Prinos na desetogodišnje obveznice SAD najviši od 2007.

Prinos na desetogodišnje državne obveznice SAD porastao je na najviši nivo u gotovo dve decenije, što predstavlja novu prekretnicu u snažnoj globalnoj rasprodaji obveznica, podstaknutoj rastom kapitalnih ulaganja i poskupljenjem energenata koje dodatno pojačava inflaciju.

Prinos, koji služi kao referentna vrednost za troškove zaduživanja širom sveta, u utorak je porastao za čak pet baznih poena, na 5,04 odsto, što je najviši nivo od 2007. godine. Njujoršku sesiju završio je na 5,00 odsto, prenosi Bloomberg.

Rast je usledio nakon novog skoka cena nafte, izazvanog zabrinutošću da bi snabdevanje sirovom naftom moglo dodatno da bude ograničeno usled širenja rata na Bliskom istoku.

Pad cena obveznica povećava značaj odluke Federalnih rezervi (Federal Reserve, Fed) o kamatnim stopama, koja se očekuje u sredu. Investitori predviđaju da će zvaničnici prvi put od 2023. godine povećati kratkoročne troškove zaduživanja.

Ukoliko Fed ne podigne kamatne stope ili njegov predsednik Kevin Vorš (Kevin Warsh) ne pruži jasne naznake o dodatnim povećanjima, trgovci bi mogli da zahtevaju još više prinose na dugoročne obveznice kako bi zaštitili ulaganja od rizika da inflacija ostane povišena.

„Fedu bi bilo veoma teško da ove nedelje ostavi kamatne stope nepromenjene, a da pritom ne naruši kredibilitet u borbi protiv inflacije“, izjavio je strateg kompanije BMO Capital Markets Vejl Hartman (Vail Hartman). „Tržište je ranjivo ne samo na neočekivano zadržavanje stopa već i na povećanje praćeno blagim tonom, koje bi ukazalo na strpljiviji pristup u projekcijama kamatnih stopa ili na konferenciji za medije.“

Prinosi na obveznice rastu širom sveta otkako su SAD i Izrael krajem februara pokrenuli napad na Iran, čime je poremećeno snabdevanje bliskoistočnom naftom i gasom. Tome doprinose i drugi faktori, poput velikog korporativnog zaduživanja radi finansiranja ulaganja u veštačku inteligenciju, koje istovremeno preplavljuje tržišta dugom i dodatno podstiče već otpornu američku privredu.

Istovremeno raste obim duga koji emituju vlade, kako bi refinansirale obveznice koje dospevaju i finansirale budžetske deficite.

Centralne banke više ne kupuju državne obveznice u velikom obimu u okviru programa kvantitativnog popuštanja, dok tražnja drugih tradicionalnih kupaca slabi. Tržište se zbog toga sve više oslanja na investitore koji su osetljiviji na cenu.

„Prostor za pad prinosa na dužem kraju krive donekle je ograničen, jer ne vidimo znake slabljenja realne ekonomije, dok se ponuda i dinamika na tržištu američkih državnih obveznica znatno razlikuju u odnosu na 2007. godinu“, izjavila je elektronskom poštom rukovoditeljka strategije za američke kamatne stope u UBS Groupu Fibi Vajt (Phoebe White). „Strukturna tražnja za američkim državnim obveznicama, posebno među zvaničnim stranim investitorima, znatno je slabija.“

Prija Misra (Priya Misra), portfolio menadžerka u JPMorgan Asset Managementu, ocenila je za Bloomberg da će rast prinosa na desetogodišnje obveznice SAD uskoro biti zaustavljen. Ona je govorila i o očekivanim odlukama Feda i Banke Japana tokom ove nedelje.

Bloombergov indeks prinosa na američke državne obveznice pao je oko jedan odsto od početka meseca, dok od početka godine beleži pad od 1,6 odsto. Oko trećine upravnika fondova obuhvaćenih istraživanjem Bank of America navelo je nekontrolisan rast prinosa na obveznice kao najveći ekstremni rizik za tržište, ispred mogućeg balona u sektoru veštačke inteligencije ili drugog talasa inflacije.

