Pripadnici generacije Z poistovećuju investiranje sa klađenjem

Za razliku od pripadnika nekih drugih generacija, pripadnici generacije Z pokušavaju svoj novac da ulažu u imovinu koja ostvaruje visoke prinose. Barem se tako mislilo do sada.

Ispostavilo se, međutim, da oni možda i nisu naročito dobri investitori, a možda zapravo uopšte nisu investitori: prema novom istraživanju, više od polovine pripadnika generacije Z preusmerilo je novac namenjen investiranju na sportsko klađenje, dok četvrtina njih klađenje smatra delom svoje dugoročne investicione strategije.

Istraživanje kompanije za upravljanje ličnim finansijama Betterment obuhvatilo je 1.000 ljudi koji investiraju svoj novac, ravnomerno raspoređenih između bejbi bumera, milenijalaca, generacije X i generacije Z. Rezultati pokazuju da je generacija Z dvostruko sklonija od prosečnog investitora da novac namenjen ulaganju koristi za klađenje, ali i da sportsko klađenje posmatra kao deo šire finansijske strategije.

Kako piše ekonomistkinja Alsion Šrager (Allison Schrager), takav odnos prema novcu verovatno je posledica kombinacije faktora, među kojima su nedovoljna finansijska pismenost i uobičajeno neiskustvo mladosti.

Deo objašnjenja, međutim, može se pronaći i u specifičnim ekonomskim uslovima u kojima je ova generacija odrasla. Snažno tržište akcija može da promeni percepciju rizika i stvori utisak da je uspeh na finansijskim tržištima pre svega pitanje slučajnosti. A moguće je i da je deo problema jednostavno u tome što generacija Z nije naročito dobra u proceni rizika.

Otkako je Vrhovni sud SAD 2018. praktično omogućio legalizaciju sportskog klađenja na nivou saveznih država, ova industrija doživela je eksplozivan rast na američkom tržištu.

Tome je dodatno doprineo tehnološki napredak, koji je omogućio klađenje preko telefona, čak i tokom samih utakmica. Istovremeno, finansijska tržišta dobila su čitav niz novih, izrazito rizičnih oblika imovine i platformi koje omogućavaju gotovo trenutnu spekulaciju. Granica između investiranja i klađenja zbog toga je postala znatno manje jasna.

Razlika između ta dva koncepta ipak postoji i svodi se na najmanje dve ključne karakteristike.

Prvo, investiranje može biti aktivnost sa pozitivnim ishodom za sve učesnike. Kada kupite indeksni fond, posedujete deo privrede; ako vrednost imovine raste, raste i vaše bogatstvo. Tržišne cene u velikoj meri brzo uključuju javno dostupne informacije, tako da učesnik nema nužno informacionu prednost nad ostalima.

Kod klađenja je situacija drugačija: ono je u osnovi igra nulte sume — ako jedan učesnik dobije, drugi gubi. Pobednici pritom često raspolažu većim kapitalom i mogu imati informacionu prednost. Moguće je povremeno ostvariti dobitak, ali je gotovo nemoguće dugoročno i dosledno zarađivati.

Druga važna razlika jeste doprinos širem ekonomskom sistemu. Investicije obezbeđuju kapital za kompanije, finansiraju zapošljavanje, istraživanje i razvoj i omogućavaju rast produktivnosti, čime se povećava ukupno bogatstvo ekonomije. Čak i kada prodajete akciju na kratko, doprinosite formiranju cena i efikasnijem funkcionisanju tržišta, što može omogućiti efikasniju raspodelu kapitala. Klađenje, nasuprot tome, ne proizvodi takve pozitivne efekte i može imati čak i negativne društvene posledice.

Ipak, čak i kada prihvatimo da živimo u neobičnim vremenima, ostaje pitanje: kako je moguće da toliko ljudi napravi ovako pogrešnu procenu?

