Kako će nove mere uticati na cene lekova i troškove građana?

U okviru paketa novih mera za unapređenje životnog standarda građana predsednik Srbije najavio je da će svi oni koji imaju redovnu terapiju ubuduće izdvajati manje novca za lekove, a država će u ovaj vid podrške uložiti približno 80 miliona evra. Reč je o privremenoj meri koja će važiti godinu dana.

Istovremeno, najavljena je i trajna mera – proširenje liste lekova koji se izdaju na recept, tako da će građani za njih ubuduće plaćati samo participaciju, umesto pune cene.

Na listi novih lekova na recept naći će se nova oralna antikoagulantna terapija za sprečavanje zgrušavanja krvi, kao i lekovi za lečenje srčane insuficijencije. Reč je o terapijama koje do sada nisu bile na pozitivnoj listi, zbog čega su ih pacijenti u potpunosti sami finansirali.

Predsednik Srbije je rekao da će finansiranje novih lekova državu koštati dodatnih 33 do 34 miliona evra godišnje, odnosno oko 3,8 milijardi dinara. Prema njegovim rečima, lekovi za srčanu insuficijenciju, koji sada koštaju između 2.500 i 4.500 dinara, ubuduće će građane koštati između 1.650 i 1.800 dinara. Lekovi protiv zgrušavanja krvi, čija se cena do sada kretala od 1.700 do 6.000 dinara, koštaće između 750 i 1.100 dinara.

Milina Marić, specijalista farmakoekonomije zaposlena u Apoteci Beograd, ocenjuje da će građani svakako osetiti finansijsko rasterećenje, ali naglašava da nije reč o pojeftinjenju lekova jer to što pacijenti neće plaćati moraće da se nadoknadi iz državne kase – koja se finansira novcem građana.

„Ovo ne znači da su lekovi postali jeftiniji. Njihova cena ostaje ista, ali će građani privremeno plaćati manji deo, dok će razliku pokrivati država iz budžeta. Svako manje izdvajanje iz džepa građana jeste pozitivno, posebno kada je reč o lekovima, ali taj trošak neće nestati – samo će biti prebačen na budžet“, kaže Marić u razgovoru za Biznis.rs.

Ona objašnjava da se pozitivna lista lekova kontinuirano dopunjuje i da postoje različiti nivoi finansiranja.

„Na A listi nalaze se osnovni lekovi koje pacijenti dobijaju besplatno ili uz fiksno učešće od 50 dinara. Sa druge strane, na A1 listi iznos participacije koju građani plaćaju može biti do 90 odsto, a procenat se određuje za svaki lek pojedinačno, u zavisnosti od raspoloživih sredstava, značaja terapije i dogovora sa proizvođačima“, navodi naša sagovornica i napominje da komisija pri Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) određuje koji će lekovi biti na pozitivnoj listi i u kom obimu će biti finansirani.

Kako je cena fiziološkog rastvora uticala na nestašicu?

Govoreći o cenama lekova, ona kaže da je pitanje troškova koje lekovi predstavljaju za građane mnogo složenije nego što se često predstavlja u javnosti.

„Ne može se govoriti samo o tome da li su lekovi skupi ili jeftini. Cena mora da bude održiva kako bi obezbedila kvalitet, proizvodnju i redovno snabdevanje tržišta. Ako je cena nerealno niska proizvođači nemaju interes da isporučuju lekove, što može dovesti do nestašica“, upozorava Milina Marić.

Kao primer navodi fiziološki rastvor, koji u Srbiji košta oko 89 dinara, dok se u zemljama regiona njegova cena kreće od pet do sedam evra.

„Fiziološki rastvor mora da bude sterilan i apirogen, neophodan je za svaku infuziju i njegova proizvodnja zahteva stroge standarde i stručan kadar. Ako cena ne pokriva troškove proizvodnje, logično je da dolazi do nestašica i problema u snabdevanju“, kaže ona.

Dodaje da bi država, umesto administrativnog ograničavanja cena, trebalo da pomogne građanima kroz veće finansiranje lekova preko pozitivne liste. Prema njenom mišljenju, ako je platežna moć niska država bi trebalo da ’uskoči’ i stavi na A1 listu fiziološki rastvor koji bi subvencionisala sa po 100-200 dinara po boci.

Takođe, razvoj domaće farmaceutske proizvodnje predstavlja jedno od dugoročnih rešenja.

„Ako želimo stabilno snabdevanje i pristupačne cene moramo imati sopstvenu proizvodnju i jake državne kapacitete. Kada zavisite od uvoza ili privatnih proizvođača, teško je dugoročno kontrolisati cene i obezbediti dovoljnu dostupnost lekova“, ocenjuje Marić.

Mobilne apoteke nisu dovoljne ako nema lekova na policama

Predsednik Srbije najavio je i unapređenje dostupnosti zdravstvene zaštite, navodeći da je država već kupila 10 mobilnih ambulanti vrednih ukupno 225 miliona dinara, dok je u toku nabavka još 20 mobilnih ambulanti i pet mobilnih apoteka, vrednih oko četiri miliona evra.

Marić podržava nabavku mobilnih apoteka i ambulanti, posebno zbog stanovništva u ruralnim sredinama, ali upozorava da fizička dostupnost nije jedini problem.

„Nije dovoljno da mobilna apoteka dođe u selo. Potrebno je obezbediti da lekovi zaista budu dostupni u svim apotekama. Danas nema dovoljno farmaceutskih inspektora koji bi mogli da kontrolišu da li apoteke imaju potrebne lekove, niti postoji zakonska obaveza da svaka apoteka drži kompletan asortiman“, ističe ona.

Zaključuje i da zdravstvena politika ne bi smela da bude usmerena na snižavanje cena, niti na postojanje isključivo privatnog kapitala u farmaceutskom sektoru.

„U 21. veku trebalo bi mnogo više da govorimo o efikasnosti lekova i uvođenju nove biološke terapije. Najjeftiniji lek nije uvek i najisplativiji za društvo, ako ne daje najbolje rezultate lečenja“, zaključuje Milina Marić.