Fed povisio referentnu kamatnu stopu za 0,25 odsto

Američka centralna banka podigla je referentnu kamatnu stopu za 0,25 procenata, na raspon od 3,75 do 4,0 odsto, što je potez koji su finansijska tržišta uglavnom očekivala.

Istovremeno, Fed je nagovestio da bi do kraja godine moglo da usledi još jedno povećanje jer inflacija u SAD i dalje ne popušta, a novi rast cena nafte dodatno komplikuje situaciju.

Ekonomisti banke Morgan Stanley promenili su procenu i sada očekuju još dva povećanja kamata, umesto ranije prognoziranog zadržavanja postojećeg nivoa. Njihova očekivanja zasnivaju se na izjavama predsednika Feda Kevina Vorša (Kevin Warsh), poskupljenju nafte, inflatornim pritiscima povezanim sa razvojem veštačke inteligencije i promeni raspoloženja na tržištima.

Ekonomisti smatraju da bi novo povećanje moglo da usledi već u decembru jer bi odustajanje od takvog poteza moglo da naruši kredibilitet centralne banke i poveća premiju rizika na dugoročne obveznice, prenosi CNBC.

Najnovije projekcije Federalnih rezervi ukazuju na to da bi bazna inflacija, merena indeksom izdataka za ličnu potrošnju, do kraja 2026. mogla da dostigne 3,4 odsto, što je nešto više od ranije prognoziranih 3,3 odsto. Članovi Fedovog odbora za operacije na otvorenom tržištu uglavnom očekuju još jedno povećanje kamata ove godine, čime bi referentna stopa prema srednjoj proceni dostigla 4,1 odsto.

Dvanaest članova podržava još jedno povećanje, četvoro predviđa dva dodatna poteza, dok dvojica smatraju da bi kamate trebalo zadržati na sadašnjem nivou. Investitori su posebno zainteresovani za procenu centralne banke o tome koliko će dugo visoke cene energenata i drugi inflatorni faktori nastaviti da pritiskaju privredu i da li će biti potrebno agresivnije zaoštravanje monetarne politike.

Odluka Feda o prvom povećanju kamatne stope od 2023. godine direktno utiče na troškove zaduživanja i prinose na štednju građana. Više kamate mogu da poskupe otplatu dugova po kreditnim karticama, finansiranje kupovine automobila i pojedine stambene kredite. S druge strane, građani koji drže novac na štednim računima ili oročenim depozitima mogu da očekuju veće prinose.

Vorš je rekao da u rukovodstvu Federalnih rezervi postoji „optimističan stav“, ali da inflacija i dalje predstavlja trajan problem.

„Inflacija je više od pet godina iznad ciljanog nivoa. Činjenica je da je previsoka i da takva situacija predugo traje. Podaci o inflaciji ovog leta ne pokazuju mi da su se osnovni trendovi poboljšali“, izjavio je on.

Prema njegovim rečima, Fed mora da bude uveren da se bazna inflacija jasno i dovoljno brzo približava cilju. Međutim, Federalni odbor za operacije na otvorenom tržištu ocenio je da taj uslov trenutno nije ispunjen, što je uticalo na odluku o monetarnoj politici. Vorš je dodao da se većina razvijenih ekonomija suočava sa sličnim pritiscima i naglasio da odluka Federalnih rezervi predstavlja procenu zasnovanu na dostupnim ekonomskim podacima.

Govoreći o jednoj od osnovnih nadležnosti Feda, Vorš je istakao da centralna banka ima važnu ulogu u očuvanju stabilnosti cena. On je zaključio da će od stabilnih cena, snažnog tržišta rada i dugoročnog privrednog rasta najviše koristi imati građani sa najnižim primanjima.

Vorš je upitan šta poručuje američkom predsedniku Donaldu Trampu (Donald Trump), koji se već duže vreme zalaže za smanjenje kamatnih stopa, a ne za njihovo povećanje.

„Nemam komentar u vezi sa razgovorom sa predsednikom“, odgovorio je Vorš.

On je ponovio da će od stabilnih cena najviše koristi imati građani sa najnižim primanjima i ocenio da će današnje povećanje kamata doprineti očuvanju stabilnosti cena.

Tramp se za smanjenje kamatnih stopa zalaže od početka svog drugog mandata, što je dovelo do javnog i oštrog sukoba sa Voršovim prethodnikom Džeromom Pauelom (Jerome Powell) na čelu Federalnih rezervi.