Od bušotine do pumpe: Kako se formiraju cene goriva

Maloprodajne cene goriva naglo su porasle 2026. godine nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, što je podiglo inflaciju energenata u području evra. Analitičari Evropske centralne banke u novom tekstu na zvaničnom ECB Blogu objašnjavaju faktore koji utiču na dinamiku cena na pumpama.

Rast cena nafte usled sukoba na Bliskom istoku ponovo je stavio troškove goriva i njihov potencijalni uticaj na inflaciju u žižu javnosti. Analitičari Evropske centralne banke u novom tekstu na zvaničnom ECB Blogu objašnjavaju kako se promene cena sirove nafte prelivaju na ono što potrošači plaćaju za benzin ili dizel na pumpi.

Oni su to uradili kroz tri koraka: najpre raščlanjuju cene na tri komponente – sirovu naftu, rafinacijske i distributivne marže, i poreze – i pokazuju kako su ove cene reagovale na promene cena nafte u roku od nekoliko nedelja, pri čemu je prelivanje bilo potpuno. Zatim objašnjavaju zašto se povećanje cene nafte od 10 odsto ne prevodi automatski u povećanje cena goriva od 10 odsto, jer porezi i druge fiksne komponente troškova ublažavaju to prelivanje.

Na kraju, ispituju ulogu rafinacijskih marži, koje ponekad mogu pojačati uticaj šokova cena nafte na cene goriva, kućne budžete i inflaciju.

Rast cena nafte se brzo i u potpunosti prenosi na maloprodajne cene goriva

Uopšteno govoreći, cene rafinisanog goriva i sirove nafte kreću se prilično usklađeno iz meseca u mesec, iako su rafinisani proizvodi (posebno dizel) povremeno pretekli sirovu naftu od 2022. godine. Ovo je prvi znak uloge koju igraju rafinacijske marže, navode stručnjaci ECB.

Da bismo bolje razumeli kako je nedavni šok cena nafte stigao do cene dizela na benzinskoj pumpi, moramo ispratiti mehanizam prenosa. Cene sirove nafte tipa Brent naglo su porasle u martu nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, dostigavši vrhunac od 138 američkih dolara po barelu početkom aprila. To je skoro dvostruko više u odnosu na nivo zabeležen krajem februara.

Da bi se proizveo dizel, sirova nafta se prerađuje u rafineriji. Ovog puta cene dizela nakon procesa rafinisanja rasle su još brže od cena sirove nafte, dostigavši vrhunac od 197 američkih dolara po barelu u aprilu. To je rezultiralo sve višim cenama na pumpama.

Do prve nedelje aprila maloprodajne cene dizela u proseku su iznosile 2,18 evra po litru širom evrozone, u poređenju sa 1,63 evra po litru krajem februara – što je znatni skok od čak jedne trećine. Rast cena sirove nafte se tako brzo prelio na rast potrošačkih cena, kao što je to obično slučaj.

Uopšteno, prelivanje je brzo, u roku od jednog ili dva meseca, i potpuno. Umesto da ih apsorbuju niže profitne marže, povećanje cene sirove nafte od 0,10 evra po litru obično se prevodi u povećanje cena na pumpi od 0,10 evra po litru pre oporezivanja.

„Iako je prelivanje sa cena nafte na cene na pumpama potpuno u apsolutnim iznosima, u relativnim (procentualnim) terminima maloprodajne cene su manje porasle. Da bismo razumeli zašto, moramo pogledati sve ostale komponente koje čine potrošačke cene. A to nam takođe pomaže da shvatimo zašto su cene dizela porasle za 0,55 evra, naspram samo 0,35 evra za cene sirove nafte“.

U relativnim terminima maloprodajne cene rastu manje od cena sirove nafte

Cene sirove nafte i rafinisanog dizela porasle su za više od 90 odsto između kraja februara i prve nedelje aprila (vrhunac od izbijanja sukoba na Bliskom istoku), dok su cene dizela na pumpama porasle za „samo“ oko 34 odsto. Slična dinamika važila je i za benzin. Razlog za to je što je veliki udeo maloprodajne cene fiksiran i ne pomera se sa cenama na tržištu nafte.

Cenovna elastičnost, odnosno koliko se maloprodajne cene menjaju u procentima kada se menjaju ulazne cene, varira duž pet komponenti koje čine cenu na benzinskoj stanici:

• Sirova nafta je izuzetno osetljiva i na šokove ponude (poput sukoba na Bliskom istoku) i na šokove potražnje (poput pandemije COVID-19). Od 2021. godine komponenta sirove nafte iznosila je u proseku oko 0,47 evra po litru dizela, u rasponu od 0,28 do 0,80 evra. Na svom najnovijem vrhuncu u prvoj nedelji aprila dostigla je 0,73 evra (povećanje od 92 odsto u poređenju sa krajem februara).
• Troškovi i marže rafinisanja računaju se kao razlika između doprinosa cena rafinisanih proizvoda i doprinosa cena sirove nafte. Ovaj raspon obuhvata dodatne troškove i bruto marže povezane sa svim koracima između dolaska sirove nafte u rafineriju i izlaska upotrebljivog goriva iz nje. U poslednjoj nedelji februara oni su učestvovali sa 0,13 evra u maloprodajnoj ceni dizela, što je u skladu sa istorijskim prosekom od 2021. godine. Ova cenovna komponenta bila je pojačana tokom nedavnog energetskog šoka (povećanje od 168 odsto u poređenju sa krajem februara).
• Distributivni troškovi i marže pokrivaju sve aktivnosti između rafinisanja i konačne prodaje proizvoda. To uključuje transport proizvoda do lokalnog maloprodajnog mesta, troškove marketinga i troškove rada maloprodajnog mesta. Distributivne marže su apsorbovale deo povećanja u rafinisanju dizela, padajući za 14 odsto u poređenju sa krajem februara.
• Akcize su porezi koji se naplaćuju u fiksnom iznosu po litru i retko se menjaju, iznoseći u proseku 0,52 evra (dizel) i 0,66 evra (benzin) u evrozoni od 2021. godine. Nekoliko zemalja je privremeno smanjilo akcize kako bi ublažilo inflatorni uticaj energetskog šoka na potrošače. Ove obaveze su opale za oko osam odsto u poređenju sa krajem februara, a većina mera je istekla u junu ove godine.
• Porez na dodatu vrednost (PDV) naplaćuje se kao fiksni procenat potrošačke cene pre oporezivanja i akciza (trenutno oko 19-22 odsto u većini zemalja). Tako raste i pada sa cenom pre oporezivanja, ali ne dodaje nezavisnu volatilnost. PDV čini otprilike jednu šestinu maloprodajne cene. Komponenta PDV-a porasla je za 24 odsto u poređenju sa krajem februara.

