Kako je porodična picerija postala brend u Novom Sadu

Kada su Mladen Bajić i njegova supruga Maja 2016. godine osnovali brend Libero Pizza, iza sebe su već imali iskustvo u ugostiteljstvu, stečeno i u Srbiji i u inostranstvu. Iako su tada bili u dvadesetim godinama, ideja o sopstvenom poslu za njih nije bila trenutni impuls, već poduhvat o kojem su dugo razmišljali i za koji su se godinama pripremali.

„Ja sam oduvek znao da ću biti preduzetnik. Samo je bilo pitanje vremena i trenutka kada će posao biti pokrenut“, kaže Bajić.

Odluka da to bude picerija bila je, između ostalog, logičan izbor. Njegova supruga Maja je profesionalni pizza majstor, dok je ulaganje u piceriju bilo znatno manje nego u klasičan restoran. Ipak, početak nije bio jednostavan. Supružnici su od prvog dana bili uključeni u gotovo svaki segment poslovanja – od pripreme lokala i nabavke do papirologije, zakonskih obaveza i rada u smenama.

„Radili smo od jutra do mraka. Bilo je mnogo odricanja, truda, rada i discipline. Deset godina kasnije vidimo da je taj trud dao rezultate“, navodi Bajić.

Za to vreme, Libero Pizza je izgradila stalnu bazu kupaca koja se postepeno širila. Od prvih komšija koji su podržali piceriju kada je počela da radi, do kupaca iz različitih delova Novog Sada, picerija je, prema Bajićevim rečima, rasla zahvaljujući kvalitetu koji nastoje da održe na istom nivou od prvog dana.

Jedan od najvažnijih koraka u razvoju posla bilo je otvaranje druge lokacije 2024. godine. Danas, kada gleda unazad, Bajić upravo širenje i opstanak na novoj lokaciji vidi kao najveći uspeh u prethodne dve godine.

„Kada iz ovog ugla sagledam situaciju, shvatam da je možda to bio najgori momenat za investiciju. Borbe koje smo vodili od prvog dana otvaranja nove lokacije da bismo opstali, naš su najveći uspeh u prethodne dve godine“, kaže on.

Upravljanje poslovanjem u tom periodu dodatno su otežavala stalna poskupljenja repromaterijala, energenata i drugih troškova. Promene cena, kao i šire ekonomske i geopolitičke okolnosti, unele su velike turbulencije i neizvesnost u poslovanje ugostitelja.

Libero Pizza je, kao i drugi ugostiteljski objekti, morala da koriguje cene, ali Bajić ističe da su nastojali da povećanja budu samo onolika koliko je neophodno da bi se zadržao kvalitet proizvoda.

„Da bismo zadržali kvalitet u vreme povećane inflacije, morali smo da pribegnemo nepopularnim merama i podigli smo cene, kao i svi. Međutim, dizali smo ih isključivo u meri u kojoj je bilo potrebno da nastavimo da nudimo ono na šta su naši kupci navikli“, objašnjava Bajić.

Troškovi poslovanja nisu jedini problem sa kojim se ugostitelji suočavaju. Bajić kao jedan od najvećih izazova danas izdvaja radnu snagu.

Prema njegovom iskustvu, sve je manje ljudi koji žele da rade u ugostiteljstvu, između ostalog zbog specifične prirode posla, rada vikendom i drugih zahteva koje ta delatnost nosi. Istovremeno, smatra da su se uslovi rada u ugostiteljstvu značajno poboljšali u odnosu na period kada je on počinjao da radi.

„Kada vratim film i setim se u kakvim se uslovima radilo pre 15 godina i kakvi su uslovi danas, razlika je zaista ogromna. To je veliki napredak za ovaj sektor“, kaže Bajić.

Uprkos tome, pronalaženje i zadržavanje zaposlenih ostaje važan deo poslovanja. Upravo ljude koji su prošli kroz Libero Pizzu navodi kao jedan od razloga zbog kojih je porodična picerija uspela da preraste u prepoznatljiv brend.

„Kada radite u istoj firmi i pod istim brendom punih deset godina, to možete samo kvalitetom. Jedino kvalitet ostaje i opstaje, a ljudi to prepoznaju“, ističe on.

Važnim smatra i poverenje koje se tokom godina gradi sa zaposlenima, dobavljačima, bankama i drugim partnerima. U takvom odnosu vidi jednu od osnova za rast prihoda i dugoročni opstanak na tržištu.

Konkurencija, međutim, postaje sve veća. Novi Sad ima oko 1.500 ugostiteljskih objekata, a tržište se neprestano menja – dok se jedni lokali zatvaraju, drugi se otvaraju.

Bajić smatra da oni  koji žele da rastu moraju da prate nove tehnologije i marketinške trendove i da ne prestaju da unapređuju način poslovanja.

Na pitanje na šta je najponosniji u svom dosadašnjem poslovanju, kaže da su to ljudi koji su učestvovali u razvijanju i stvaranju picerije.

„Najponosniji sam na ljude koji su bili i koji su trenutno deo našeg tima. Svako od njih je doprineo da od porodične picerije napravimo brend“, kaže on.

Posebno mesto u toj priči ima Marijana, koja je deo Libero Pizze već devet godina i danas je glavni pizza majstor.

„Slobodno mogu da kažem, i garantujem, da je u top pet majstora u Srbiji“, kaže Bajić.

Posle deset godina rada, dve lokacije i baze stalnih kupaca koja se kontinuirano širi, priča Libero Pizze je primer porodičnog posla koji je rast gradio postepeno – kvalitetom proizvoda, upornošću i timom koji je od porodične picerije napravio brend.

U nastavku pogledajte rangiranje 99 najuspešnijih mikro preduzeća u ovoj veoma brojnoj delatnosti. Podatke nam je ustupila bonitetna kuća CompanyWall: