Oštar pad akcija tehnoloških kompanija između zdrave korekcije i straha od rasprodaje

Prošlonedeljni pad Nasdaqa od gotovo pet odsto izazvali su rastuća zabrinutost investitora da bi razvoj veštačke inteligencije mogao da uspori zbog ogromnih kapitalnih ulaganja i naglog rasta cena ključnih komponenti, poput memorijskih čipova, dok su dodatnu nervozu izazvali poskupljenje pojedinih tehnoloških proizvoda i odluka kompanije OpenAI da odloži izlazak na berzu, iako ima osnova za tvrdnju da je reč o zdravoj korekciji nakon snažnog višemesečnog rasta tržišta, ocenio je za Biznis.rs Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securitiesa.

“Prošle nedelje, posle duže vremena, tehnološki Nasdaq indeks je oslabio nešto manje od pet odsto, što je bila prilično oštra korekcija. Glavni okidači bili su strah ili skepsa investitora da AI ekspanzija ne može da se nastavi dosadašnjom brzinom. Ključni razlog su velika kapitalna ulaganja, kao i poskupljenje nekih inputa poput memorijskih čipova, čije su cene dostigle neslućene razmere”, rekao je Gujaničić.

Investitori na tehnološkom tržištu postaju sve nestrpljiviji jer ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju još nisu donela očekivani rast profita. Iako se AI već godinama smatra glavnim pokretačem budućeg razvoja, vrednosti akcija tehnoloških kompanija zasnivale su se pre svega na velikim očekivanjima, a ne na konkretnim finansijskim rezultatima.

Zbog toga je poslednjih dana došlo do snažnog pada tehnoloških akcija, pri čemu je indeks Nasdaq nastavio višednevni silazni trend i pao više od šest odsto u odnosu na rekord dostignut početkom juna, prenosi CNN.

Problem nije u nedostatku potražnje za veštačkom inteligencijom, koja je i dalje izuzetno velika, već u ogromnim troškovima razvoja ove tehnologije. Najveće kompanije ulažu desetine milijardi dolara u izgradnju data centara, kupovinu specijalizovanih čipova i razvoj AI modela, dok se očekivani finansijski efekti još ne vide u njihovim bilansima. Zbog toga investitori postaju oprezniji, posebno u okruženju u kojem su troškovi finansiranja i dalje visoki.

“Jedan od okidača bila je i najava kompanije Apple da će podići cene za neke svoje proizvode, što je vanredan potez, jer je uobičajeno da ova kompanija to radi u septembru kada najavljuje nove proizvode. Takođe, odluka kompanije OpenAI koja je pionir ove revolucije da odloži izlazak na berzu za narednu godinu, dodatno je pokolebala sentiment investitora. To se videlo i posle kotacije na berzi kompanije SpaceX, kada je posle početne euforije došlo do sleganja sentimenta”, podsetio je naš sagovornik.

Velika potražnja za AI tehnologijom izazvala je i ozbiljnu nestašicu naprednih čipova, koje proizvođači ne uspevaju dovoljno brzo da isporuče. To je dovelo do naglog rasta cena poluprovodnika i stvorilo svojevrsnu podelu u industriji. Proizvođači čipova ostvaruju izuzetne rezultate na berzi, dok kompanije koje razvijaju i koriste AI modele trpe pritisak zbog visokih troškova. Akcije kompanija Microsoft i Meta izgubile su oko petine vrednosti u odnosu na svoje maksimume, dok su Amazon, Apple, Alphabet, Nvidia i Tesla takođe ušli u fazu korekcije sa padom od najmanje 10 odsto.

“To nije ništa neuobičajeno i ovo može biti zdrava korekcija nakon velikog skoka u aprilu i maju, a delimično i u junu. Jer da se taj tempo nastavio, svedočili bismo verovatno nadrealnim valuacijama tehnoloških kompanija što bi moglo da dovede do stvaranja mehura, čega se investitori najviše plaše. Za dve-tri nedelje počinje sezona objave poslovnih rezultata za drugi kvartal i tada treba očekivati vraćanje fokusa investitora na poslovanje najvećih tehnoloških kompanija i smirivanje, ali i moguće vraćanje tržišta rastu”, istakao je Gujaničić.

Kontrast između dobitnika i gubitnika najbolje ilustruju najnoviji rezultati kompanija. Apple je najavio povećanje cena MacBook računara i iPad uređaja zbog nestašice memorijskih čipova, nakon čega su njegove akcije pale više od šest odsto. Istovremeno, proizvođač memorijskih i skladišnih čipova Micron Technology zabeležio je skok akcija od gotovo 16 odsto zahvaljujući snažnim poslovnim rezultatima, koje je podstakla upravo eksplozivna potražnja za poluprovodnicima.

Zbog povećane nestabilnosti tržišta, kompanija OpenAI navodno razmatra odlaganje izlaska na berzu kako bi izbegla rizik da ne dostigne željenu procenu vrednosti od bilion dolara.

Nervoza se posebno osetila na južnokorejskom tržištu, gde je indeks Kospi, u kojem veliki udeo imaju tehnološki giganti SK Hynix i Samsung Electronics, zabeležio nove velike oscilacije. Posle snažnih padova i oporavaka tokom nedelje, indeks je ponovo oštro pao, što je aktiviralo mehanizam za privremeni prekid trgovanja. Iako je Kospi od početka godine ostvario impresivan rast, poslednjih dana pokazuje koliko je tržište osetljivo na promene raspoloženja investitora.

Uprkos slabijim rezultatima tehnološkog sektora, šire američko tržište akcija zasad ostaje relativno stabilno. Sektor poluprovodnika sada čini gotovo petinu ukupne vrednosti indeksa S&P 500 i u velikoj meri ublažava pad drugih tehnoloških kompanija.

Ipak, rast prinosa na državne obveznice i mogućnost novog povećanja kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi predstavljaju dodatni rizik za tehnološke akcije, koje su posebno osetljive na skuplje zaduživanje. Ukoliko se rasprodaja u tehnološkom sektoru intenzivira, teret daljeg rasta tržišta moraće da preuzmu ostali privredni sektori, koji za sada beleže bolje rezultate.