Inflacija u SAD rasla najbrže za tri godine, ali optimizam se vratio na tržišta

Zvanični podaci američkog Biroa za statistiku rada pokazali su da je indeks potrošačkih cena u maju porastao na godišnjem nivou za 4,2 odsto, posle 3,8 odsto u aprilu, što predstavlja najbrži rast cena u poslednje tri godine.

Ubrzanje inflacije pripisano je, pre svega, skoku troškova energije nakon početka rata između SAD i Izraela protiv Irana, dok su ukupni računi za gas i struju bili gotovo za četvrtinu viši nego godinu ranije.

Iranski odgovor na američke vazdušne udare doveo je do faktičkog zatvaranja Ormuskog moreuza kroz koji inače prolazi oko petine svetske nafte i gasa, što je izazvalo nagli skok cena goriva. Prosečna cena galona benzina u SAD popela se sa 2,98 dolara krajem februara, kada je američki predsednik Donald Tramp naredio udare na Iran, na 4,15 dolara, dok je skupa energija u maju bila uzrok za 60 odsto mesečnog rasta indeksa potrošačkih cena.

Rast inflacije predstavlja politički problem za Trampa, koji je tokom kampanje 2024. godine obećao da će obuzdavanje rasta cena biti u srži njegove agende, dok birači ekonomiju rangiraju kao jedan od ključnih razloga za brigu uoči novembarskih midterm izbora. Ipak, sadašnji nivo inflacije i dalje je znatno niži od vrhunca od 9,1 odsto, zabeleženog sredinom 2022. godine za vreme mandata njegovog prethodnika Džoa Bajdena (Joe Biden).

Tramp je na majske podatke reagovao izjavom da „voli inflaciju“, rekavši novinarima u Beloj kući da su brojke odlične i da mu se sviđa to što pokazuju. Kasnije je precizirao da su njegove reči izvučene iz konteksta i da je zapravo želeo da kaže kako su brojke, uprkos ratu, niže od očekivanih i da će nakon okončanja sukoba pasti „kao kamen“.

S druge strane, kada su cene benzina i nafte u narednim nedeljama počele da opadaju, Tramp je to dočekao sa odobravanjem, pripisujući pad sopstvenoj politici – naveo je da su američke snage tokom noćnih operacija oduzele „milione barela“ iranske nafte, što je, prema njegovim rečima, doprinelo padu cena, uz najavu da će se benzin uskoro vratiti na nivo od 1,85 dolara po galonu.

Demokratska opozicija oštro je reagovala na predsednikovu izjavu o inflaciji – lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer (Chuck Schumer) ocenio je da njegov „prezir prema građanima nema granica“. Kritike su usledile i nakon što je Tramp prethodnog meseca izjavio da finansijska situacija Amerikanaca „ni najmanje“ nije uticala na njegovu odluku da spreči Iran da razvije nuklearno oružje.

Viši troškovi života dodatno komplikuju poziciju Federalnih rezervi i njihovog novog guvernera Kevina Vorša (Kevin Warsh). Uprkos pritiscima, američka berza je drugi kvartal završila sa dvocifrenim rastom. Nakon što su tenzije na Bliskom istoku u prva tri meseca izazvale rasprodaju Dow Jones indeks pao je za 3,6 odsto, S&P 500 za 4,6 odsto, a Nasdaq za 7,1 odsto. Primirje između SAD i Irana početkom aprila, uz pad cena energije i uzbuđenje oko inicijalne javne ponude akcija kompanije SpaceX, vratilo je investitore na tržište, pa je Nasdaq u aprilu ojačao za 15,3 odsto, a slična dinamika nastavljena je i u maju, dok je nafta tipa Brent, koja se pre sukoba kretala u rasponu od 70 do 80 dolara, dostigla oko 120 dolara pre nego što je do kraja maja pala ispod 100 dolara.

Zamajac se, ipak, usporio u junu, kada su deonice tehnoloških kompanija ušle u fazu naplate profita zbog rastuće percepcije da su odnosi cene i zarade akcija vezanih za veštačku inteligenciju postali neodrživi, dok su na raspoloženje investitora dodatno uticale i najave predsednika Feda o prioritetu stabilnosti cena i mogućem povećanju kamatnih stopa. Uprkos tome, sva tri glavna indeksa završila su drugi kvartal sa solidnim rastom, a Nasdaq je zabeležio svoj najbolji kvartalni učinak od aprila-juna 2020. godine.

Predviđanja na tržištima i raspoloženje investitora su u međuvremenu postali umereno optimistični. Trgovci na platformi Kalshi sada procenjuju da postoji svega 28 odsto šanse da će godišnja inflacija ove godine premašiti majskih 4,2 odsto, očekujući da će izveštaj o junskoj inflaciji, koji Biro za statistiku rada objavljuje 14. jula, pokazati mesečni pad cena od 0,2 odsto u odnosu na maj, u skladu sa konsenzusom analitičara sa Wall Streeta.

Takav preokret u očekivanjima vezuje se pre svega za pad cena goriva, jer je prosečna cena benzina u SAD 1. jula iznosila 3,84 dolara, znatno niže od vrhunca od iznad 4,50 dolara, dok je cena sirove nafte prvi put od početka rata pala ispod 70 dolara po barelu.

Ekonomisti, međutim, upozoravaju da čak i uz brzo okončanje sukoba u Iranu, potpuna normalizacija protoka robe kroz Ormuski moreuz mogla bi da potraje sve do 2027. godine, što ostavlja otvorenim pitanje koliko će dugo energetski faktor nastaviti da oblikuje kretanje inflacije i odluke Federalnih rezervi u narednim mesecima.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Inflacija u evrozoni trenutno ispod očekivanja, ali rizici i dalje veliki