Nije iznenađenje da Tramp pravi dogovor sa Rusijom preko leđa Ukrajine i Evrope

Visoke cene goriva i predstojeći izbori u Sjedinjenim Američkim Državama navele su predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) da posegne za dogovorom sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom o izvozu ruskog dizela, i to u momentu dok se Evropska unija priprema za još strože sankcije protiv zvanične Moskve.

Odluka Brisela ide u pravcu dodatnih mera usmerenih na ruske prihode od nafte i odbacivanju Trampove tvrdnje da je obezbedio energetsko primirje između Rusije i Ukrajine.

Spor otkriva sve dublji jaz oko toga kako zapadni saveznici nameravaju da privole Moskvu da pristane na pregovore. Tramp želi da spusti cene goriva u SAD tako što će više ruskog dizela dospeti na svetsko tržište, dok Evropljani smatraju da je ograničavanje energetskih prihoda Kremlja ključno za okončanje rata.

Dogovor Trampa i Putina, u međuvremenu, odnosi se na momentalne isporuke ruskog dizela u količini od 300.000 tona američkom i svetskom tržištu, dodatnih 500.000 tona u novembru i milion tona odmah nakon toga. Potom, Rusija će naknadno izvesti još tri miliona tona dizel goriva u kratkom roku.

Evropski i ukrajinski zvaničnici sumnjaju da će dodatnih 4,8 miliona tona ruskog dizela u narednim mesecima bitno uticati na cene, jer ta količina odgovara tek oko deset dana američke potražnje, a strahuju da deo ruskih prihoda koji finansira rat ostaje netaknut.

Politički i ekonomski analitičar Aleksandar Đokić za Biznis.rs kaže da je u pogledu dogovora Trampa i Putina iznenađenje to što je američki predsednik potpisao zakon o ruskim sankcijama proteklog meseca, odnosno podržao je nedvosmisleno većinsku odluku američkog establišmenta po tom pitanju.

“Nije iznenađujuće da Tramp želi da napravi dogovor sa Rusijom preko leđa Ukrajine i Evrope, budući da to nastoji da uradi sve vreme. Tu je američki establišment veoma bitan, jer Tramp zapravo ne može da ostvari svoje namere do kraja budući da za to nema podršku Kongresa. Pritom su izbori za Kongres veoma blizu i samo će pogoršati situaciju za Trampa”, smatra Đokić.

Prema njegovoj oceni, Evropa ostaje uz Ukrajinu i to je za opšte stanje najbitnije.

“Evropa nema drugog izbora jer bi pobednička Rusija predstavljala još veću opasnost nego ona koju zadržava Ukrajina”.

Povodom u poslednje vreme učestalih ukrajinskih napada na rafinerijske kapacitete u Rusiji, Đokić kaže da ukrajinske operacije protiv ruskog energetskog sektora stvaraju najviše problema Rusiji, a ne svetskom tržištu.

„Ne postoji kredibilni ekspert u sferi energetike koji bi tvrdio da ukrajinske operacije značajnije utiču na svetske cene energenata od Trampovog rata u Iranu. To je jedan od razloga zašto je Tramp pred izbore krenuo da za aktuelno loše stanje u SAD krivi Ukrajinu. Ako to ne bi uradio, krivica bi pala na njega. Ne treba tu mešati procene interesa kapitala”, smatra sagovornik.

Američki predsednik ovih dana je otišao i korak dalje, pa je njegova administracija predložila Evropi da ponovo počne da kupuje veće količine ruskog gasa, a plan navodno obuhvata i to da Ukrajina ponovo aktivira gasovod kojim je ovaj energent ranije tekao ka Evropi.

Evropski zvaničnici su na ovu ideju reagovali veoma negativno jer bi to poništilo višegodišnje napore Evropske unije da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa, koje su podržale i SAD.

Aleksandar Đokić smatra da Evropa neće menjati svoju politiku, osim u slučaju pobede radikalne desnice u jednoj od dve ključne evropske države – Francuske i Nemačke, mada bi čak i u tom slučaju bilo sporova i kočenja promena sa svih strana.

“Evropa i danas kupuje ruski tečni gas, iako je znatno smanjila zavisnost od ruskih energenata. Jedan od alternativnih izvora upravo je američki tečni gas i američke kompanije itekako profitiraju od tog iznuđenog zaokreta. Treba podvući da bi Evropa drage volje trgovala sa Rusijom, kada ova ne bi vodila ekspanzionističku politiku. Rusija u tom odnosu ne ostavlja drugog izbora, ne Evropa”, ocenjuje Đokić.

Ukoliko bi se poslednja američka odluka o uvozu dizela iz Rusije stavila u kontekst domaće Naftne industrije Srbije, nameće se pitanje zašto je ta kompanija i dalje sankcionisana od strane SAD pod izgovorom da se na taj način sprečava finansiranje rata sa ruske strane.

Đokić kaže da je NIS deo velike slagalice u američko-ruskim odnosima u sferi energetike.

“Ukoliko SAD žele da primene energetske sankcije protiv Rusije, za šta je potrebna politička volja Trampa, NIS je ili prodat, preuzet ili se gasi. Dok ta volja izostaje, ništa se ne menja”, smatra on.