Raste gig tržište u regionu, Srbija među liderima po broju digitalnih radnika

Digitalno tržište rada u Jugoistočnoj Evropi ponovo beleži rast, ali se razvoj odvija u znatno složenijim ekonomskim uslovima nego prethodnih godina. Na to je ukazala suosnivačica i programska direktorka Re:People – Centra za društvo i tehnologiju Branka Anđelković, ističući da su prvu polovinu 2026. godine obeležili usporavanje svetske privrede, rast geopolitičkih tenzija i ubrzano uvođenje veštačke inteligencije, što menja način organizacije rada širom sveta, pa tako i položaj digitalnih radnika iz Jugoistočne Evrope.

Prema njenim rečima, veštačka inteligencija istovremeno otvara nove poslovne mogućnosti, ali donosi i dodatne izazove za frilensere, dok se region suočava i sa hroničnim nedostatkom radne snage i migracijama koje utiču na dostupnost kvalifikovanih kadrova.

O ovim trendovima govorilo se na onlajn istraživačkoj diskusiji „Frilenseri i AI: Ko će izvući najkraću šibicu?”, koju su organizovali Re:People – Centar za društvo i tehnologiju uz podršku Olaf Palme centra. Tom prilikom predstavljeni su najnoviji rezultati Gigmetra za Jugoistočnu Evropu, kao i istraživanje o položaju srpskih frilensera na platformi Upwork u eri veštačke inteligencije.

Izvršna direktorka Re:People centra Tanja Jakobi podsetila je da Gigmetar prati stanje na digitalnom tržištu rada u devet zemalja regiona – Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Rumuniji, Albaniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Bosni i Hercegovini. Analiza obuhvata oko 90.000 radnika na platformama Upwork, Freelancer i Guru, raspoređenih u šest grupa zanimanja – od softverskog razvoja i profesionalnih usluga do administrativnih poslova, marketinga, kreativnih delatnosti i prevođenja, uz poseban fokus na zarade i rodnu strukturu.

Kako je navela, regionalna gig radna snaga trenutno broji 91.657 radnika, što predstavlja rast od 3,1 odsto u odnosu na prethodno merenje iz oktobra prošle godine. Iako je broj digitalnih radnika i dalje ispod istorijskog maksimuma od više od 100.000 registrovanih profila, najnoviji podaci pokazuju da se radnici vraćaju na platforme, a rast je zabeležen u svim posmatranim državama.

Rezultati pokazuju da Rumunija ostaje najveće tržište digitalnog rada u regionu sa 25,7 odsto ukupne gig radne snage, dok je Srbija na drugom mestu sa udelom od 22,4 odsto. Zajedno čine gotovo polovinu svih posmatranih digitalnih radnika u Jugoistočnoj Evropi. Istovremeno, aktivno je bilo svega 28,4 odsto registrovanih radnika, što ukazuje da veći broj profila ne znači automatski i lakši dolazak do poslova.

Upwork je dodatno učvrstio vodeću poziciju sa udelom od 57,3 odsto regionalnog tržišta, dok je platforma Freelancer nastavila da gubi korisnike. Najveći rast zabeležen je u administrativnim poslovima i unosu podataka, zatim u prodaji i marketingu, kao i u profesionalnim uslugama, oblastima koje su sve više izložene automatizaciji i globalnoj konkurenciji.

Vladan Ivanović sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu ocenio je da Srbija raspolaže velikom i tehnološki razvijenom gig radnom snagom, ali da stagnacija traženih satnica pokazuje kako ni visok nivo stručnosti više nije garancija zaštite od pritiska konkurencije i pada cena rada.

Metodologiju Gigmetra predstavio je Zoran Kalinić sa istog fakulteta, naglašavajući da je najveća vrednost ovog istraživanja u kontinuitetu praćenja javno dostupnih podataka i mogućnosti da se dugoročno razlikuju kratkotrajne oscilacije od trajnih promena na tržištu digitalnog rada.

Posebna pažnja posvećena je rodnim razlikama. Žene čine 39,9 odsto regionalne gig radne snage, ali u proseku traže svega 83,3 odsto satnice koju traže muškarci. Najzastupljenije su u profesionalnim uslugama, administrativnim poslovima, unosu podataka, pisanju i prevođenju, dok muškarci dominiraju u softverskom razvoju, kreativnim industrijama, multimediji, prodaji i marketingu.

Ljubivoje Radonjić iz Instituta ekonomskih nauka istakao je da razlike u traženim satnicama nisu isključivo posledica individualnih izbora, već i strukture tržišta rada, jer su žene češće angažovane u slabije plaćenim i standardizovanijim poslovima, dok su muškarci zastupljeniji u segmentima koji donose više prihode.

Predstavljeno je i istraživanje Valentine Vukmirović iz Instituta ekonomskih nauka o srpskim frilenserima na Upworku u vreme ubrzanog razvoja veštačke inteligencije. Istraživanje, sprovedeno na uzorku od 62 frilensera i kroz šest dubinskih intervjua, pokazalo je da čak 88,7 odsto ispitanika smatra da su se uslovi rada na platformi pogoršali u poslednje dve godine.

Istovremeno, 91,9 odsto već koristi AI alate, dok više od polovine, odnosno 53,2 odsto, navodi da je veštačka inteligencija smanjila potražnju za uslugama u njihovoj primarnoj oblasti rada.

Prema njenim rečima, deo frilensera AI vidi kao priliku za veću produktivnost i razvoj novih usluga, uključujući proveru i unapređivanje sadržaja koje generiše veštačka inteligencija. S druge strane, radnici koji obavljaju rutinske i lako automatizovane poslove suočavaju se sa padom potražnje, sve većim očekivanjima klijenata da zadaci budu završeni za kraće vreme i dodatnim pritiskom na cene njihovog rada.

Učesnici diskusije ocenili su da uticaj veštačke inteligencije nije isti za sve frilensere i da zavisi od pravila platformi, vrste poslova, nivoa veština i sposobnosti radnika da se prilagode tržištu i pređu u složenije i bolje plaćene poslove.