Srbija ima rezerve goriva za 51 dan, a zakonski minimum je 90 dana

Srbija trenutno raspolaže najvećim rezervama goriva u regionu koje pokrivaju 51 dan neto uvoza, pokazuju podaci Sekretarijata Energetske zajednice.

Podaci koji će biti detaljno publikovani sledeće nedelje u posebnom izveštaju, a u koje je Biznis.rs imao uvid, pokazuju da nijedno od osam regionalnih tržišta ne raspolaže minimalnim neophodnim propisanim rezervama od 90 dana, ali je Srbija u tom pogledu najbolje snabdevena.

Sledi Severna Makedonija koja ima zalihe za 45 dana i Crna Gora sa rezervama koje iznose nešto manje od 40 odsto obaveznih reezervi.

Moldavija, Albanija i Bosna i Hercegovina zasada nemaju strateške rezerve goriva, ali su na putu da ih oforme jer su ispunili veći deo zakonskih preduslova za to, dok Gruzija i Kosovo* niti imaju zaliha niti su uspele da usvoje relevantne zakone.

Sekretarijat Energetske zajednice ocenjuje da je gorivo nastavilo da teče u Energetskoj zajednici tokom onoga što postaje najoštriji šok u snabdevanju naftom u više od pola veka nakon početka rata na Bliskom istoku, ali po visokoj ceni i uz niske rezerve.

Prema Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice, ugovorne strane su dužne da formiraju vanredne rezerve nafte i imaju spremne planove za vanredne situacije, u skladu sa Direktivom EU o naftnim rezervama. Ispunjavanje te obaveze ih istovremeno uvodi u isti okvir naftne sigurnosti kao i EU i daje njihovim sopstvenim energetskim sistemima stabilnost da nastave sa funkcionisanjem u krizi.

Region je odgovorio na nekoliko frontova. Moldavija je usvojila zakon o skladištenju rezervi u junu 2026. godine, nacrt zakona Albanije stigao je u parlament 2026. godine, Severna Makedonija je usvojila finansirani akcioni plan za period 2026-2030. u junu 2026. godine, a Crna Gora je usvojila svoj krizni plan u maju.

Sistemi snabdevanja su se takođe brzo promenili. Na primer, naftovod Solun-Skoplje VARDAX ponovo je pokrenut u martu 2026. godine.

Ugovorne strane uglavnom napreduju i u planiranju vanrednih situacija i u skladištenju rezervi, iako nijedna od ovde obuhvaćenih još uvek ne drži pune 90-dnevne rezerve, ocenjuje Sekretarijat Energetske zajednice.

Generalni pregled situacije u regionu pokazuje da je tokom istorijskog šoka, nastalog na tržištu zbog ratnih sukoba na Bliskom istoku, gorivo nastavilo da stiže tokom 2026. godine.

Uvoznici u Gruziji i Bosni i Hercegovini promenili su dobavljače i rute. Čak i u Moldaviji, gde je na benzinskim pumpama nakratko ponestalo goriva u martu, aprilu i julu ove godine, uslovi snabdevanja su se kasnije stabilizovali nakon što su vlasti krajem jula uvele koordinisani paket preventivnih mera.

Međutim, komercijalne rezerve su niske. U martu su gruzijski uvoznici prijavili rezerve za samo jednu do dve nedelje, dok je Moldavija krajem 2025. imala dizela za 13 dana. Ovi niski nivoi su hitan podsetnik zašto su vanredne rezerve važne: komercijalne zalihe održavaju tržište u svakodnevnom radu, ali se brzo troše u slučaju poremećaja, navodi Energetska zajednica.

Sa druge strane, potražnja raste, što povećava cenu bilo kakve nestašice.

Isporuke naftnih derivata porasle su za 31 odsto u Gruziji u periodu od 2021. do 2025. godine, na Kosovu* za 24 odsto, dok je potrošnja u Crnoj Gori porasla za petinu. Mlazno gorivo je najbrže raslo u prethodnih pet godina – za 269 odsto u Crnoj Gori i 152 odsto u Gruziji, dok se u Moldaviji više nego udvostručilo.

Takođe, tržišta regiona su međusobno povezana, što koordinisani odgovor čini logičnim. U 2024. godini Srbija je obezbeđivala oko 15 odsto uvoza naftnih derivata u Bosnu i Hercegovinu. Procenjuje se da je Albanija obezbedila 50-60 odsto goriva za Kosovo* tokom poremećaja 2026. godine, a Severna Makedonija je ponovo izvezla oko 330 kt na susedna tržišta u 2024.

Novim vezama se to dopunjuje. Naftovod Solun-Skoplje VARDAX ponovo je pokrenut u martu 2026. godine nakon 13 godina, a planirani naftovod za sirovu naftu Mađarska-Srbija, čiji je ugovor o izgradnji dodeljen 2026. godine, dodao bi još jednu rutu za uvoz sirove nafte u Srbiju, potencijalno menjajući ravnotežu između postojećih koridora snabdevanja. Kada tržišta dele dobavljače, luke i naftovode, poremećaj na jednom oseća se i na ostalima.

Sekretarijat Energetske zajednice ističe da se sistemi za vanredne situacije koriste i grade. Tokom šoka 2026. godine, Srbija je odobrila stavljanje na raspolaganje dizela iz državnih rezervi i, kada je nizak vodostaj Dunava smanjio uvoz u julu 2026, dozvolila kompanijama da koriste svoje obavezne operativne rezerve.

Severna Makedonija je stavila na raspolaganje obavezne rezerve mazuta za proizvodnju električne energije u decembru 2024. i decembru 2025. Crna Gora je u maju 2026. usvojila krizni plan koji utvrđuje kada i kako njene rezerve mogu da se koriste. To su dva elementa koja Direktiva o naftnim rezervama zahteva: rezerve i dogovorene procedure za njihovo korišćenje.

Još jedan od zaključaka koji se nameće je da su klimatske promene postale rizik za naftnu sigurnost.

Nizak vodostaj Dunava u julu 2026. pogodio je dve zemlje istovremeno. Uvoz goriva brodovima u Srbiju pao je na 30-40 odsto od normalnog nivoa.

Istovremeno, moldavski baržni tereti pali su sa 2.000-2.500 tona na oko 900. U Bosni i Hercegovini, štetu od poplava pretrpeo je železnički teretni saobraćaj iz luke Ploče koji je bio u prekidu oko četiri meseca, od oktobra 2024. do 31. januara 2025. godine.