EU traži pregovarača za direktne razgovore sa Putinom o Ukrajini

U evropskim vladama jača uverenje da bi Evropska unija uskoro morala da odredi predstavnika koji bi direktno pregovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o mirovnom sporazumu za Ukrajinu. Međutim, evropski lideri još nisu saglasni oko toga ko bi trebalo da preuzme tu ulogu. Pitanje je postalo hitnije nakon što je specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof (Steve Witkoff) otputovao u Rusiju kako bi Putinu ponudio mogućnost trojnog samita sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Donald Trump) i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, u pokušaju da se postigne prekid vatre.

Češki predsednik Petr Pavel izjavio je u utorak da Putin ne priznaje Evropsku uniju kao autoritet sa kojim želi da razgovara. Prema njegovim rečima, ruski predsednik ne želi da razgovara sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen (Ursula von der Leyen), šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas (Kaja Kallas), a prekinuo je komunikaciju i sa drugim evropskim liderima, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), prenosi Politico.

Rasprava je dobila na značaju i zbog zabrinutosti evropskih zemalja da bi Tramp mogao da postigne dogovor sa Putinom bez njihovog učešća, zanemarujući interese Ukrajine i njenih evropskih saveznika. Trampovi razgovori sa ruskim predsednikom izazvali su nezadovoljstvo u Kijevu i evropskim prestonicama, posebno zbog utiska da je američki predsednik sve spremniji da prihvati ruske stavove u ratu koji traje gotovo pet godina. U Briselu se zato ponovo razmatra potreba da Evropa uspostavi neposredan kanal komunikacije sa Kremljom, kako bi zaštitila sopstvene interese i sprečila nametanje nepovoljnog mirovnog sporazuma Ukrajini.

Jedan evropski diplomata upozorio je da pregovori sa Putinom i Trampom neće moći da se vode isključivo prema uobičajenim procedurama EU.

Prema njegovim rečima, Evropa ne može da dođe za pregovarački sto sa dvoje ili troje ljudi koji bi istovremeno govorili u njeno ime. Izbor predstavnika trebalo bi da zavisi od toga ko može najviše da doprinese pregovorima, a ne od borbe za uticaj među evropskim političarima. Time se otvara pitanje da li bi EU trebalo da nastupi preko jednog zajedničkog predstavnika ili da u proces uključi više svojih institucija.

Među kandidatima koji se izdvajaju nalazi se finski predsednik Aleksander Stub (Alexander Stubb). Njegove prednosti su dobri odnosi sa Trampom, kao i dugogodišnje finsko iskustvo u odnosima sa Rusijom. Dve zemlje dele granicu dugu oko 1.300 kilometara i imaju istoriju međusobnih ratova, zbog čega Finska posebnu pažnju posvećuje pitanjima bezbednosti i odnosima sa Moskvom. Jedan diplomata EU ocenio je da finsko poznavanje Rusije i tradicionalni dijalog sa njom čine Stuba zanimljivim kandidatom za evropskog izaslanika.

Drugi diplomata EU naveo je da je Stub za sada jedini koji je pokazao spremnost da preuzme vodeću političku ulogu u ovom procesu i da bi mogao da predstavlja Evropu na budućem mirovnom samitu.

Stub je u utorak boravio u Norveškoj, gde se sastao sa Zelenskim i Vitkofom u okviru razgovora koji su prethodili poseti američkog izaslanika Rusiji. Sastanku je prisustvovao i Bjern Zajbert (Bjoern Seibert), glavni saradnik Ursule fon der Lajen, koji učestvuje u razgovorima savetnika za nacionalnu bezbednost u okviru Koalicije voljnih (Francuska, Nemačka i Velika Britanija), grupe zemalja koje podržavaju Ukrajinu.

Međutim, pojedine evropske diplomate smatraju da bi u pregovorima trebalo neposredno da učestvuju institucije EU, a ne samo grupa najvećih evropskih država poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije.

Jedan od njih istakao je da bi i Zajbert, koji radi za Fon der Lajen, i Pedro Lurti (Pedro Lourtie), glavni saradnik predsednika Evropskog saveta Antonija Košte (Antonio Costa), trebalo da budu uključeni u pripremne razgovore. Takođe je naglasio da države članice moraju redovno da dobijaju informacije o toku pregovora kako bi EU mogla da nastupa sa zajedničkim stavom.

