Ako nafta pređe 120 dolara po barelu, svet će ući u zonu panike

Svetsko tržište nafte prošlo je kroz tektonski poremećaj tokom 2026. godine, a ono što je započelo kao faza rekordnih zaliha krajem prošle godine u svega nekoliko meseci pretvorilo se u napetu trku za svakim barelom.

Spoj vojnih sukoba na Bliskom istoku, napada dronovima na rusku preradu i strukturalnih promena u američkoj spoljnoj politici, u punoj meri je ogolio ranjivost Evrope i Azije, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs Ian Mur (Ian Moore), direktor za tržišta u Oil Market Journal, specijalizovanoj agenciji za praćenje i analizu tržišta nafte sa sedištem u Velikoj Britaniji.

Mur ističe da su svetske zalihe iz prethodne godine spasile globalnu ekonomiju u prvoj polovini ove, ali i upozorava da se finansijske i energetske rezerve sada ubrzano prazne.

“Kada se posmatra kraj 2025. godine, slika je bila izuzetno povoljna za kupce. Tržište je bilo preplavljeno naftom, a globalna ponuda premašivala je potražnju za čak 3,5 miliona barela dnevno. Sirova nafta tipa Brent prodavala se u proseku po umerenih 63 dolara po barelu, dok su komercijalne zalihe u zemljama OECD iznosile stabilnih 2,6 milijardi barela, što je bilo na nivou desetogodišnjeg proseka”, objašnjava sagovornik.

Međutim, prekretnica nastupa 20. februara ove godine sa izbijanjem američko-iranskog sukoba, a tržište se u trenutku steglo usled straha od prekida bliskoistočnih izvoznih ruta.

Iz plusa u deficit

Samo četiri meseca kasnije ponuda i potražnja potpuno su promenile predznak, pa je umesto viška usledio deficit od četiri miliona barela dnevno. Za svega šest meseci zalihe OECD pale su za 200 miliona barela, a Ian Mur podseća da su i sami čelnici naftnih giganata, poput kompanije Saudi Aramco, javno upozorili da su globalne rezerve postale zastrašujuće niske.

“Ne verujem da prosečan Evropljanin u potpunosti razume slabost naše situacije sa snabdevanjem u Evropi. U Ujedinjenom Kraljevstvu naša ravnoteža ponude i potražnje pala je sa 84 odsto u 2010. godini, što znači da na svakih 100 miliona barela potrošene nafte proizvedemo 84 miliona barela, na 50 odsto u 2024. godini. Ako se fokusiramo na Balkan, vidimo da sa izuzetkom Rumunije sve ostale zemlje imaju deficit ponude i potražnje koji je gori od evropskog proseka od 22 odsto, odnosno na svakih 100 miliona barela ekvivalenta nafte i gasa potrošenih u Evropi, samo 22 miliona se proizvede lokalno”, navodi Mur.

Uzroci ove eskalacije leže u spletu nekoliko geopolitičkih događaja. Uspešna akcija Sjedinjenih Američkih Država u Venecueli početkom godine stvorila je lažno samopouzdanje da se sličan scenario može lako preslikati na Iran. Istovremeno, Ukrajina je značajno intenzivirala i proširila napade dronovima na rusku naftnu infrastrukturu, kaže on.

Druga faza rata u Ukrajini pokazala se znatno pogubnijom po globalne tokove derivata nego sam početak sukoba 2022. godine. Ukrajinske snage pogodile su 28 ruskih rafinerija sa ukupnim kapacitetom od 5,9 miliona barela dnevno.

„Praktično je napadnuta svaka veća rafinerija zapadno od Urala, što je ruski izvoz naftnih derivata srozalo sa 2,5 miliona barela dnevno sa početka 2025. godine na svega milion barela u avgustu 2026„, objašnjava Mur.

Sa druge strane, izbijanjem iranskog sukoba sa tržišta je zbrisano 21 milion barela dnevno sirove nafte i derivata koji su prolazili kroz taj region. Blokirano je 20 odsto globalne ponude tečnog prirodnog gasa i čak 80 odsto izvoza avio-kerozina iz regiona.

Kako navodi Mur, pozivajući se na podatke agencije Platts, 178 rafinerija na Bliskom istoku i ukupno 246 rafinerija širom sveta pogođeno je u nekom obliku, što čini više od 52 odsto svetskih kapaciteta za preradu.

Procenjuje se da je oko 12 miliona barela dnevno globalnih rafinerijskih kapaciteta trenutno van stroja, što je pet do sedam miliona barela iznad sezonskog proseka. To je direktno smanjilo izvoz naftnih derivata sa Bliskog istoka sa osam na svega tri miliona barela dnevno, dok je Evropa izgubila 37 odsto uvoza avio-goriva i 10 odsto uvoza dizela.

Nova spoljna politika SAD

Mur naglašava da se u pozadini ovih dešavanja odvija i strukturna promena u spoljnoj politici Vašingtona, koja ima direktne posledice po evropsku energetsku bezbednost. Od Drugog svetskog rata Amerika je imala tri stuba spoljne politike: ekonomski rast, obuzdavanje komunizma i očuvanje pomorskih trgovačkih puteva otvorenim. Ali nakon decenija ratova u Iraku i Avganistanu, američko biračko telo više nema apetit za vojne intervencije u dalekim regionima.

