnog sektora morati međusobno da šalju i primaju e-otpremnice.

To znači da firma koja danas nema poslovanje sa državnim sektorom i ne bavi se akciznom robom možda još nije direktno obuhvaćena svim obavezama, ali će se njena situacija promeniti početkom oktobra 2027.

Ko izdaje dokument i kada?

Za e-otpremnicu je odgovoran pošiljalac kod kojeg počinje transport robe kojom ima pravo da raspolaže.

Jedno od osnovnih pravila jeste da dokument mora biti kreiran i poslat pre nego što roba napusti početnu lokaciju. Dakle, procedura ne može da se svodi na to da kamion krene, a da se otpremnica naknadno formira.

U zavisnosti od okolnosti razlikuju se spoljna i interna e-otpremnica.

Spoljna se koristi kada se roba kreće između različitih poslovnih subjekata, poput klasične isporuke od dobavljača ka kupcu. Interna je namenjena određenim situacijama u kojima se roba pomera bez prometa za potrebe PDV-a, kao što je transfer između dva skladišta iste kompanije.

Posebno su značajne situacije sa akciznom robom. Ako, na primer, firma kupi gorivo, preuzme ga u odgovarajuću ambalažu i sopstvenim vozilom ga preveze na drugu lokaciju, činjenica da je roba već plaćena i da nema klasične prodaje između dve firme sama po sebi ne znači da e-otpremnica nije potrebna.

„Elektronska procedura se ne završava trenutkom kada roba napusti magacin. Nakon fizičkog prijema na odredištu primalac kroz e-prijemnicu evidentira šta je zaista stiglo. Pri tome treba razlikovati potvrdu da je roba fizički primljena od konačnog prihvatanja količine. U e-prijemnici se iskazuju podaci o stvarno pristigloj robi, količini koja je prihvaćena i eventualno vraćenom delu pošiljke. Rok za slanje e-prijemnice iznosi osam dana od potvrde fizičkog prijema dobara. Zbog toga će uvođenje sistema zahtevati koordinaciju različitih delova kompanije. U proces nisu uključeni samo računovođe, već i zaposleni u magacinu, komercijali i logistici, vozači i prevoznici, kao i osobe zadužene za prijem robe“, navodi Radošević.