Mićović: Tržište nafte ušlo u fazu fizičke nestašice

Od početka bliskoistočne krize nemamo trend u cenama. Trend podrazumeva neki period u kome bi cene išle u jednom ili drugom smeru ili bile, recimo, prilično stabilne. Danas trend ne postoji. Volatilnost tržišta je ogromna iz prostog razloga što su poremećaji nepredvidivi. Dolaze sa svih strana, nagomilavaju se novi. Nijedan od poremećaja, krenimo od 2022. kada je počeo ukrajinski rat, pa do danas, nije zatvoren, rekao je za Biznis.rs Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije. 

„Nijedan sukob koji utiče na cenu sirove nafte nije završen. Samo se nagomilavaju novi, tako da zbog te volatilnosti ne možemo govoriti o trendu. Juče, odnosno prethodnih dana, nije bio trend rasta do 103 dolara za barel. Jednostavno se desila epizoda-dve-tri i ide nazad. Kada pogledate dijagram cene nafte on uvek ima neku amplitudu, ali ta amplituda je prošle godine bila reda veličine 10-15 dolara po barelu za celu 2025. godinu. Sada toga nema“, istakao je Mićović.

Cena nafte Brent je u četvrtak pre podne za nepuna dva sata porasla sa oko 97,50 dolara za barel na više od 100 dolara. Procene analitičara o ceni nafte za 2026. godinu naglo su povećane jer se sve manje očekuje da će plovidba kroz Ormuski moreuz uskoro biti potpuno normalizovana.

U novoj anketi Reutersa, prosečna prognoza za Brent podignuta je sa 85,08 na 89,05 dolara po barelu, dok je procena za američki WTI povećana sa 80,20 na 83,90 dolara. Raspon prognoza za Brent, od 77 do gotovo 98 dolara, pokazuje koliko je neizvesno koliko će dugo trajati poremećaji u snabdevanju. Pojedini analitičari više ni ne računaju na brz povratak protoka kroz Ormuz na predratnih 19-20 miliona barela dnevno.

Ipak, situacija nije jednako loša na celom tržištu Persijskog zaliva. Proizvođači su uspeli da obnovе veliki deo izvoza, a Goldman Sachs procenjuje da je ukupni izvoz zalivskih zemalja prošle nedelje dostigao 23,3 miliona barela dnevno, približno koliko i prosečno tokom 2025. godine. U tu procenu ulazi i takozvani crni izvoz, odnosno isporuke tankera koji su isključili transpondere, pa ona ne pokazuje samo ono što se vidi kroz klasično praćenje brodova.

„Najpre, nisam siguran u te podatke. Nisam siguran da li je to sve samo sirova nafta ili je to ukupan promet brodova. Bilo je tu i veštačkog đubriva i prirodnog gasa. Ta količina je i dalje daleko manja od one koja je normalno izvoziła i snabdevala tržište. U početku blokade Ormuskog moreuza Kina je nekoliko meseci koristila sopstvene zalihe. To što joj nedostaje odatle nije kupovala na drugim tržištima, nego je koristila sopstvene zalihe. Više ni oni to ne rade. Sad kupuju i oni“, kazao je Mićović.

Poseban problem predstavlja Kina, čija se potražnja za naftom oporavlja upravo u trenutku kada nestaje jedan od njenih najvažnijih izvora jeftine sirove nafte. Kineske rafinerije su tokom krize koristile velike količine iranske nafte, naročito manje privatne rafinerije u Šandongu. Iran je ranije isporučivao Kini oko 1,4 miliona barela dnevno, a u jednom trenutku i znatno više, ali su sankcije i poremećaji u Ormusu gotovo zaustavili nove isporuke.

Kina je još u avgustu primala oko 980.000 barela dnevno iranske nafte, ali je u septembru količina pala na svega 475.000, da bi isporuke krajem meseca praktično prestale.