Zahvaljujući procvatu proizvodnje iz škriljaca, odnos proizvodnje i potrošnje nafte u SAD skočio je sa 50 odsto u 2010. godini na 115 odsto u 2024.

Amerika je postala potpuno energetski nezavisna i više nema direktan interes da deluje kao čuvar pomorskih puteva na Bliskom istoku, naročito ako od toga koristi ima Kina. Dok je Amerika zaštićena, Evropa i Azija ostaju ogoljene i zavisne od skupog uvoza.

Odgovor na pitanje kako je svet uopšte preživeo prvih šest meseci krize bez potpunog kolapsa leži u logici finansijske štednje.

Prošla godina izobilja omogućila je akumulaciju rezervi, pa su komercijalna skladišta poslužila kao štedni račun sa kog se povlačila nafta. Takođe, SAD su odigrale ključnu ulogu puštanjem u promet ogromnih količina sirovine iz svojih Strateških naftnih rezervi.

“Međutim, logika štedne knjižice je neumoljiva, jer zalihe u jednom trenutku nestanu. U ključnom skladišnom čvorištu Fudžaira, smeštenom tik izvan Ormuskog moreuza, zalihe su pale na 49 odsto ispod sezonskog proseka. U evropskom centru koji obuhvata skladišta Amsterdama, Roterdama i Antverpena, zalihe su 24 odsto ispod petogodišnjeg proseka jer nafta iz Persijskog zaliva već pola godine praktično ne stiže do Evrope. Zalihe avio-kerozina u tom evropskom čvorištu nalaze se na čak 50 odsto ispod normale”, upozorava Mur.

Manjak uvek podiže cenu

Tržišna logika nalaže da tamo gde nastane manjak cena mora naglo da skoči kako bi privukla robu. Ian Mur objašnjava da se ova kriza ne odvija linearno, već kroz talase koji sele pritisak sa derivata na derivat i sa regiona na region.

Prvi skok u martu bio je vođen kerozinom i avio-gorivom u Aziji usled straha od kolapsa letnje letačke sezone. Drugi talas predvođen je dizelom u Americi. Zalihe na istočnoj obali SAD pale su na 30 odsto ispod proseka, pa je zavladala zabrinutost hoće li biti dovoljno goriva za američku žetvu i predstojeću zimu. Zbog toga je cena dizela skočila za neverovatnih 625 dolara po toni, odnosno za 150 odsto od početka sukoba, dok je sama sirova nafta Brent porasla za 75 odsto, što je oko 28 dolara po barelu.

Treći skok cena očekuje se u proleće sledeće godine, kada pažnja tržišta ponovo pređe na benzin i novu letnju sezonu vožnje, odnosno period sa najvećom potrošnjom.

Uprkos tome što je ovogodišnja sezona intenzivnih letnjih putovanja završena, cena fjučersa na benzin na berzama drži se na neobično visokom nivou jer su zalihe u skladištima Zapadne Evrope 20 odsto ispod proseka, kaže sagovornik.

Kada je reč o daljem kretanju cena, zvanični podaci američke vlade predviđaju da će pokrivenost potražnje zalihama u zemljama OECD u četvrtom kvartalu 2026. i prvom kvartalu 2027. godine iznositi svega 57 dana.

Istorijski gledano, u poslednjih 15 do 20 godina, kad god bi pokrivenost pala na taj nivo, cena nafte Brent bila je iznad 100 dolara po barelu. Ian Mur navodi da to nagoveštava da će se trocifrena cena nafte zadržati najmanje narednih šest meseci.

Kritična granica je 120 dolara za barel

Kritična cena koju svetska privreda može da podnese pre ozbiljnijih potresa ima jasnu granicu. Tržište i privreda mogu da funkcionišu sa naftom od 100 do 110 dolara po barelu. Slična situacija zabeležena je nakon pada Gadafija u Libiji, kada je cena četiri godine u proseku bila na tom nivou i svet je opstajao.

Međutim, Mur upozorava da onog trenutka kada cena pređe 120 dolara po barelu, ulazi se u sasvim drugu zonu. Na tom nivou nastaje ozbiljna panika među potrošačima, vladama i na berzama, a ekonomska šteta postaje znatno teža za kontrolisanje. S obzirom na to da od te granice tržište deli svega 15 do 20 dolara, prostor za grešku izuzetno je mali.

Jedini dugoročni faktor koji pruža olakšanje i pritiska tražnju za naftom jeste ubrzana elektrifikacija transporta. Prodaja električnih vozila u Evropskoj uniji u prvih osam meseci ove godine porasla je za 45 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Prema dugoročnim projekcijama, do 2040. godine ekspanzija električnih automobila praktično će zbrisati tražnju za benzinom i dizelom na evropskom kontinentu, što predstavlja jedini trajni izlaz iz energetske zavisnosti.

Međutim, do 2040. godine predstoje godine u kojima će stvarni energenti diktirati tempo privrednog rasta. Ukoliko se iranski sukob ne razreši tokom predstojeće zime, Evropa u narednu godinu ulazi bez akumuliranih komercijalnih rezervi, energetski ogoljena i prepuštena samoj sebi.

Razvoj energetske otpornosti i diverzifikacija izvora više nisu pitanje ekološke politike, već goli opstanak evropske ekonomije, zaključuje Mur.