Kako akcize i PDV zajedno čine veliki, uglavnom fiksni udeo u ceni, određeno procentualno povećanje cena sirove nafte prevodi se u mnogo manje procentualno pomeranje na pumpi.

Obnovljena eskalacija sukoba od početka jula ponovo je pogurala cene na pumpama naviše, na oko 1,98 odsto po litru dizela u trećoj nedelji jula, pri čemu su rafinacijske marže ponovo odigrale važnu ulogu.

Zašto su rafinerijske marže bile važne ovog puta?

Šta stoji iza velikog skoka u apsolutnim cenama dizela i benzina? Ovog puta, rafinacijske marže su napravile razliku.

Ove marže mogu varirati iz više razloga, uključujući: različite procese rafinisanja u zavisnosti od zahteva za rafinisanim proizvodom i vrste sirove nafte koja se koristi; i različitu ponudu i potražnju za raznim rafinisanim proizvodima – na primer, kada su rafinerije zatvorene zbog održavanja ili oštećene u sukobima, ili kada su rafinisani proizvodi iz određenih zemalja pod embargom iz političkih razloga.

„U slučaju nedavnog energetskog šoka, zatvaranje Ormuskog moreuza uticalo je na značajan udeo globalnih kapaciteta rafinisanja. Suštinski, to je dovelo do pada globalnog izvoza rafinisanih proizvoda za oko 4,5 miliona barela dnevno u drugom kvartalu 2026. godine. Ovaj oštar pad ponude rezultirao je brzom ekspanzijom troškova i marži rafinisanja, koji su skočili sa mesečnog proseka od 0,10 evra po litru dizela u februaru na 0,26 evra u martu„, navode analitičari Evropske centralne banke.

Novija eskalacija sukoba dovela je do još jednog skoka troškova i marži rafinisanja blizu rekordnih nivoa usled smanjenih kapaciteta, doprinoseći sa 0,35 evra ceni dizela i 0,23 evra ceni benzina tokom prve tri nedelje jula.

Gledajući unapred, na osnovu fjučersa na rafinisani dizel od 20. jula, očekuje se da će doprinos marži dostići vrhunac u avgustu pre nego što padne na 0,16 evra do kraja 2027. godine, blizu nivoa zabeleženih krajem februara 2026.

Šta se dešava na „putu naniže“?

Cene sirove nafte značajno su pale tokom nedavnog kratkotrajnog ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza (od 18. juna do 11. jula), a maloprodajne cene dizela su ih pratile.

„Tokom poslednjih nekoliko decenija, literatura o fenomenu „raketa i pera“ (eng. rockets and feathers) raspravljala je o tome da li postoje dokazi o asimetriji, odnosno da li maloprodajne cene padaju sporije („kao pero“) kada cene nafte padaju, u poređenju sa tim koliko brzo rastu („kao raketa“) kada cene nafte skaču. Ranije studije za evrozonu nisu uspele da pronađu asimetrije ili je opšta slika bila neubedljiva.“

Međutim, noviji radovi sugerišu da bi prelivanje moglo biti sporije na putu naniže. To bi moglo odražavati kašnjenja u obnavljanju zaliha, nesigurnost u pogledu trajnosti promena cena sirove nafte ili slabiji pritisak konkurencije kada troškovi opadaju. Stoga je potrebna dalja analiza kako bi se utvrdilo da li su i zašto uočene asimetrije tokom nedavnog šoka.

Indeks potrošačkih cena energije skočio skoro 14 odsto

Šok cena nafte na Bliskom istoku bio je značajan i imao je primetan uticaj na maloprodajne cene goriva, pri čemu su rafinacijske marže pojačale taj efekat.

Sveukupno, Harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP) za gorivo pokrenuo je rast HICP-a za energiju sa -3,1 odsto na 10,8 odsto između februara i maja 2026. godine, pre nego što je opao na 8,5 odsto u junu.

Analitičari ECB-a zaključuju da su se povećanja cena sirove nafte i rafinisanih goriva brzo prenela na maloprodajne cene, kao što je uočeno i u prošlosti, dok su privremena smanjenja akciza i poreza pomogla da se ublaži teret za potrošače. Kada su cene nafte pale tokom kratkog ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, pritisci na maloprodajne cene goriva donekle su popustili. Obnovljena eskalacija sukoba dovela je do još jednog oštrog rasta cena goriva, odražavajući ne samo više cene sirove nafte već i skok rafinacijskih marži.