Prema navodima jednog drugog diplomate, evropski lideri su na prošlonedeljnom samitu u Briselu pitali Koštu da li bi trebalo da razgovara sa Putinom. Košta je, međutim, odgovorio da za sada ne namerava da stupi u kontakt sa ruskim predsednikom. Taj diplomata smatra da bi Košta ipak trebalo da započne razgovore sa Moskvom ako EU želi da utiče na mirovni proces. On ga vidi kao pogodnijeg posrednika od Fon der Lajen i Kalas, za koje smatra da su previše jasno svrstane uz Ukrajinu da bi na najvišem političkom nivou mogle da nastupe kao nepristrasni posrednici. Posebno je ukazao na oštre kritike koje je Kalas upućivala Trampu, ocenjujući da Košta ostavlja utisak neutralnijeg pregovarača.

Evropska komisija, međutim, insistira na tome da je EU već uključena u mirovne napore, navodeći prisustvo Zajberta na sastanku u Oslu. Portparolka EK Paula Pinjo (Paula Pinho) izjavila je u sredu da je cilj razgovora bio da se proceni da li postoje uslovi za prelazak na trojne ili šire pregovore, u kojima bi za istim stolom učestvovali Ukrajina i Rusija.

Ona je navela da su teme razgovora obuhvatile teritorijalna pitanja, bezbednost i posleratni prosperitet Ukrajine, dodajući da se očekuje da Vitkof nakon susreta sa Putinom obavesti Kijev i evropske partnere o rezultatima razgovora. Pinjo je naglasila da je za EU važno da bude prisutna za pregovaračkim stolom, iznese svoje stavove i učestvuje u naporima za okončanje rata.

Susret Putina i Vitkofa u sredu u Sankt Peterburgu trajao je oko tri sata. Prema rečima pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova, razgovor je bio „sadržajan i otvoren“. Očekivalo se da učestvuje i drugi američki pregovarač Džared Kušner, ali on nije mogao da doputuje iz zdravstvenih razloga. Ipak, uspostavljena je video-veza sa njim, pa je imao priliku da iznese svoje procene i stavove.

“Ovo je, istakao bih, već deveti kontakt našeg predsednika sa američkim predstavnicima, što predstavlja korisnu dopunu redovnim telefonskim razgovorima predsednika Rusije i SAD“, rekao je Ušakov, prenosi Interfax.

„Amerikanci su primetili određene nijanse u ponašanju evropskih lidera koji su, između ostalih, bili prisutni na tom skupu, kao i predstavnika drugih organizacija, poput Evropske komisije i NATO-a. O tome su nas obavestili, ali nas te nijanse, da tako kažem, ne zadovoljavaju u potpunosti“, rekao je on. Prema rečima pomoćnika ruskog predsednika, Vladimir Putin i Stiv Vitkof konkretno su razgovarali o obnovi trojnih pregovora u formatu Rusija–SAD–Ukrajina.

Putin je ranije izjavio da je spreman da pregovara sa evropskim zemljama. Istovremeno je tvrdio da Evropa nema mirovnu agendu i da podržava nastavak rata. Kao poželjnog predstavnika evropske strane, Moskva je navela bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera (Gerhard Schröder).

Ušakov je podsetio da je planirani nastavak pregovora neposredno nakon izbora za Državnu dumu u septembru, kako je naveo, osujetila sama ukrajinska vlast, izvođenjem izuzetno masovnih napada na Moskvu, druge gradove, biračka mesta i neposredno na članove izbornih komisija, od kojih su neki poginuli.

Predstavnik Kremlja dodao je da je situacija ponovo analizirana, između ostalog i uzimajući u obzir poruke koje je ruska strana dobila od Amerikanaca.

Putin je saopštio da je Moskva spremna da obnovi trojne pregovore Rusije, SAD i Ukrajine u drugoj dekadi novembra. Prema rečima Ušakova, glavna tema razgovora trebalo bi da bude uspostavljanje sistema bezbednosti za Rusiju i Ukrajinu nakon završetka sukoba. Vitkof je ocenio  da će Tramp sa velikim zadovoljstvom dočekati takvu odluku.

Novi krug trojnih pregovora mogao bi ponovo da bude održan u Abu Dabiju. „Orijentišemo se na Abu Dabi. Postojao je dogovor da to bude negde sredinom novembra, verovatno u drugoj dekadi novembra“, rekao je Ušakov. On nije isključio mogućnost da u ruskoj delegaciji ponovo bude Putinov pomoćnik Vladimir Medinski.

„To je, u suštini, ekspertski nivo, kao i ranije, vojni predstavnici i predsednikov pomoćnik Medinski“, rekao je Ušakov u programu Prvog kanala ruske televizije.