Internet i telefon za socijalno ugrožene građane po povlašćenim cenama?

Pristup internetu i telefonskim uslugama trebalo bi da bude dostupan svim građanima, bez obzira na njihova primanja i mesto stanovanja, a posebno onima koji zbog lošeg materijalnog položaja ne mogu da priušte komercijalne pakete.

Zbog toga se u Srbiji razmatra uvođenje posebnih, socijalnih tarifa za širokopojasni internet i govorne usluge, uz mogućnost besplatnog prvog priključka za najugroženije kategorije stanovništva. RATEL je ovaj dokument objavio pod nazivom „Analiza usluga univerzalnog servisa u oblasti elektronskih komunikacija u funkciji obezbeđivanja pristupačnih cena za socijalno ugrožene korisnike“.

Cilj mera bi bio smanjenje digitalnog jaza i sprečavanje da nedostatak novca postane prepreka za korišćenje osnovnih komunikacionih usluga. U savremenom društvu internet više nije samo sredstvo za informisanje i zabavu, već neophodan preduslov za obrazovanje, zapošljavanje, obavljanje administrativnih poslova i učešće u ekonomskom i društvenom životu.

Koncept univerzalnog servisa, koji postoji od početka liberalizacije tržišta elektronskih komunikacija, vremenom je promenio fokus. Dok je ranije naglasak bio na dostupnosti tradicionalne fiksne telefonije, danas je prioritet obezbeđivanje pristupačnog širokopojasnog interneta, uz govorne komunikacione usluge. Ideja je da osnovne usluge budu dostupne svim građanima, bez obzira na to gde žive i kakav im je ekonomski položaj.

Međutim, nije dovoljno samo obezbediti tehničku mogućnost priključenja na mrežu. Jednako je važno da mesečne pretplate budu takve da ih građani mogu redovno plaćati. Upravo zbog toga analiza tržišta elektronskih komunikacija u Srbiji razmatra uvođenje posebnih tarifnih paketa za socijalno ugrožene potrošače.

Internet u Srbiji pristupačan ako košta manje od 2.528 dinara

Jedan od međunarodnih kriterijuma za procenu cenovne pristupačnosti interneta utvrdila je Komisija za širokopojasni pristup za održivi razvoj, koju su osnovali Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) i UNESCO. Prema ovom standardu, internet se smatra pristupačnim ukoliko njegova cena ne prelazi dva odsto prosečnog mesečnog bruto nacionalnog dohotka po stanovniku.

Primenjeno na Srbiju, na osnovu podataka za 2025. godinu, to znači da mesečna cena širokopojasnog interneta u okviru univerzalnog servisa ne bi trebalo da bude viša od 2.528 dinara sa PDV-om, i to za korisnike koji na svojoj lokaciji nemaju mogućnost da koriste odgovarajuću komercijalnu uslugu.

Evropska praksa, međutim, pokazuje da ne postoji jedinstven model određivanja pristupačnih cena. U Hrvatskoj je cena širokopojasnog interneta u okviru univerzalnog servisa određena na 29,21 evro mesečno, uz 100 gigabajta prenosa podataka. U Nemačkoj je prosečna cena u 2025. iznosila 36 evra, dok se u Italiji pristupačnom smatra mesečna pretplata od 18,8 evra.

U Holandiji je maksimalna mesečna pretplata određena na 11,57 evra, dok je u Portugalu pristup internetu za socijalno ugrožene kategorije dostupan za 6,15 evra mesečno. U Belgiji se socijalni paket nudi za 19 evra, a u Francuskoj pojedini operatori odobravaju značajne popuste korisnicima sa niskim primanjima i osobama sa invaliditetom.

Razlike među državama pokazuju da se pristupačnost ne može određivati samo poređenjem nominalnih cena. Na nju utiču životni standard, prosečna primanja, troškovi života i kupovna moć stanovništva, zbog čega je neophodno uzeti u obzir specifičnosti domaćeg tržišta.

Ko bi u Srbiji mogao da koristi socijalne tarife?

Posebne pogodnosti bile bi namenjene kategorijama stanovništva koje se prema važećim propisima smatraju socijalno ugroženim potrošačima. Među njima su korisnici novčane socijalne pomoći, dodatka za pomoć i negu drugog lica, kao i oni koji ostvaruju novčanu naknadu za tuđu negu preko sistema penzijskog i invalidskog osiguranja.

Pravo bi imali i penzioneri koji žive sami i čija primanja ne prelaze najniži iznos penzije utvrđen u osiguranju zaposlenih, pružaoci usluge porodičnog smeštaja, kao i korisnici dečijeg dodatka.

Prema analizi, trenutno ne postoje posebni oblici javne pomoći za elektronske komunikacione usluge namenjeni ovim kategorijama stanovništva, dok se postojeće komercijalne ponude operatora ne mogu smatrati dovoljno pristupačnim za njih.

Zbog toga se predlaže drugačiji način obračuna socijalne tarife. Umesto da se kao polazište koristi prosečan prihod stanovništva, cena bi se određivala na osnovu praga rizika od siromaštva. Konkretno, predviđeno je da mesečna naknada iznosi najviše dva odsto tog praga.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prag rizika od siromaštva u Srbiji za 2025. godinu iznosio je 45.674 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo. Reč je o prihodu ispod kojeg se pojedinac smatra izloženim riziku od siromaštva.

Primena ovog pokazatelja trebalo bi da omogući da visina socijalne tarife bude prilagođena stvarnim finansijskim mogućnostima građana kojima je pomoć najpotrebnija.

Paket bi obuhvatao 100 GB interneta i 150 minuta razgovora

Predloženi socijalni tarifni paket ne bi se odnosio samo na internet, već bi objedinjavao širokopojasni pristup i govornu komunikacionu uslugu. Prema modelu iz analize, mesečna pretplata obuhvatala bi 100 gigabajta internet saobraćaja i 150 minuta razgovora u nacionalnom telefonskom saobraćaju.

Pozivi prema hitnim službama ne bi se uračunavali u predviđeni limit.

Korisnici, međutim, ne bi bili obavezni da uzimaju kompletan paket ukoliko im je potrebna samo jedna usluga. U slučaju da se odluče isključivo za govornu komunikaciju, mesečna pretplata ne bi smela da bude viša od 70 odsto cene kompletnog paketa univerzalnog servisa.

Posebna pažnja posvećena je i početnim troškovima priključenja, koji za domaćinstva sa niskim primanjima mogu predstavljati dodatnu prepreku. Zato se predlaže da prvi priključak za korišćenje usluga univerzalnog servisa za socijalno ugrožene potrošače bude potpuno besplatan.

Obaveza ponude ovakvih tarifnih opcija trebalo bi da se odnosi na sve privredne subjekte registrovane kod regulatora za pružanje usluga širokopojasnog pristupa internetu i javne govorne usluge na fiksnoj lokaciji. Na taj način bi se obezbedilo da socijalno ugroženi građani imaju mogućnost da koriste osnovne komunikacione usluge po cenama prilagođenim njihovim finansijskim mogućnostima.