Janjić: Pregovori moraju imati win-win rešenje

Mogu da kažem da je dugo pripremano, da su mnoge stvari u međuvremenu usaglašene i razrešene u tom trouglu, ali da se on, kao što je rečeno javno, barem od američke strane, a sad je i (ruski predsednik Vladimir) Putin potvrdio, tiče i šireg regiona. Dakle, donekle i nas. Vrsta sukoba je takva da on ne može da se reši tako da je neko pobedio, pa i to primirje mora biti win-win. Svako je nešto dobio ili može tako da predstavi svojoj javnosti, rekao je za Biznis.rs Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose povodom predstojećih trostranih mirovnih pregovora SAD, Rusije i Ukrajine.

“Nijedna kriza ne može da se zadrži samo na Ukrajinu i Rusiju. Sve vreme je bilo i paralelnih razgovora, dvojnih, Amerike i Rusije oko toga. Nas se tiče jer smo se umešali na obe strane, sa raznim efektima. I drugo, tiče nas se zbog podele energetskih koridora. Energija je tačka u toj igri, što naša Vlada nije razumela, a nije imala hrabrosti da obavi nacionalizaciju NIS-a i da otkrije svoje mesto. To je bila poslednja šansa bivše vlasti da bude barem informisana, ali ona nije bila informisana”, ocenio je Janjić.

Prema njegovim rečima, u Ukrajini će biti četiri, pet regiona čiji će status ostati otvoren, što je “četiri – pet Kosova” na ukrajinskoij teritoriji. Janjić ističe da je to realnost koja pokazuje da je ruska politika bila dalekovida, jer je Moskva s jedne strane podržavala vlast u Srbiji, a sa druge je koristila takozvani poseban slučaj Kosova kao presedan.

“Kosovo postaje presedan. Više nije poseban slučaj kako su govorili Amerikanci i Britanci. Evo, to je ono što ja u ovom momentu vidim i znam”, istakao je naš sagovornik. (Presedan je u anglosaksonskom pravu ranija sudska odluka koja služi kao pravni osnov za sudove u kasnijim, sličnim predmetima, dok je Kosovo bilo proglašeno “posebnim slučajem”).

Trostrani pregovori Rusije, SAD i Ukrajine o ukrajinskom uređenju zakazani su za 10. i 11. novembar u Abu Dabiju, a glavna tema su bezbednosne garancije, kako za Ukrajinu, tako i za Rusiju. Evropske zemlje poslaće visoke zvaničnike na pregovore u UAE, preneo je Financial Times pozivajući se na upućene zvaničnike.

Biće to savetnici za nacionalnu bezbednost evropske trojke (Francuske, Nemačke i Velike Britanije) i šefovi kabineta predsednika Evropske komisije i generalnog sekretara NATO-a, koji bi učestvovali „u pojedinim fazama pregovora“.

Evropljani su odlučili da pošalju predstavnike jer su američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) i njegov zet Džared Kušner (Jared Kushner) izjavili da deo sporazuma može biti i šira bezbednosna arhitektura Evrope. Evropski zvaničnici treba da spreče Rusiju da skup iskoristi za nametanje zahteva u tom pitanju. Moskva je ranije insistirala na pravu da odobrava vežbe NATO-a i razmeštanje pojedinih sistema naoružanja u Istočnoj Evropi, što evropske prestonice, prema  vide kao povratak sferama uticaja iz doba hladnog rata.

“Dakle, Evropska unija je problem Ukrajine definisala kao svoj, jer je Ukrajina tek kandidat za članstvo. Napredovanjem tog procesa sigurno da će i stabilizacijom Evropske unije ona biti važnija, ali sada EU formalno nije za stolom, što je mislim i dobro za pojedine evropske vlade. Evropska unija je tu obezbeđena preko prijema, programa rasta, sad sve da nabrajamo njene instrumente, a problem s njenim instrumentima je što su oni relativno spori, ali su efikasni kad se realizuju. A Ukrajina jeste njen prioritet. Ukrajina jeste granica sa Evroazijom, ne samo sa Rusijom. Granica u slučaju sukoba, ali i nova linija za pregovaranje u slučaju razvoja jedinstvenog tržišta”, ocenio je Janjić.

U Evropi tvrde da svaki razgovor o bezbednosti na kontinentu treba da počne tek posle mirovnih pregovora sa Ukrajinom, a trenutno su prioritet garancije bezbednosti za Kijev i posleratna obnova zemlje. Kušner je ranije rekao da su SAD vodile „produktivne i sadržajne“ razgovore sa Ukrajinom, NATO savezom i evropskim partnerima o garancijama za Kijev i evropskoj bezbednosti, kao i da sa Ukrajinom i Rusijom rade na „ozbiljnim predlozima“ koji treba da trostrane pregovore učine „maksimalno sadržajnim i produktivnim“.

“Reč je o razgovorima o primirju. Siguran sam, kada se primirje uspostavi, da će se promeniti situacija, da će se Amerika zadovoljiti tim punktom uticaja koji ima, pre svega, preko Poljske. Poljska raste u novu regionalnu silu, kao i Rumunija, posle ovih pregovora. Time se malo smiruju ambicije Italije, Nemačke i Francuske da dominiraju Evropom i mislim da će to primirje doprineti stabilizaciji Evrope i pametnijem određivanju njenih prioriteta”, zaključio je Janjić.

Rusku delegaciju na pregovorima predvodiće pomoćnik ruskog predsednika Vladimir Medinski, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. On je dodao da će u njoj biti predstavnici različitih resora, među njima i Ministarstva spoljnih poslova. Ukrajinsku delegaciju predvodiće Rustem Umerov, rukovodilac spoljne obaveštajne službe Ukrajine.

Šef kabineta ukrajinskog predsednika Kiril Budanov, koga je Rusija uvrstila na spisak terorista i ekstremista, učestvovaće u pregovorima.