Delimičan odgovor glasi — oduvek je bilo tako. Svaka generacija ima nešto za šta se masovno zainteresuje, da bi se taj trend na kraju pretvorio u problem.

Mladi muškarci su posebno skloni preuzimanju velikih rizika. Ovoga puta, međutim, postoji jedna značajna razlika: sportsko klađenje postalo je deo mejnstrima i dostupno je praktično svima, u svakom trenutku.

Drugi deo odgovora možda se nalazi u promenjenom odnosu prema riziku, ali i u frustraciji zbog šireg ekonomskog okruženja. Kao što objašnjavam u svojoj novoj knjizi, sve veći broj mladih odrastao je u uslovima koji su ih štitili od zdravog, uobičajenog preuzimanja rizika tokom detinjstva i adolescencije. Upravo su to godine u kojima mladi mozak uči da razlikuje dobre od loših rizika.

Oni kojima nedostaje takvo iskustvo mogu istovremeno postati oprezniji prema riziku, ali i ranjiviji kada ga ipak preuzmu: kada odluče da rizikuju, mogu birati upravo one rizike koji imaju veću verovatnoću da se završe loše.

To bi moglo doprineti svojevrsnom finansijskom nihilizmu koji je sve prisutniji među generacijom Z. Za sada je klađenje popularnije među mladim muškarcima. Oni preuzimaju manje rizika u nekim oblastima — na primer, kada je reč o pozivanju nekoga na sastanak ili preseljenju u drugi deo zemlje zbog novog posla — ali ih istovremeno preuzimaju više u drugim oblastima. Sportsko klađenje ili ulaganje u takozvane meme akcije mogu postati zamena za druge oblike rizičnog ponašanja.

Takav odnos prema riziku može dodatno podsticati ekonomsko okruženje u kojem uspeh izgleda kao slučajnost. Čini se da se ljudi obogaćuju više zahvaljujući sreći nego talentu ili napornom radu — utisku koji dodatno hrane bogatstvo Silicijumske doline i influenseri na Instagramu koji se hvale privatnim avionima. Takva slika, naravno, nije sasvim realna: iza uspešnih startapa i društvenih mreža obično stoji ogromna količina rada.

Ali bogatstva izgledaju veća i deluju još slučajnije tokom perioda snažnog rasta, kada kroz sistem cirkuliše veliki iznos kapitala. Ako ekonomski uspeh počne da izgleda kao stvar sreće, ulaganje u indeksni fond može delovati kao igra za naivne — naročito ako umesto toga možete da se kladite na Svetsko prvenstvo.

Kako će se ovaj trend završiti? Mnogi od tih mladih kladilaca izgubiće novac. Ako gubici ne budu veliki, to ne mora nužno biti katastrofa. Možda će ih takvo iskustvo čak navesti da nauče više o investiranju i prirodi rizika.

Za one koji se upuste u ozbiljnije klađenje, međutim, cena bi mogla biti mnogo veća. Što duže ostanu povoljni finansijski uslovi i što duže tržišta rastu, potencijalna šteta može biti veća.

Verovatno će se, kako mlađi kladioci budu sazrevali i suočavali sa nepovoljnim tržišnim događajima, deo ovih obrazaca promeniti. Loše stanje na berzi možda nema nikakve direktne veze sa ishodom fudbalske utakmice, ali donosi pooštravanje finansijskih uslova, pad zaposlenosti i smanjenje raspoloživog dohotka, zbog čega klađenje postaje skuplji oblik zabave.

Takozvana medveđa tržišta, osim toga, mnogo snažnije pogađaju investitore sa izrazito rizičnim pozicijama nego pasivne ulagače. Upravo tokom takvih perioda većina ljudi nauči surovu lekciju o odnosu rizika i prinosa. Generacija Z koja danas klađenje doživljava kao investicionu strategiju tu bi lekciju mogla da nauči na mnogo bolniji način nego prethodne generacije.