IEA drastično smanjila prognozu ponude nafte za 2026. godinu

Globalna ponuda nafte ove godine će opasti za 4,3 miliona barela dnevno, odnosno za oko četiri odsto, s obzirom na to da će obnovljena neprijateljstva na Bliskom istoku gurnuti svet u još dublji deficit na tržištu. To je objavila Međunarodna agencija za energetiku (IEA) u svom novom mesečnom izveštaju o tržištu nafte.

Primirje između SAD i Irana propalo je prošlog meseca, samo mesec dana nakon što su strane potpisale memorandum o razumevanju radi okončanja sukoba. Od tada su nastavljeni napadi na tankere u moreuzu Ormuz, a sukob se proširio nakon što su jemenski pobunjenici Huti, koji imaju podršku Irana, pokrenuli napade u Crvenom moru.

Očekivani pad ponude je veći u odnosu na prognozu od 3,7 miliona barela dnevno iz julskog izveštaja IEA, a ukupna ponuda će tako pasti na najniži nivo koji je IEA do sada predvidela za ovu godinu – 102 miliona barela dnevno.

To bi značilo da će globalna ponuda nafte ove godine biti za oko 1,27 miliona barela dnevno manja od potražnje, što predstavlja povećanje deficita u odnosu na manjak od 860.000 barela dnevno koji je proizilazio iz julskih prognoza IEA.

„Globalna ponuda nafte je znatno ispod potražnje zbog zatvaranja moreuza Ormuz, američke blokade iranskog izvoza, napada u moreuzu Bab el Mandeb i smanjenog izvoza kazahstanske nafte tipa CPC Blend“, navela je IEA, ukazujući i na napade dronovima u Crvenom moru koji utiču na izvoz.

Oporavak na Bliskom istoku ugrožen

Isporuke nafte sa Bliskog istoka oporavile su se na 20 miliona barela dnevno početkom jula, što je uglavnom u skladu sa obimom saobraćaja kroz Ormuski moreuz pre izbijanja sukoba, navodi Međunarodna agencija za energetiku. Kasnije tog meseca su, međutim, pale na 12 miliona barela dnevno.

Proizvodnja na Bliskom istoku bila je u julu za 8,3 miliona barela dnevno manja u odnosu na nivoe pre sukoba, dodala je IEA, dok je na vrhuncu krize gubitak u proizvodnji iznosio 14 miliona barela dnevno.

„Početak oporavka, koji je usledio sredinom maja, smanjio je deficit u snabdevanju tokom juna, ali su obnovljena neprijateljstva poremetila trgovinske tokove i zaoštrila stanje na tržištu u trećem kvartalu 2026. godine“.

IEA predviđa deficit na tržištu nafte od 1,8 miliona barela dnevno u periodu od jula do septembra, što predstavlja reviziju naniže za milion barela dnevno u odnosu na julsku prognozu. To bi predstavljalo najveći kvartalni deficit još od četvrtog kvartala 2021. godine, pokazuju podaci iz godišnjeg statističkog dodatka IEA, koji je takođe objavljen u sredu.

Ipak, ova agencija sa sedištem u Parizu procenjuje da će globalna ponuda nafte naredne godine premašiti ukupnu potražnju za 4,61 milion barela dnevno, pod pretpostavkom deeskalacije sukoba u narednim mesecima.

Taj višak bi mogao da omogući oporavak zaliha nafte na nivo iz februara 2026. godine do sredine naredne godine, nakon što je od početka rata u Iranu zabeleženo kumulativno smanjenje zaliha od 410 miliona barela.

Ograničen protok derivata utiče na tražnju

Međunarodna agencija za energetiku sada predviđa da će se globalna potražnja za naftom ove godine smanjiti za 1,6 miliona barela dnevno, što je veći pad u odnosu na procenu iz julskog izveštaja, kada se očekivalo smanjenje od oko milion barela dnevno.

Ograničeno snabdevanje prerađenim gorivima i više cene smanjili su potražnju za naftom, pri čemu su najviše pogođeni proizvodi nafta i gasno ulje, dok najveći teret međugodišnjeg pada podnose Azija i Bliski istok.

„Snabdevanje derivatima je značajno otežano zbog smanjene aktivnosti rafinerija na Bliskom istoku i u Aziji, ograničenja u pomorskom saobraćaju kroz moreuz Bab el Mandeb, kao i trenutnih zastoja u radu ruskih rafinerija“, navodi se u izveštaju.

Ruska prerada nafte u julu je ostala blizu najnižeg nivoa u poslednjih 20 godina, sa 3,9 miliona barela dnevno, nakon što su ukrajinski napadi dronovima pogodili većinu rafinerija zapadno od planine Ural.

Kao rezultat toga, izvoz ruskih goriva je u julu pao na 1,4 miliona barela dnevno, što je gotovo upola manje u odnosu na nivoe iz jula prethodne godine, dok je izvoz sirove nafte dostigao rekordnih 4,8 miliona barela dnevno.

Prema podacima IEA, ukupna prerada sirove nafte u rafinerijama u julu je na godišnjem nivou bila manja za pet miliona barela dnevno, jer raspoloživi kapaciteti u globalnom sistemu nisu mogli da nadoknade zastoje u snabdevanju, što je dovelo do toga da marže prerade dostignu rekordne vrednosti.