IEA: Nafta prvi put od početka rata u višku, ali dizel i dalje glavna briga tržišta

Ponuda nafte u oktobru je prvi put od izbijanja rata u Iranu nadmašila tražnju, a cena Brenta za pet nedelja je izgubila skoro trećinu vrednosti. Međunarodna agencija za energiju (IEA) u najnovijem izveštaju ipak upozorava da je olakšanje zasad uglavnom na papiru: zalihe na kopnu su najniže u poslednjih deset godina, a evropski dizel košta 77 odsto više nego pre rata.

Novembarski Oil Market Report, koji je IEA objavila u petak u Parizu, nosi podnaslov „Ispravljanje“ („Straightening out“) koji je obećavajući, ali brojke pokazuju da se tržište tek uspravlja, i to oprezno, posle najdubljeg poremećaja ponude u modernoj istoriji.

Globalna ponuda nafte porasla je u oktobru za 2,3 miliona barela dnevno, na 105,4 miliona, što je posle septembarskog skoka od tri miliona barela ukupno 5,3 miliona barela dnevno više nego u avgustu.

Međugodišnji pad proizvodnje sužen je na 2,9 miliona barela dnevno, dok je u periodu od marta do septembra prosečno iznosio čak osam miliona.

Motor oporavka je Persijski zaliv. Izvoz iz zalivskih zemalja (bez Omana) dostigao je 18,4 miliona barela dnevno, i to uprkos napadima na tankere koji ne prestaju. To je i dalje 26 odsto ispod predratnog nivoa.

Kod sirove nafte slika je bolja: izvoz od 15 miliona barela dnevno odgovara 82 odsto predratnih tokova. IEA je zbog toga procenu ponude za četvrti kvartal podigla za 3,3 miliona barela dnevno.

Oporavak se dobro vidi i u proizvodnji vodećih članica OPEC+:

Tražnja pritom ne prati taj ritam. IEA i dalje očekuje da će svetska potrošnja nafte ove godine pasti za 2,7 miliona barela dnevno, na 102,3 miliona. Međugodišnji pad u četvrtom kvartalu trebalo bi da se smanji na 2,7 miliona barela dnevno, posle minusa od pet miliona u drugom i 3,8 miliona u trećem kvartalu.

Rast se očekuje tek oko marta, a za celu 2027. godinu agencija predviđa povećanje od dva miliona barela dnevno.

Oporavak tražnje imaće neobičan sastav: gotovo 80 odsto rasta u 2027. otpada na petrohemijske sirovine, odnosno TNG, etan i naftu (primarni benzin), koje je rat najviše pogodio. Goriva za saobraćaj dobiće malo, jer su visoke cene, kako navodi IEA, ubrzale elektrifikaciju i štednju goriva u globalnom voznom parku.

Višak na moru, manjak na kopnu

Zalihe su u oktobru prvi put od juna porasle, za 52 miliona barela, odnosno 1,7 miliona barela dnevno. Taj rast, međutim, gotovo u celosti pliva: količina nafte na tankerima skočila je za 86 miliona barela, na najviši nivo od januara.

Zalihe na kopnu su nastavile da padaju i najniže su od 2016. godine. Zalihe u OECD zemljama smanjene su za 47 miliona barela, a od početka rata svetske zalihe su kumulativno pale za 462 miliona barela.

Prerada je u oktobru sezonski pala za 1,3 miliona barela dnevno, na 81,3 miliona, a u decembru bi trebalo da se oporavi na 84,7 miliona. Rafinerijske marže su oslabile gotovo svuda, a azijske rafinerije posebno su pogođene rekordnim cenama vozarina.

Brent pao, dizel i dalje skup

Nafta tipa Brent pala je za 32 odsto, sa vrha od 136 dolara po barelu 8. oktobra na oko 93 dolara u trenutku pisanja izveštaja. To je i dalje 22 dolara više nego pre rata.

Dizel u Evropi pojeftinio je u istom periodu za samo 11 odsto i košta blizu 180 dolara po barelu, što je 77 odsto iznad predratnog nivoa. Vozarine za prevoz sirove nafte sa Bliskog istoka do Azije i dalje su blizu rekordnih.

IEA ocenjuje da je ozbiljna nestašica derivata, pre svega dizela, sada glavna briga tržišta i potrošača.

Izvoz rafinisanih proizvoda i TNG iz Zaliva i dalje je na polovini predratnog nivoa, a napadi na rusku energetsku infrastrukturu dodatno smanjuju ponudu ruskog dizela na međunarodnom tržištu. Agencija navodi da će ubrzano puštanje hitnih zaliha dizela zemalja članica IEA u narednim mesecima biti „ključni most“ dok se rafinerijski sistem ne oporavi.

Za kupce u Evropi, pa i u regionu, to znači da će pad cene sirove nafte do pumpi stizati sporije i u manjem iznosu nego što bi naslovi o Brentu mogli da nagoveste.

Povratak na višak, uz jednu fusnotu

Prema bilansima IEA, tržište se već u četvrtom kvartalu vraća u višak, koji bi u 2027. trebalo da bude znatno veći. Ponuda bi sledeće godine trebalo da poraste za 6,6 miliona barela dnevno, na 108,1 milion.

Od toga 5,3 miliona otpada na zalivske proizvođače, a 1,1 milion na takozvani „američki kvintet“: SAD, Kanadu, Brazil, Argentinu i Gvajanu, koji već ove godine dodaje 1,6 miliona barela dnevno. Procena za 2027. je ipak snižena u odnosu na prošli mesec zbog ograničenog izvoza iz Irana.

Fusnota je ista kao i svakog meseca od marta: pomorska bezbednost. IEA upozorava da napadi na brodove i dalje predstavljaju glavni rizik za prognozu, jer od slobodnog prolaza tankera zavisi ceo oporavak. Drugim rečima, višak u tabelama postoji, ali na moru će se tek potvrditi.