Inflacija u evrozoni trenutno ispod očekivanja, ali rizici i dalje veliki

Inflacija u evrozoni usporila je u junu više nego što se očekivalo, padajući na 2,8 odsto na godišnjem nivou, čime je Evropska centralna banka (ECB) dobila dodatni prostor u pokušaju da obuzda cenovne pritiske izazvane ratom u Iranu.

Prema procenama Eurostata, rezultat je bio ispod tržišnog očekivanja od tri odsto i niži od majske vrednosti od 3,2 odsto, dok su cene na mesečnom nivou čak i blago pale, prvi put ove godine.

Osnovna inflacija, koja isključuje volatilne cene hrane i energije, spustila se na 2,4 odsto sa 2,6 u maju, što analitičari smatraju pouzdanijim pokazateljem da se cenovni pritisci zaista smiruju, a ne samo privremeno stagniraju. Usporavanje je zabeleženo i kod inflacije usluga, koja je pala na 3,2 sa 3,5 odsto, dok je poskupljenje hrane, alkohola i duvana usporilo na 1,6 odsto.

Energija je i dalje ostala pojedinačno najveći izvor poskupljenja, sa rastom od 8,7 odsto na godišnjem nivou, iako je i taj segment brzo usporio sa majskih 10,8 odsto. Pad cena nafte i gasa usledio je nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran postigli dogovor o produženju primirja i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, ključne rute za transport nafte, čime su cene energenata vraćene na nivo od pre izbijanja sukoba.

Slika se, međutim, značajno razlikuje od zemlje do zemlje. Najnižu godišnju inflaciju imale su Malta sa 1,9 odsto i Francuska i Estonija sa po 2,0 odsto, dok su Nemačka i Finska takođe ostale ispod proseka evrozone. Na drugom kraju lestvice, Litvanija je predvodila rast inflacije sa 5,5 odsto, prati je Bugarska sa 5,3 odsto, koja je evru pristupila tek u januaru, dok su Hrvatska i Kipar zabeležili 4,2, odnosno 4,0 odsto.

ECB je prošlog meseca podigla kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena na 2,25 odsto, prvi put od 2023. godine, u nameri da spreči da inflatorni šok izazvan ratom preraste u trajniji problem. Predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) najavila je na godišnjem forumu banke u Sintri da će odgovor institucije ovoga puta biti blaži nego tokom perioda 2022-2023, kada su kamate podizane rekordnim tempom zbog posledica ruske invazije na Ukrajinu, poručivši da centralna banka „ne mora više da deluje istom silinom“.

Ipak, ne dele svi u ECB isti stepen opreza. Predsednik nemačke Bundesbanke Joakim Nagel upozorio je da bi inflacija mogla ostati značajno iznad cilja banke, ocenjujući da je energetski šok „i dalje u sistemu“ i da je prerano proceniti dalji tok monetarne politike dok se situacija na Bliskom istoku ne stabilizuje potpuno, pogotovo nakon što su tokom vikenda zabeležene nove tenzije koje su ugrozile krhko primirje uoči najavljenih razgovora u Dohi.

Reakcije tržišta bile su umerene. Evro, koji je nedelju dana ranije pao na najniži nivo prema dolaru u poslednjih godinu dana zbog očekivanja da će ECB usporiti sa podizanjem kamata, u sredu se nije značajnije pomerio i zadržao se na oko 1,139 dolara. Prema ugovorima na tržištu svopova, investitori i dalje očekuju još jedno povećanje kamatne stope za četvrtinu poena do kraja godine.

Analitičari Komercbanke smatraju da će ECB verovatno podići kamatu na 2,5 odsto u septembru, uz ocenu da će inflacija ostati na oko tri odsto do kraja godine i pored nižih cena energije, jer će kompanije nastojati da poskupljenje energenata iz prethodnog perioda prenesu na potrošače. ABN AMRO Investment Solutions, međutim, ocenjuje da junski pad inflacije dovodi u pitanje opravdanost prethodnog povećanja kamate, napominjući da su sekundarni efekti rasta cena nafte ostali ograničeni.

Lagard je na forumu u Sintri takođe poručila da junsko povećanje kamate nije bilo puka „polisa osiguranja“ već odluka zasnovana na proceni realnog inflatornog rizika, dodajući da ništa što se dogodilo od tada nije dovelo tu procenu u pitanje, kao i da se ECB sada, posle godina vanrednih šokova poput dužničke krize i rata u Ukrajini, vraća korišćenju kamatnih stopa kao osnovnog instrumenta, uz „umerena prilagođavanja“ u zavisnosti od budućih poremećaja, prenosi Financial Times.

Iako je junski podatak protumačen kao ohrabrujući signal da se energetski šok povlači, upozorenja o promenljivom geopolitičkom okruženju, carinama i mogućim novim poremećajima u snabdevanju sugerišu da ECB ni u narednim mesecima neće imati jednostavan zadatak u usklađivanju borbe protiv inflacije sa potrebom da ne uguši privredni rast.

Sutra: Inflacija u SAD rasla najbrže za tri godine, ali optimizam se vratio na tržišta