Pad cena američkih državnih obveznica deo je šireg globalnog kretanja. Prinos na desetogodišnje obveznice Nemačke porastao je na najviši nivo od 2009. godine, dok je odgovarajuća stopa u Australiji dostigla petnaestogodišnji maksimum. U utorak su pale i cene obveznica u Japanu.

Na aukciji dvadesetogodišnjih američkih državnih obveznica, održanoj u 13 časova po njujorškom vremenu, ostvaren je najviši prinos otkako su SAD 2020. godine ponovo počele da emituju te hartije. Uprkos visokom prinosu, tražnja je bila slabija od očekivane.

„Otporan privredni rast, veći obim globalnih emisija i potpunije uračunata putanja monetarne politike Feda povećavaju naknadu koju investitori zahtevaju za preuzimanje rizika dužeg dospeća. Troцифрена cena nafte stvara dodatni pritisak i povećava rizik da dugoročna inflaciona očekivanja počnu da se odvajaju od ciljanih nivoa“, ocenio je makrostrateg Bloombergovog Markets Live tima Majkl Bol (Michael Ball).

Značaj granice od pet odsto

Rast prinosa na desetogodišnje obveznice posebno je značajan u SAD jer ta stopa služi kao osnova za određivanje cene drugih kredita, uključujući hipotekarne zajmove. Zbog toga njen rast predstavlja problem za predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) uoči izbora za Kongres na polovini predsedničkog mandata. Ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) ranije je izjavio da je smanjenje desetogodišnjih prinosa jedan od ključnih ciljeva administracije.

Rasprodaja zabeležena u utorak predstavlja najnoviji pokušaj investitora koji očekuju pad cena obveznica da probiju nivo prinosa od pet odsto, koji se pomno prati na tržištu. Ovakve zaokružene vrednosti često postaju ključne tačke koje mogu da pokrenu odluke investitora i kreatora politike.

Pojedini učesnici na tržištu procenjuju da bi investitori iz drugih klasa imovine mogli biti privučeni mogućnošću da obezbede godišnji prinos od oko pet odsto tokom naredne decenije, što bi potencijalno preusmerilo novac sa tržišta akcija.

„Kada prinos pređe pet odsto, situacija počinje da zabrinjava vlasnike rizične imovine“, izjavio je viši portfolio menadžer u Hilbert Groupu Džesi Mar (Jesse Marre).

Koku Agbo-Blua (Kokou Agbo-Bloua), globalni rukovodilac ekonomskih, međutržišnih i kvantitativnih istraživanja u Societe Generale Corporate and Investment Bankingu, upozorio je da bi rast prinosa mogao da ugrozi kapitalna ulaganja u veštačku inteligenciju koja se finansiraju zaduživanjem.

„Ako prinos poraste, recimo, na između 5,5 i šest odsto, a privredni rast se ne ubrza, zato što taj nivo samo odražava viši nominalni bruto domaći proizvod, onda bi celokupna ekonomska računica dužnički finansiranih kapitalnih ulaganja u veštačku inteligenciju mogla da bude ugrožena“, rekao je Agbo-Blua za Bloomberg Television.

Vlasnike obveznica zabrinjava mogućnost da nema dovoljno kupaca spremnih da iskoriste pad cena i zaustave rast prinosa. To bi moglo da se dogodi ukoliko cene energenata nastave da rastu ili ako odluka Feda razočara tržište. U tom slučaju bi troškovi zaduživanja američke vlade, a samim tim i svih kojima su potrebni američki dolari, mogli da uđu u raspon trgovanja kakav nije viđen generacijama.

„Može li situacija da postane još nepovoljnija? Može, ukoliko proboj desetogodišnjeg prinosa iznad pet odsto samo usmeri pažnju tržišta ka nivou od šest odsto“, izjavio je rukovodilac istraživanja za američki kontinent u ING Groepu Podrik Garvi (Padhraic Garvey). „Takav put sa pet na šest odsto bio bi mnogo teži zalogaj za šire tržište.“