Iran je pad izvoza neko vreme uspevao da nadoknađuje naftom koju je već imao uskladištenu na tankerima. Sredinom aprila plutajuće zalihe dostizale su oko 160 miliona barela, što je omogućilo da kineske rafinerije nastave da dobijaju iransku naftu čak i kada novi tereti nisu mogli da napuste Persijski zaliv, ali ta rezerva se brzo smanjuje.

Iran sada ima oko 86 miliona barela na tankerima, od čega je oko 23 miliona zarobljeno unutar Zaliva. Istovremeno se pune i kopneni rezervoari, pa bi Teheran, ako se izvoz ne obnovi, mogao biti primoran da smanji proizvodnju. Prema procenama, oko 2,2 miliona barela dnevno proizvodnje može da apsorbuje domaća prerada, ali bi povratak na predratnih 3,2 miliona barela dnevno postao teško ostvariv.

Istovremeno, OPEC+ za sada ne pokazuje spremnost da značajnije poveća proizvodnju, dok slabija industrijska aktivnost i sporiji globalni rast ograničavaju mogućnost novog snažnog skoka potražnje. Zbog toga se očekuje da će zemlje potrošači nastaviti da troše komercijalne i strateške zalihe, a većina analitičara ne vidi povratak tržišta u suficit pre 2027. godine. Ključni razlog tome je slabljenje izgleda za dostizanje mirnog rešenja za konflikt na Bliskom istoku, odnosno sporazuma između SAD i Irana. Uprkos tome što je do izbora za američki Kongres ostalo svega mesec dana, nema nagoveštaja da će pregovori uskoro biti obnovljeni.

„To je u interesu jedne strane, a postoje dve pregovaračke strane. Izbori su interes samo jedne strane. Da sve bude mirno, ali oni onda moraju da izađu u susret drugoj strani, što neće da uradi. To nije tako jednostavno, tako da nisam optimista. Tada početkom juna bilo je proglašeno neko primirje i činilo se da rat ide ka kraju zato što su iscrpljene globalne zalihe koje su nadoknađivale nedostatak nafte iz Persijskog zaliva. One su potrošene pre tri-četiri meseca. Vidite kakve su cene dizela sada. Prosto, iscrpljene su zalihe. I tada sam rekao – moraju da uspeju ti pregovori, jer ako ne uspeju ulazimo u novu fazu, a to je fizički nedostatak robe na globalnom nivou“, istakao je naš sagovornik.

Zalihe sirove nafte u SAD porasle su za 900.000 barela i dostigle 427,3 miliona barela, oko dva odsto iznad petogodišnjeg proseka za ovo doba godine. Međutim, zalihe benzina pale su za 1,7 miliona barela, a zalihe dizela i drugih derivata za 2,3 miliona i sada su 14 odsto ispod sezonskog proseka. Istovremeno, potrošnja naftnih derivata u SAD ostaje snažna, prosečna isporuka tokom poslednje četiri nedelje iznosila je 20,8 miliona barela dnevno, 2,1 odsto više nego godinu dana ranije. To znači da američke zalihe trenutno nisu glavni izvor pritiska, ali ni one ne mogu same da nadomeste veći poremećaj u Persijskom zalivu.

„Početkom meseca sam govorio da to što nedostaje – a puno je nedostajalo sirove nafte iz Persijskog zaliva – to se nadoknađuje povećanjem proizvodnje u drugim zemljama. Međutim, to je ograničen resurs. To je bio jedan izvor, a drugi su bile zalihe. Govorim o globalnim zalihama sirove nafte, jer svi veliki proizvođači sirove nafte nemaju samo svoje zalihe na naftnim poljima i na terminalima gde utovaraju. Tada je cena bila veća zato što su se praznile zalihe. Ko je bio spreman da plati više dobijao je naftu. A sad više ni to nije pitanje. To je sve sad splasnulo i ušli smo u fazu fizičke nestašice. Ništa ne nagoveštava skoru stabilizaciju. Preciznije rečeno, ne postoji ništa što bi bio indikator stabilizacije. Ovo što sad postoji postojalo je i mesecima unazad, pa se raspršilo kao mehurić sapunice.“, ocenio je Mićović.