Izvoz rastao brže od uvoza: Spoljnotrgovinski deficit Srbije smanjen za 12,6 odsto

Izvoz Srbije u julu 2026. godine nastavio je da raste brže od uvoza, dok je spoljnotrgovinski deficit istovremeno smanjen u odnosu na isti mesec prošle godine. Prema najnovijim podacima Ministarstva finansija, tokom jula iz zemlje je izvezeno robe u vrednosti od 3,05 milijardi evra, što je 8,9 odsto više nego u julu 2025. godine.

Rast izvoza najvećim delom rezultat je boljih rezultata prerađivačke industrije. Izvoz ovog sektora povećan je za 11,1 odsto, odnosno za 274 miliona evra u odnosu na jul prošle godine. Time je upravo prerađivačka industrija bila jedan od glavnih pokretača ukupnog povećanja vrednosti robe plasirane na strana tržišta.

Prema podacima iz najnovijeg Biltena ministarstva, Srbija je u julu uvezla robu vrednu 3,71 milijardu evra. U odnosu na isti mesec 2025. godine, vrednost uvoza povećana je za pet odsto. Iako je i uvoz zabeležio rast, on je bio sporiji od rasta izvoza, što se odrazilo i na smanjenje trgovinskog manjka.

Spoljnotrgovinski deficit u julu iznosio je 654,1 milion evra. To je za 9,9 odsto manje nego u julu prethodne godine, dok je izvoz pokrio 82,4 odsto vrednosti uvoza, pokazuju podaci Ministarstva finansija.

Deset sezonski prilagođenih podataka pokazuju da je izvoz u julu bio manji za tri odsto u odnosu na jun, dok je uvoz smanjen znatno više, za 8,2 odsto.

Još izraženiji pomak vidi se kada se posmatra čitav period od januara do jula 2026. godine. Za prvih sedam meseci iz Srbije je izvezeno robe u ukupnoj vrednosti od 21,09 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 8,8 odsto u poređenju sa istim periodom 2025. godine.

U istom periodu uvoz je dostigao 25,50 milijardi evra i bio je veći za 4,4 odsto nego godinu dana ranije. Razlika između vrednosti izvoza i uvoza, odnosno robni deficit, iznosila je 4,41 milijardu evra. Međutim, i taj minus je smanjen – za 12,6 odsto u odnosu na prvih sedam meseci prethodne godine.

Podaci o strukturi robne razmene pokazuju da su drumska vozila imala najveći pojedinačni udeo u srpskom izvozu. Na njih se od januara do jula odnosilo 10,6 odsto ukupnog izvoza.

Pored drumskih vozila, među značajnijim izvoznim kategorijama bili su električne mašine, aparati i uređaji, metalne rude i otpaci metala, obojeni metali i proizvodi od kaučuka. Ove kategorije, zajedno sa električnim mašinama, činile su ukupno 39,7 odsto srpskog izvoza u prvih sedam meseci godine.

Kada je reč o uvozu, najveći deo odnosio se na električne mašine i aparate, naftu i naftne derivate, drumska vozila, medicinske i farmaceutske proizvode, kao i obojene metale. Ove grupe proizvoda zajedno su činile 28,3 odsto ukupnog uvoza Srbije u posmatranom periodu.

Kada se robna razmena posmatra po sektorima, određene grupe proizvoda ostvarile su pozitivan saldo, odnosno veći izvoz od uvoza. Ukupan pozitivan saldo ovih sektora iznosio je 2,52 milijarde evra.

Među njima su bile sirove materije, mašine i transportni uređaji, pića i duvan, hrana i žive životinje, razni gotovi proizvodi, kao i izgrađeni proizvodi svrstani po materijalu. Pozitivan saldo zabeležen je i u kategoriji životinjskih i biljnih ulja.

Gotovo dve trećine srpskog izvoza završava u EU

Evropska unija ostala je najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije. U prvih sedam meseci 2026. godine zemlje EU učestvovale su sa 63,1 odsto u ukupnom srpskom izvozu, dok je na njih otpadalo 55 odsto ukupnog uvoza.

I među pojedinačnim zemljama koncentracija trgovine bila je značajna. Gotovo četiri desetine, odnosno 39,2 odsto ukupnog izvoza Srbije u periodu januar–jul, bilo je usmereno na tržišta pet država – Nemačke, Italije, Bosne i Hercegovine, Kine i Mađarske.

Podaci objavljeni u najnovijem Biltenu Ministarstva finansija pokazuju da je iz Kine, Nemačke, Italije, Turske i Mađarske stiglo 43,5 odsto ukupno uvezene robe.

Srbija je tokom prvih sedam meseci ostvarila suficit u robnoj razmeni sa većim brojem zemalja. Pozitivan saldo zabeležen je u trgovini sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom, Nemačkom, Velikom Britanijom, Bugarskom, Slovačkom, Češkom, Italijom, Švedskom, Hrvatskom, Ukrajinom, Moldavijom i Grčkom. Ukupan suficit ostvaren u razmeni sa ovim državama iznosio je 3,04 milijarde evra.

Sa druge strane, najveći trgovinski manjak Srbija je u prvih sedam meseci 2026. godine imala u razmeni sa Kinom, Kazahstanom i Turskom.