Samo osam od 210 podzakonskih akata usvojeno u 2025. – Prosečno kašnjenje duže od dve godine

Ukupna vrednost Regulatornog indeksa Srbije (RIS), koji meri kvalitet regulatornog okruženja u zemlji, odnosno transparentnost, predvidivost i efikasnost procesa pripreme, donošenja i sprovođenja propisa iz ugla privrede, za 2025. godinu iznosi 50 od mogućih 100 poena.

Predstavljajući rezultate istraživanja šef Jedinice za analitiku i istraživanje u NALED-u Mihailo Gajić objasnio je da RIS ne ocenjuje sadržaj pojedinačnih zakona, već kvalitet čitavog regulatornog procesa – od inicijative i izrade propisa do usvajanja u Skupštini i donošenja pratećih podzakonskih akata.

„Ne ulazimo u to da li je neki zakon dobar ili loš za privredu ili građane, već posmatramo kako izgleda tehnički proces njegovog donošenja“, rekao je Gajić na konferenciji NALED-a održanoj u ponedeljak u Beogradu.

Kako je naveo, ukupan rezultat od 50 poena pokazuje da u odnosu na prošlu godinu nije bilo ni značajnijeg napretka ni nazadovanja, iako su pojedini indikatori zabeležili promene.

Najslabije je ocenjena ispunjenost plana zakonodavnih aktivnosti, a posebno zabrinjava podatak da je usvojeno samo 18 odsto zakona koji su preostali iz poslednjeg plana rada Vlade Srbije.

“Budući da vlada nije usvojila program rada za 2024. godinu, ni plan rada za 2025. analiza je rađena na osnovu poslednjeg dostupnog plana za 2023. godinu, od kojeg je usvojeno samo 25 od preostalih 141 propisa”, rekao je Gajić.

Istovremeno, rezltati ovogodišnjeg RIS-a pokazuju da se propisi koji su ključni za poslovanje menjaju znatno češće nego što bi bilo poželjno. U uzorku od 77 zakona značajnih za privredu tokom godine usvojena je čak 31 izmena i dopuna, dok se kao optimalna dinamika smatra izmena oko deset zakona godišnje.

Komponenta koja meri kvalitet pripreme propisa ocenjena je sa 60 poena, četiri manje nego prethodne godine. Iako su analize efekata propisa ocenjene sa maksimalnih 100 poena i formalno sprovedene za sve zakone za koje je to bilo obavezno, njihov kvalitet i dalje predstavlja problem.

Tek polovina analiza sadrži potpune informacije, dok svega 40 odsto uključuje kvantifikovane procene efekata na privredu ili javni sektor. Dodatno, kvalitet obrazloženja predloženih zakonskih rešenja značajno je opao, sa 73 na 47 poena.

Uključivanje zainteresovane javnosti u pripremu propisa dobilo je 56 poena, što predstavlja poboljšanje u odnosu na prošlu godinu. Javne rasprave održane su za sve posmatrane zakone, a kvalitet izveštaja ocenjen je kao zadovoljavajući u oko 80 odsto slučajeva.

Međutim, transparentnost procesa izrade zakona i dalje je veoma niska i ocenjena je sa svega 20 poena, jer informacije o radu radnih grupa i nacrti propisa uglavnom nisu bili dostupni javnosti pre početka javne rasprave.

Najslabiji rezultati za ažurnost

Prema Gajićevim rečima, najslabije rezultate u okviru regulatornog indeksa Srbije beleži komponenta koja meri ažurnost u sprovođenju zakona, sa svega 22 poena.

“Od 210 podzakonskih akata koje je trebalo doneti tokom 2025. godine usvojeno je samo osam, odnosno četiri odsto od očekivanog broja. Prosečno kašnjenje u njihovom donošenju dostiglo je 728 dana, odnosno više od dve kalendarske godine”, istakao je on.

Gajić je ukazao da zbog kašnjenja podzakonskih akata ministarstva izdaju veliki broj mišljenja o primeni zakona – tokom 2025. godine ukupno 1.577 – ali da ta mišljenja nisu javno dostupna, već se do njih dolazi pojedinačnim zahtevima uz plaćanje republičke administrativne takse.

Administrativna opterećenja privrede i dalje visoka

Administrativni troškovi privrede procenjeni su na 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je blago smanjenje u odnosu na prethodnu godinu, kada su iznosili 2,91 odsto BDP-a.

Gajić je naveo da se drugi podindikator odnosi na administrativno opterećenje tipskog malog preduzeća sa do deset zaposlenih, koje je obveznik PDV-a i na godišnjem nivou izda oko 500 faktura. Troškovi se porede sa ukupnim poslovnim prihodima, pri čemu se kao referenca koriste podaci iz godišnjih finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre (APR).

„Ovaj indikator ocenili smo sa 50 poena, imajući u vidu da administrativno opterećenje tipskog malog preduzeća iznosi 2,75 odsto njihovih ukupnih poslovnih prihoda“, rekao je Gajić.

Kada je reč o učešću 20 najvećih neporeskih nameta u državi, oni su ukupno učestvovali sa 1,2 odsto BDP-a u 2025.

Istraživanje IPSOS-a o percepciji preduzeća, civilnog i javnog sektora o praćenju procesa kreiranja propisa kroz javno-privatni dijalog pokazuje da najveći broj privrednika vidi digitalizaciju i unapređenje eUprave kao ključne oblasti napredovanja.

Prema rečima Bojane Subašić, senior istraživačice u agenciji IPSOS, za privrednike problem predstavljaju administrativna opterećenja, nepotrebni troškovi, kašnjenje u izradi podzakonskih akata, nepredvidivost regulative i nedovoljno uključivanje u procese javno-privatnog dijaloga.

“Kada bi privrednici bili u cipelama onih koji donose odluke oni bi najpre izmenili poreske propise i uvozno-izvozne procedure. Međutim, ono što zabrinjava je da iako prepoznaju ove oblasti za unapređenje oni veoma retko kontaktiraju nadležne institucije i upućuju predloge u kom pravcu bi trebalo nešto promeniti. Prošle godine je to bilo na nivou od četiri odsto, ove je na šest odsto”, rekla je ona i dodala da je u tom smislu potrebna animacija privrednika da se uključe u ovaj proces.

NALED je, na osnovu rezultata istraživanja izdvojio osnovne preporuke koje bi unapredile rezultat Srbije na regulatornom indeksu. Preporuke su da Vlada redovno usvaja i dosledno sprovodi godišnji plan rada i uspostavi sistem odgovornosti i praćenja rokova za donošenje podzakonskih akata. Takođe, neophodno je unaprediti kvalitet pripreme propisa i povećati transparentnost procesa izrade zakona uključivanjem javnosti u ranijim fazama pripreme propisa.

„Za unapređenje rezultata Srbije nije potrebno donositi nove zakone i propise, već dosledno primenjivati postojeće u praksi“, zaključio je Gajić.